Beogradske opštinske novine

Год. ХШ.

— 161 -

Број 37.

му непознати Цветко Стефановић касапин, Марија Ристић праља, Јана К. Ђорђевић праља, Петар Николић келнер, Димитрије Живковић кафеџија, Мића Станковић овд , Милан Кубуровић, Светозар Нешић, ЈГаза Тошић и Станко Окановић сви овдашњи, Ђорђе Тодоровић надничар, Петар Ристић надничар, Тоша Петровић, бив. памуклијаш, Сава Цвијановић кочничар трамваја, Петар Милосављевнћ кондуктер, Станица Ризнић служавка, Марко Вујић телал, Живко Никшић — домишљан, Ђура Стошић овчар, и Андра Ристић новинар. III. Пошто нема довољног броја одборника за решавање нових ствари, то је одбор па предлог иредседника, одлучио : да се сви предмети одложе до прве седниде, која да се сазове сутра, 25. Августа 1895. годнне

СТАТИСТИЧКИ ЗА1ТИСИ У ОПШТИНИ БЕОГРАДСКОЈ Путнички саобраћај варопш Београда. У времену од 17. Авг. до 30. Авгус. 1895. год допутовало 1790 отпутов 1740, Од којих су: а.) Пола: муш. 1635, жен. 155, св. 1790. б.) Вероисповести: нравославне — неправославне — мојсијевске — мухамеданске — свега —. в.) Постојбина: Србија 1287, А.-Угарска 311, Босна и Херцеговин 18, Црна Гора 9, Турска 52, Грчка 1, Бугарска 17, Румунија 17, Русија, 6 Германија 13 Француска 18 Итал. 23, остале државе 6, ван Европе 3. г., Занимање путника: Тежаци и економи 100, Занатлије 142, Трговцп 601, индустријалци 716, шпекулантии предузим. 15 Гостионичари 33, Интелоген. и војска 523, ђаци 164, раденици и помоћници 197, Пиљари и бозаџ. —, наднич. и слуга 24. Из статистичног одељења суда општине вар. Београда 31. Августа 1895 г.

О Б Ј А В А

Командант VII. пук. округа, актом сво јим Бр. 8284, 8291, 8383, 8429, 8521, 8566. послао је суду овом спискове, оних обвезника редовне војске УП. активног пешачког пука Краља Александра 1-ог, Ш. гардијског пука, Ш. коњичког пука, коњичког дивизиона, дивизијске коњице 1 и оба процентална вишка дунавског пољског артил>ериског пука, телеграфске чете II. инжињерског батаљона, дунавске болничке чете и штаба дунавске активне дивизије. И спискове даваоца коморе за горе побројане јединице, који се позивају да на дан 15. Септембра т. год. у 8 сати пре подне буду у својим командама ради 14-то дневне вежбе. Спискови ови налазе се у војном одељењу суда општине града Београда. С тога се позивају сви обвезници горњих једини ца, као и даваоци коморе за горње јединице, да дођу у суд ово-општински те да се увере, који треба на вежбу да иду, пошто се само парне године на исту позивају : Том ће им се приликом саопгатити и са каквом спремом требају на збориште да изађу. Од овог нозива несме нико изостати, ако не жели да искуси последице прописане за оне који на ову вежбу не доћуОд суда општине града Београда ОВБр. 1884,1885,1886,1887. 1906, 1926. Београд.

Лицитација почиње о д 9 пре и траје до 1 сат по подне истога дана. Услови се могу видети у интендантури У свако доба а и на сам дан лицитације. Иозивају се они којима ови артикли требају да на лицитацију доћу. ЕБр. 4901. Ис канцеларије дунавске дивив. области 2. Оептешбра 1895 г. у Београду. 0 Б 1 Д В А

Дешава се, да млоги продавци кућа и зграда у овдаш. вароши остају дужни извесну суму новаца управи водовода за утрошену а неплаћену воду у истим зградама, без да о томе известе купце тога имања, који после има неприлике са управом водовода. Да се ово неби више дешавало, даје се на знање овдаш. граћанству, да сваки купац имања у овој вароши, предходно тражи од продавца истог имања књижицу о нлаћеној води, нначе ће купац имања бити дужан неплаћену воду платити, која је у тим зградама утрошена. Из суда општ. вароши Београда 25[8—1895 год.

ЛИЦИТАЦИЈА

Према наређењу Г. Министра војног од 30 Августа ове године. ;ЕПНо. 4496, држаће се у интендантури дунав. дивиз. области јавна усмена лицитација на дан 13. Септембра ове год. за продају цубока са војне кланице и то : белих и црних џигерица, папака и цеваница до колена.

ОБЈАВА

На основу решења одбора опгатине београдске, од 8. Августа 1895. године АБр. 4811, Суд општински извештава све грађанство а нарочито свиња])ске трговце. 1., да ће се на општинској кланици на „Јалији" од 20. Августа клати сваког дана од 2 до 8 часова изјутра ио 100 комада свиња дебелих, које живе мере преко 300. килограма пар; 2.. да ће се примати на сместиште у оборе код кланице оваких свиња до 300 комада и број што се закоље моћиће се сваког дана допуњавати;

Кад је већ говор о Босни, онда да поменемо рад Боги&а ВучковиАа-СтратимировиЛа, којв са Ал. МилачевиКем понуди бечком ћесару^ 1 ) преко бана Естерхазија 30 000 мом&ка за рат иротив Туракг?. На ово их овласте 30 маја 1737 г. 26 глава ра из Босне и Херцеговиве Ћесар ии најзад то одебри, па с ногледом на то, што је Бучковић од старе ерпеке властеле, аао и за учињепе заслуге, да му Кулнин у бачкој вармеђи, те се њвхова породица прозове Кулиинска^). Из ове понуде за сеобу у Ђесаревнну види се еилна тежња нашег народа, да се ослободи тешког ]»рма турског, али у исто време и ееоромишљено срљање у нове заплете и насреће. Јер они жељнп слободе, слепо су веровали у варљива обећања хришћ. владара надајући с®, да ће тамо наћи давно жељену слободу и безбедност. Али како су се грозно

(!) Летопис М. С. кн,. 142. стр. 114. и №. 143. стр. 111 112. ( 2 ) Гга МагИп ПеШс помиње, како је бечки ћесар 27. јуна издао прогдас на босанске Хришћане , : азбуком босанском писан, у коме им вели : да се нико пе усуди ћесаревој војсци какве вапреке стављати, јер ко то буде учинио, биће кажњен, а ко помаже и на руку иде, биће помиловани и одликовани". (8*апје ге§оШг Воапе бгеђгепе, стр. 76—77.

разочарали због злих поступања војничкоћесарске управе и верског гоњења, најбоље се огледа у познијој сеоби Срба у Русију, у којој је учествовао и један од потомака Богића Вучковића — квез Анто СтратимировиК. У суседству Босне у Црној Гори вла дика Данило жввео је у пријатељству с Млечићима, имајући од њих извесне помоћи. Ну посде пожаревачког мкра није за дуго остао на миру од Турака. Год. 1727. Бећир паша Ченгић нападне из Хер цеговине с повећои војском на Црну Гору, но у сукобу буде сасвим разбијен. Доциије овај паша иогину п« паду Оџакова. Год. 1732. Топад-паша, беглефбег румелијски, да би осветио ранију погабију нападне на Пипере, али буде потучен. Год. 1735 умре владика Данило и Сава Петрови% би завладичен. Кад се бечки ћесар уплете у рат с Турском 1737 год. подигну се до ста Брђана из Куча, Васојевића, а с њима и Кламенте и завојиште на Турке око Новог Пазара, Ђаковице и Призрена. Борили су се и драгачевачко] нахији, ну узалуд, јер им ћесарев геверал СекендорФ не посла

обећаву иомоћ.^ 1 ) Исте године Црногорци су имали везе и са браћом Хрватвма, тражећи од бана мунвције за 4 000 Црногораца. У једвом судару с Турцима од ове године потуку 300 Туракар). Ћесаревци су у овом ратовању с почетк*. имали велика успеха, једно, што су наишли на слаб огпор турских гарнизона, а друго, што су их Срби храбро иотаома■ гали. Рачуна се, да је било на 60 000 Срба у војсци Лесарској^), Али недаћа Ћесареваца била је поглаввто у немању доброг заповедвика, већ су ооједини ђенерали радили без везе на све стране сваки за свој рачув. Из овога се види, колико су велики губитак преграели Ћесаревци смрћу приаца Евгенија (1736). Тај раздор међу војним заповедницима највише је до принео, да Турци, припремивши се, убрзо потвсну Ћесаревце при крају 1737 г. као што ћемо мало доцније видети. У овом рату, као и у свим Турским ратовима од

иет. Цр. Горе, св. II. «тр.

( Ј ) М и л ; 112—114. ( 2 ) Летопис М. С. кн>. 143. стр. 111 — 112. ( 8 ) Серб. летопис, књ. 64. ч. I. стр. 17. — Годишњица В Чупића, књ. 7111. стр. 260.