Beogradske opštinske novine

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА Д. ОД БРСТЕ

нретплату ва.ћа слати упутницом на општински суд

Ц е н а :

Недеља 29. Октобра 1895.

а све кореспонденције на уредника

за Србију на годину

Рукописи не враЂају се

на иола године ....

за стране земље на годину . .

. • 9 „

НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА РЕДОВНА СЕДНИЦА 19. Октобра 1895. год. Председавао председнпк г. Михаило М. Богпћевић, од одборника били г. г. Михаило Штрбић, Јевта Т. Стевановић, Др. Марко Николић, Влад. М. Ђорђевић, Сергије Станковић, Сава Петровић, Љуб. Марковић, Дим. Довијанић, Н. Антоновић, Мил. Марковић, Сава М. Џевајировић, Ј. Алкалај, Др. Војислав М. Суботић, Јанаћ Константиновић, Ђорђе Димитријевић, Др. Никола X. Николић, Мих. Павловић, Ди.м. Гавриловић, Спасоје Плић, Стеван П. Поповић, Јосиф С. Јовановић, Коста Петровић, М. Милашиновић, Давид Булп, Н. Спасић, Ант. С. Пеливановић, Никола Бошковић, Михајло Михајловић, Мил. Ж. Марпнковић, Јарослав Безуха. I Прочитан је записник одборских оддука седниде држане 12. октобра 1895. год. и нримљен је без измена. II По прочитању акта управе вар. Београда и њених оделења АБр. 6338, 6374, 6300, 6373, 6299, 6301, 6376, 6350, 6337, којима се траже увереља о владању н пмовном стању нзвесних лида, одбор је изјавио : да су доброг владања н доброг имовног стања Петар Триков, бив. трг. агент,

Коста Т. Ђорђевић, баруџија; да су доброг владања и сиротног имовног стања Стојан Тодоровић иискарач, Драгутин Ђорђевић чиновник; да су му неиознати: Петар Марковић келнер, Арса Ннколић надничар, Војислав Деспотовић бивши ђак, Младен Богићевић кодкар, Обрен Солдатовић слуга, Петар Арсеновић калФа столарски и Омер — Душан Арсеновић тежак. III Председник изноеи одбору на дшшљење молбе, којима се траже уверења о породичном односу. По прочитању тих молби СБр. 16695 и 16177, одбор је нзјавио мишљење: да се Станки Јовановић и Цвети Л. Синђелић може даги тражено уверење о њнховом породичном односу. IV По прочитању акта школског одбора за Савске основне школе АБр. 6391, којим се јавља да је члан одбора Божа Ћеловић умро и да би требало другог изабрати, одбор је решио: да члан одбора за савамалске основне школе буде Лука Ћеловић, трг. овд.

V Одборник г. Михајло Павдовић, подносн писмен предлог за преустројство општинске админнстрацнје, наводећп мане и недостатке општинске администрадије, због којих послови општински рамљају и уштрба трпе и због којих и велике општпнске ре®орме неће моћи да се изведу потпуно правилно и по општину и њене грађане повољно. Даље у том свом предлогу наводи начин, како би се те мане и ти недостатци могли отклонити. По прочитању тога нредлога АБр. 6531, одбор је, усвојивши у свему псти, — решно: I, да се без одлагања приступи преустројству општинске администрације, те да се све гране њезине уреде по савременим захтевима; II, председништво има образовати из одбора једну сталну комисију, састављену према спремама које треба да буду заступљене, са задатком, да та комисија претреса и оцењује пројекте, правила и пропнсе, које треба израдити. III, Установљава се положај ре-Ферента одбора, који ће као шсф управног одељења и администрације општннске имати да

СРПСЕИ УСТАНИЦН ПРОТИВУ ТУРАЕА У ВЕЗН СА НАРОДНИМ СЕОБАМА У ШИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА нАпиелли Р. АГАТОНОВИЋ и М. П. СПАСИИ. (Академијски Савет Ве.г. Школе наградио ирвом видовданском паградом оишт. ВеоградскеЈ. Мото : „ПоРА НД5П, ПЕРЕСТАТ1, БИТБ УМННМИ ЧУЖИМЂ УМОМЧ. и СЛАВННМИ ЧУЖОШ СЛАВОВ." Карамзинк (наставак) И Швикер умесио примећује кад вели: да ова завпсност од голе милости, беше српском народу и његовим вођама повод непрестаној зебњи и забринутости, те се отуда и јавља тежња с њихове стране, да задобију законско признање и гаранцију привилегија. Ову Танталову борбу српског народа у Ћесарпји, радп одржања свога бића, своје вере и крвљу стечених права, да завршимо овим карактеристичним речима: „Шесдесет година беше прохујало

од иселења Срба из њихове праве домовине, а њихова грађанска, народна и црквена егзистенција зависаше једино од благоволења и милости круне; у земљи где становаху, уживаху они много оспоравана привилегована грађанска нрава, која не беху гарантована. Без завичаја, у току од два људска поколења, не нађоше они нове отаџбине. Па како је онда ово стање могло прибавити народу задовољство, мир, сигурност и тврдо поверење? Зар се можемо чудити, што су се Срби држали „лукаво," повучено и неповерљиво, рптани тамо амо од дворске и земаљске политике? Па и при свем том, ово неснгурно стање трајало је још пуних четири деценија ."('ј Кад су од стране бечког двора, отпочетн покушаји на ограничавању српских привилегија, онда је између народа и владе дошло до чешћих обостраннх прекорачивања истих, па се од тога времена и почео да осећа стран утицај мећу тамошњим Србима. „Још под Петром Великим позвати

( : ) 0 овим приликама наше браће е оне стране Саве и Дунава, види опширније у Швпкерову делу: РоННзеие Оеасћ. (1. 8егћеп 1п Цп§агп, 8. 78 —1'2к.

су бнли у Русију иза граница једноверни војни људи, ради устројења лаке војске, која би била у стању чувати и одржати стражу пограиичну, јер су онда држали да руска војска није способна за то, да постојану војну службу издржи, нарочито тако мучну, каква се изискивала против непријатеља тако хитрих и неуморимих, као што су били Турци и Татари. И зато буду позванн Срби из Унгарије, који су онда у Европи сматрани за једино способне војнике за лаку коњицу; о њима има много закона у почетку XVIII ст. У граматп, коју је цар Петар I. г. 1723. 28. окт. дао мајору Ивану Албанезу^ 1 ) назначено је ово : „ Е. И, В. восиријал номерение ов украинских городах содержат несколко иолков конник гусарских из сербскаго народа и длја иризиву и длја иринјатија оних Сербов, вручена комисија оному мајору с таким обнадеживанием: которие из уиомјанутих народов ириидут доброволно в Россискоју службу, то им давано будет жаловање, також рации и ио(') С. С. ПишчевиА помиље да је неки Перић Србив прешао још ва млађих година у Руеију за време владе Ане Ивановне, и био у старом српском пуку, који је установио Петар Велпки (Нзвестија о похожденију итд. стр. 198ј