Beogradske opštinske novine

ГОД. XIII.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ Ц е н а : за Србију на годину 6 дин на нола године 3 „ за стране зеиље на годину 9 „

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА РЕДОВНА СЕДНИЦА 2. Новеибра 1895. год. Председавао председник г. Мцхаило М. Богићевић; од одборника били г. г. Дим Гавриловаћ, Стеван П. Поповић, ТЈорђе Димигријевић, М. Милашиновић, Ј. Стевановић, Ј Алкалај, Др. Марко Николвћ, Др. Војислав М. Суботић, Сергије Станковић, Благоје Милошевић, Д-м. Довијанић, Д. С. Милутиновић, Давид Були, И. Козлић, Дим. Милојевић, Дамљан Стојковић, Н. Свпсић, Михаило Штрбић, Јарослав Бевуха, Др. Никола X. Николић. I Нрочитан је записник одборских оддука сед нице држане 27. Октобра 1895. год. и у одлуци КЊБр. 630 учињена је допуна: да и чланови комисије који не би били одборници, раде без хонорара, II Председник износи одбору на мишљење молбу Карла Сича, колара, којом тражи уверење о свом породичном односу. По прочитању те молбе СБр. 17267, одборје изјавио мишљсње : да се молилац обрати крагујевачкој општини за ово уверење, пошто је његова сестра тамо живела и умрла. СРПСЕИ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА У ВЕЗИ СА НАРОДДМ СЕОБАМА У ТУЂИНУ од 1459-1814. год. ИСТОРНЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА написали Р. АГАТОНОВИИ и М. П. СПАСИЋ. (Академијски Савет Вел. Школе ноградио ирвом видовданском наградом оагит. БеоградскеЈ. Мото : „пога 1јам1> пегестат1, витћ умннми чужимђ умомђ и славннми чужок) славои." Карамзинк (наставак) Владика Варилије задоби за се ПТевиАа и мајора Стеиана ПетровиАа , па користећи се његовим презименом издаваше га за свог рођака и мољаше, да он буде начелник комисије за исељавање. Дознавши за С. С. Пишчевића, да се бави у Москви, он покуша да га за своју ствар задобије, али не успе. Поменути мајор Петровић оде за владиком у цели преселења; а пуковник Пучков би нослан у Трст а за њима и други ОФицири (међу којима и С. С. Пиш-

Недеља 12. Новембра 1895.

III Председник надзорне комисије за осветљење и трамвај г. Ђорђе М. Станојевић извештава одбор, да је изборни суд изрекао пресуду по спорним тачкама односно осветљења између општине и друштва-за осветљење, с тим, да ће се одбору прочитати цела пресуда, кад је суд буде издао. Одбор је: примио к' знању ово саопштење. IV Председник надзорне комисије за осветљење и трамвај извештава одбор, да је према решењу одборском од 10. Јула 1895. год. АБр. 4304 одборско повереништво извршило све оно према друштву трамвајском, што се тим извештајем препоручило. 0 извршењу томе подноси то по вереништво извештај заједно са одговором друштв.а трамвајског. По прочнтању тога одговора друштвеног АБр. 5021 и извештаја новереништва одбор је решио : овлапгћује се надзорна комисија за осветљење и трамвај, да предузме све оне мере у границама земаљских закона, које ће мере ио њеном мњењу бити потребне и довољне, да се друштво трамвајско причевић) којима је наређено да се брину о преласку Црногораца. Мајор Петровић не постигав никаква успеха у својој мисији, нађе се са неким Јездимировићем из Турске, који, прешавшн у Аустрију са два ожењена брата, зетом и двоје слугу издаваше се за Црногорца. Ту Петровић са неким судцем Иваном ВолевиЛем отпоче. по Варадину купити бећаре, који су се са разних страна искупили поради службе, издајућн их за Црногорце. Ну ствар се открије и БалевиК, уз припомоћ Пишчевића, побеже у Русију. Доцније Пишчевић се крену са 89 људи у Русију,( х ) које је из Турске врбовао. Остали чланови комисије нису видели ни једног Црногорца, сем неколико попова које им је владика послао. Међу људима који су Пишчевићу из Трста послани, ради превођења у Русију био је неки Алекса ЛолиновиЛ, секретар владичин. Овај Колиновић испричао је Пишчевићу како је владика Василије, при доласку из Русије, скунио сердаре и друге

( Ј ) Скаљковскгг помин.е („Голубица" II) да је г. 1756. ваеељено нешто Црногорада на реди Виеи, због чега се и данас вападни део Новомиргорода зове Црна Тора.

БРОЈ 47.

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА Д. ОД БРСТЕ

претплату ваља слати упутницом на оптптински суд а све кореспонденције на уредника Рукописи не враћају се ЕЕПЛА ЛЕНА ПИСМА ЛЕ ПРИМАЈУ СЕ мора, да поштује и испуњује одредбе уговора, закљученог са општииом о експлоатацгји трамваја у Београду. V По прочитању протокола лицитације АБр. 6702 држане за давање под закуп општинског земљишта до ВајФертове пиваре, одбор је одлучио: да суд општински предходно упита 'Борђа Вајферта, да ли ће давање под закуп овог земљишта сметати његовој пивари или уживању оног земљишта, што је њему дато под закуп, па према томе одговору, да се држи друга лицитација. VI Економско одељење подноси извештај, по коме закупац општинске куће у абаџијској улпци бр. 20, Петар Танасковић тражи, да му се са двадесет динара месечно смањи кирија за ту кућу, пошто је комисијски утврђено, да се једна соба и кујна у тој кући не може за становање употребити због влаге. По прочитању тога извештаја АБр. 6701, молбе Танасковићеве АБр. 3847 и комисијског извештаја АБр. 4762, одбор је решио: људе, и саопштио им, да је он уредио да се преселе у Русију прво људи, а после „м с женами и с детми " а за пут ће добити новце од Трста до Русије. „Али кад је то владика казао „все на него негодоват стали " неки виђени Црногорац Стано (Радонић), с већим делом народа, запита владику: каку власт има да тера људе да иду из отацбине, и не хтевши се иселити разиђу се. Владику то збуии и он преобуче неколико попова и пошље их за иселење. Стана, који му сметаше, придобије обећањима, но и при свем том мало се њих одселило. Тај свој неуспех владика правдаше, навалом Турака на Црногорце, те су морали остати да се бране. Пређе поменути Јездимировић са Пишчевићем отишао је у Русију. При свем заузимању Василије Петровић, једва је најзад успео да у Русију преведе „ что всего на всио не более и с малчиками. и с разстриженими иоиами состоит, как сто ијадесјат трг(, человека "( Ј ) где и умре 1766. године. И ако су Руси успели да српским к,олонистама населе велики део пустара на (!) Види опширније о овоме раду владике Ваеилија у делу: Известије о похождении и т. д. Х'9—285).