Beogradske opštinske novine

Год. XIII.

— 156 -

рБо.т 36.

десет милијона динара у злату на основу за:;она од 15. Јуна 1884 године, од кога се сваком конкуренту предаје по један примерак. Напомиње се уз то, да онај конкурент са којим се иогодба закључи, остаје у обвези за извршење радова све до коначног довршетка истих и да преноса уговора ни у ком случају не може бити. Оваке понуде имају се предати суду онштине београдске најдаље за три месеца од дана објаве овог стечаја у београдским општинским новинама. У понудама мораће се означити и рок опције, т. ј. време за које конкурент остаје у обвези са својом понудом а понуде ће се уважити само у том случају, ако се уз н.их поднесе: 1 во Кредитно писмо од једне од припозна тих светеких банака, које ће имати да оцени српска народа банка у Београду. и којим ће једна од тих банака изјавити да за дотичног конкурента јемчи у суми од једног милијона динара у злату; 2-го Сведоџба о способности предузимачевој, издата од признатих стручњака, којом се доказује да је конкурент извршио већ сличне радове бар од исте важности, као што су ови који се овим раснисују; 1 — Извештај експерата са прилозима; 2 — Цртеже пројекта за канализацију, које је израдио општински грађевин ски одељак; 3-ће Пунообвезна изјава о року у коме лонкурент мисли да може азвршити горе поменуте радове. Разуме се по себи, да ће општина уступити радове и финансирање зајма ономе конкуренту, чија јој се понуда као најновољнија свидела буде, без икаквих даљих обвеза наспрам осталих конкурената. Напомиње се још и то, да планови и СРПСКИ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА У В Е 3 И СА НКРОДНИМ СЕОБШ У ТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈ СКА РАСПРАВА У ДВА ДЕДА написади Р. АГАТОНОВИЋ и П. М. СПАСИЋ. (А^пдемијски Савет Вел. Школе наградио ирвом видовданском наградом оишт. београдске). Мото: „пора намђ переотатб бнтб умннми чужимјј умомђ и олавннми чужош слав010". КарамзинЂ. 4» (наставак) У рату за наследство пољског престола (1733 —1736) уиотребљени су Срби ирви иут изван монархије. Граничари су се борили од честл у Итааији, од чесги били су као посада у Шлевији, Тиролу, Приморју и т. д. Архијепископ Баћентије Јовановић уреди једзу српску коњичку регименту, на шта су Срба сем Вараждинаца, давали својевољне прилоге. А и Сењски Ускоци, под војводом Петром Вукановићем,

остала документа оних конкурената чпје понуде неби биле уважене, остају њихова својина. и вратиће им се одмах по оглашеном резултату стечаја. Но наглашује се то, да ће општина имати право, да између поднесених јој пројеката по горњем програму, задржи за себе онај, који би од њене стране позвати вештаци као најповољнији препоручили. У таком случају исплатиће општина дотичном конкуренту, на име трошкова око израде планова и осталих докумената, суму која неће моћи бити већа од 15000 др. у злату. Елаборат конкурента са којим се погодба закључила буде, постаје од тога дана ошптинска својина. При подпису уговора о зајму и радовима, којим ће се све појединости ближе одредити, имаће дотични конкурент да по ложи један милијун дннара у злату на име кауције народној банци у Београду. Од суда општине града Београда 11 Јуна 1895 год. АБр. 3445.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА ВАНРЕЕНИ САСТАНАК 8 Августа 1895 год.

Председавао члаи суда Мих. п. ЖивадиновиК од одборни ка били : г. г. Дим. Милојевић, Јосиф Јовановић, Младен Николић, Стев. Ц. Поповић, Благоје Милошевић, Горчаков Мило ановић, Сп. X. Ристић Шокорац, Дим. Гавргловић, Ђор},е Димитријевић, Живко Кузмановић, Ср. Ј. Стојковић, Сава Петровић, Љуб. Марковић, Ј. Алкалај, Н. X. Тома, М. Милашиновић, Вел Лнтић, М. Јовичић, М. Михајловић. Ђ. Николајевић-Хаџи. I. Прочптан је записник одборских одлука седнице држане 13. Јула 1895. год. и у одлуци КБр. 488 учињена је допуна: да у комисији за истраживање воде могу бити само управник водовода и два геолога г. г. Јован Жујовић и Др. Св. Радовановић. ратовали су против ћесаревих противника.^ 1 ) Ово ратовање Срба у Игалији, као и верска гоњења, изазову код Граничара негодовање, па и отворене буне. Б.. 8е§ег, добар нознавалац наше историје ево шта вели о једној такој буни: „Једна од иајзначајнијих епнзода вааде Карла VI. јесте буна српских и угарских сељака нод управом Пере Се гединца^), старог војаикаРакоцајевог(1734). Срби доведени до најнижег ропства гледа ху како им стање поотајаше с дана на дан све теже. Нападаути због своје вере, потиснути у личнам правима, они се побуни ше; угарски протестанти, Ракоцијеве присталаце, сјединише се с њима: поражени редовнои во.јском они бише жестоко каж њена. Њихове су вође на ешаФоту погуб љени. На неколико година доцаи]е због се ћања, која Срби гајише на ову крваву О В а н и ч е к (Ј М. Шимић), Ист. вој. крај књ. Iстр. 268, и даље. (') Р1 с о (; (С. Павловић) веди да је та војска нарасла на 7000 л>уди, ну будући зеуређена, потуку је на обалама Велог Кереша, у часу кчд се спремала на Арад Похватане српске бунтовиике грозно казве, што „хтедоше опоменути Маџаре и Немце, да Срби имају права као слободни живети у Угарској; барем право да могу беа сметња вршити своју веру " (Срба у Угарској, стр. 121—122). — Еп^е! у. Сћ. Ј. ОеасШсМе 3. ГГпд. Ке^сћеа, В. V. 8. 285.

п. По прочитању акта управе вар. Београда и њених одељака АБр. 2132, 4606, '4365, 4381, 4325, 4413, 4594, 4327, 4607, 4760, 4423, 4572, 4531, 4272. 4326, 4722, 4379, 4268, 4258, 4424, 4238, 4383, 4615, 4697, 2124. којима се траже уверења о имовном стању и владању извесних лица, — Одбор је изјавио. да су доброг владања и доброг имовног стања Тодор Чорбић обављач, Љубомир С Петровић сајџија, Ђорђе Петровић чиновник царински, да су доброг владања и средњег имовног стања Душан Рајковић лимар, Коста Павловић секретарАврам С. Коен трг. помоћ., Вељко Стојановић зидар, да су доброг владања и сиротног имовног стања Милоје Жуњић бив. контролор општ., Петар Д. Јевремовић бив. оншт. чпновник, Макарије Мушицки адв. писар, Михаило Јеленић жандарски каплар, Ђор(;е Мирковић жандарм, Сима Ајдуковић секач меса, Риста Милутиновић пожарник, да су му непознати: Петар Радојчић келнер, Димитрије Стојановић писар, Стеван Арсенијевић таљигаш, Даница жена ЈЈазара Илића циганина, Вучко Пауновић бивши служитељ, Миливоје Марковић слуга механски, Милан Марковић калфа опанчар, ски, Танасије Јовановић обућар и његова жена Милева, Аранђел Стојановић лончар, Милан Милановић кувар, Јован Јовановић служитељ поште, Ианта Владисављевић и Стеван Зеленовић столарски радници, Хри стифор Н. Луковић овд. Петар Марковић терзија, Ђока Тодоровић Радивоје Влајић и Ненад Добриновић винограџије. Ш. Председник износи одбору на мишљење мол бе којима се траже уверења о породичном односу. По прочигању тих молби СВр. 11386 и 12436. — Одбор је изјавио мишљење: да се Авраму Озеровићу може дати тражено уверење на основу издатог увепериоду, реши се известан 6 ј ој њих да се иресели у Русију"( 1 ). Старо трвењз све се више заоштравало, „а незадовољство, инат, свађа и немири у народу, недовољан ауторичег власти и обострани гњев и немир беху зли плодови нечасног и несталног понаш->ња унраве на снрам народа српског". Бруталност војничке управе у „краљевини" Србији изазва велико негодовање, и наш нкрод изражаваше то у речима „преврни Боже! Ј које су се често понављале. Та се жеља најзад и остварила, јер, као што ћеио видети, Карло VI. у рату с Турском изгуби све земље с ове стране Саве и Дунава — данашњу краљевину Србију. У рату с Персијом, због верских раз мирица, Турска је имала успеха, па како је и цар Петар Велики заузео Ваку и још нека места на касиијском језеру од Персије, то су имали да поделе северозапацни де > |Персије. Ну одређивање гравица дуго се прогегло. У ноновљеном рату с Пероијом Пмрта пареди кану кримском, да и он нападне на Персију. Ну како је морао, да прође с војском преко руске зеи-

(') Н1а1о1ге (1е 1' Аи(х. Ноп^пе, р. 336 [III изд.].