Beogradske opštinske novine

РАД ОДБОРА ОПШТИНОКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 13 Ју„':а 189Б. год.

Председавао г. Мијаило М. Богкћевић, од одборника били; г. г. Јеротије А. Миливојевић, Младен Николић, Стеван П. Подовић, Оергвје Станковић Благоје Милошевић, Горчаков Миловановић, Сава Петровић, Љуба МарковиК, Ј. Алкалај, Ферд. Розелт, Зах. К. 3. Поповић, Јароелчв Бевука Н. Д. Стевановић I. Прочитан јс записник одборских одлука седнице држане 10. Јула ове године и у одлуди КБр. 470 учињена је допуна Да се у року од 15 дана има извршити све оно што је новереништво у своме извештају предложило. II. Управа водовода актом својим АБр. 4297 предлаже да се из прихода водоводних одобри кредит од 50.000 д. за истраживање изворске воде у даљој околини Београда као и 50.000 динара за проширење данашње инсталације према извештају од 31 децембра 1894 год. По прочитању тога акта одбор је решио: Одобрава се кредит од педесет хиљада динара за истраживање* изворске водеј у

околини београдској и кредит од недесет хиљада динара за проширење садање водоводие инсталације Оба ова кредита имају насти на терет прихода водоводног. Овлашћује се суд општински да у сноразуму са управом водовода изврши ове радове. Ш. По прочитању протокола лицитације ГБр. 1172 држане за онравку свих основних школа, — одбор је решио : Да се оправка свнх основних школа према предрачуну и условима уступи Димитрију Сханковићу овдашњем предузимачу као најнижем понуђачу за укупну цену од седам хиљада седам стотина шездесет осам динара. IV. По прочитању протокола лицитације ГБр 1089, држане за одкопавање, калдрмисање и тротоарисање Крунске улице и но прочитању накнадне понуде Саве Крстића ГБр. 1137, за одконавање те улице, — одбор је решио:

У Председник износи одбору на решење предлог грађевинског оделења за калдрмисање Фрушкогорске и Горње Јованове улици као и молбу тутора цркве Св. Саве на Савинцу да се изве сне улице око исте калдрмишу. По прочитању тих акта АБр. 3464, (АБр. 4088 ГБр. 1146) ГБр. 1907, — одбор је одлучио:

год. хш.

Да се за одкопавање Крупске улице држи ужа лицитација између Тшре Тодоровића и Саве Крстића као најнижих понуђача па да суд |општински овај посао према нрописним погодбама уступи ономе лицу које буде нижу цену поауд,г;о ј Кавдрмисање старим каменом да се уступи Сави Крстићу ако пристане да овај посао и^ради по предрачунској цени, од шесдесет пара дин. од квадратног метра Да се полагање тротоара и ивичног камена уступи према прописаним погодбама Мити Стојановићу ако пристане да овај посао изврши по прорачунској цени од једанајст динара и седамдесет и четири паре од квадратног метра.

ИЗДАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН ПУТ Цена за Србију: ЗА ГОДИНУ 6 дин. НА ПОЛА ГОДИНЕ 3 „ НА СТРАНЕ ЗЕМ.ЂЕ НА ГОДИНУ . . 9

НЕДЕЉ 13. ААВГУСТА 1895

ЦЕНА ЈЕ ОГМСИМА 6 ПР. ДИН. ОД ВРСТЕ НРЕТП1АТУ ВАЈБА СЛАТИ УИУТНИДОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНДИЈЕ НА УРЕДНИКА Рукописи не враЋају се НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

СРЛСКИ УСТШЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА У в Е 3 И СИ НАРОДНИМ СЕОБАМА У ТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЂ и П. М С1НСИЋ (А "адемијски Савет Бел. Школе наградио арвом видовданском наградом оашт. београдскеЈ. Мото: „пора НАМБ ПЕГЕСТАТ1, ВНТБ УМННМИ ЧУЖИМЂ УМОМЂ И СДАВННМИ ЧУЖОК) СЛАВО®". КарамзинБ. —•$(§►(НАСТАВАК) Немци су оеговарали. Пуцање је трајало 14 дааа, и јеон* и цруга страиа очекиваше да се иротивник повуч^. Ћесиревци су јако проређени од нечријатеља и тешких болести, Турцииа стижу иовољии гдасови о усиеху оног одељења, које је наиадало ва Ердзљ, а у Ћесареваца почлње и дух да опада У тои одеудиом тренутку Евгеније ее одлучујв да Ћуаралића наиадие у његовим утврђеним положајима. Ноћу између 15. и 16. авг. принц Евгеније нападне изненада

Турке, како оне у град таво и оне под Ћуприлићем. Битка је трајала 16. авг. пу них 5 часова, у којој Евгеније разби Турке и нагна их у бегство. Ђесаревци су их гонила до некле, па се врате да пљачкају вапуштени логор турски, а за Турцима пошљу неколико хиљада Срби добровољаца, који су их вијали до Ниша.{^) У овој битци( 2 ) пало је 13000 Турака и 5 000 би заробљено. А Срби, вијнјући Турке нобију још 5 000 и ране 20000 војника.( 3 ) Ђесаревци су изгубили 2000 мртвих и 3000 рањених. Поред велике пљачке у храни и и муницији. Ћесаревци задобију 131 топ и 25 мерзера, 50 застава и 9 тугова. Другог дана носле задобивене битаа предаде се чосада Београда, са слободнимизласком:( 4 ) 3» време овог главног ратовања, нашк браћа Хрвати борили су се с Турцима па граници босанској, уз ирииомоћ Срба Кра јишника. При онсади Београда унотребљени

(\) Годишњица Н. Чупика књ- VII. стр. 304—305. (*) Подробан опис ове битке види у Годишњици VII на стр. 293—306. ; з ) На истом месту стр. 317. 4 ) Натшег V. Ј.; Оевсћ. <1. оаш. НеЈсћев, В. ^П. 8. 154-155.

су и Крајишници, где чинише успешне услуге а Хрватска војска чувала је своја места ии граници.(') После пада Београда, Ђесаревцн ааузмЈ готово целу данашњу Србију до Ниш», где су се Турци усгавили, бежећи испред Срба, који их гонише. Зз време ових ратова Срби су сс са оданошћу и храброшћу изванредно (тзћеаош^еге) борили у редовима Ћесареве војеке.( 2 )

(') Ваничек (Ј. М. III.) Ист. вој. кр. књ. I. стр 201. 8сћ\У1ескег: Н. Ј. <1г. ПЈе Уегеш. дег зегћ. ше1гоС. 1ш Јаћге 1731. 8. 4. Евоједног спиека квпетана, које је Евгеније поставио по Србији, после пада Београда: В у к, обор-капетанцрнобарски, родом Зворничани , страшан Турком на крајини. С т а н и ш а !Марковић-Млатишума,| обор-капетан, родом Новопаварап, на крајини Турском страшан. — Милићевић о њему вели да је подигао манвстир Драчу, кад је судио у Крагујевцу. ЈКнеж. Срб., стр. 235:Ј Т р и ф у н, кааетан брат Црнобарц8а у Цветкама шанцу |на Јадру,: спрам Сокола. Аћим Продановић капетан у шанцу Осеченица Јваљ. нахија,Ј родом Угрич нин. Јевто Ви»ковић, капетан родом ив Ваљева, гдв је и погинуо 8а време борбе Евгенцјеве с Турцима Он је братом Јованом подигао манастир, где је и погребен Видип Обућина, капетан, у седу Прињану јокр. РУДи! родом Рудничанин, — Турком страшан на крајини. Н и к о л а Чупић, капетан у шанцу Чачку, родом Морачанин, Херцеговац — на кр јини стража.