Beogradske opštinske novine

Број 47.

— 210 -

Год XIII.

да се молилац Петар Танасковић одбије од тражења и да буде дужан плаћати за закуп ове куће ону кирију, на коју се уговором обвезао. VII ЕснаФ бозаџијски подноси молбу, да се и за 1896. год. уступи еснаФу наплаћивање таксе на бозу, као што је то и до сада било тражећи, да се такса за ово право смањи од 2000 дин. на 1600 дин. годишње. По прочитању те молбе АБр. 6033 и 6215, одбор је решпо: да се наплаћивање таксе за продају бозе у вароши Београда за 1896. годину уступи еснаФу бозаџијском за две хиљаде динара годишње под истим погодбама, под којима је то до сада бивало, а које су погодбе изложене у решењу одборском од 27. Јануара 1894. год. АБр. 377. VIII Нредседник износи одбору на решење акт друштва за улепшавање Врачара којом тражи допуст од општине, да о своме трошку подигне стубове и кијоске за лепљење огласа на извесним раскрсницама врачарског краја и да те стубове и кијоске експлоатише у своју корист. У кијосцима би се продавао дулан, новпне а лети и ладна неалкохолна пића. По прочитању тога акта АБр. 2210 и 6509 одбор је решио: одобрава се друштву за улепшавање Брачара, да о своме трошку а по поднетим нацртима п погодбама подигне стубове и кијоске за лепљење огласа на означеним раскрсницама врачарскога краја и да их у своју корист експлоатише. У кпјосцима може се продавати дуван, новине и пића неалкохолна. Општина има права да без икакве накнаде друштву у свако доба узме у своје руке експлоатацију ових стубова икпјоска, пошто предходно накнади друштву све трошкове око подизања истих, у колико ти трошкови не би били наплаћенп експлоатацијом до времена одузимања.

ВАНРКДНИ САСТАНАК 6. Новембра 1895. год. Председавао пррдседник г. Михајло М. Богићевић, од одбогника били: г. г. Анг. С. Пеливановић, Љуб. Марковић, Н. Спаснћ, Никола Бошковић, Благоје МилошевиБ, Мих Павлокић, Ј. Алкалај, Мил. Ж. Маринковић, Дамњан Стојковић, М. Штрбић, Стеван И.Поповић, Д. С. Милутиновић, М. Миланшновић, Н. Антоновић, И. Козлић, Др. Војислав М. Суботпћ, Др. Марко Наколић, Влад. М. Т>орђевић, Михаило Михаиловић, Др. Никола X. Николић, Светозар Швабић. 649 Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 2. Нов. 1895. год. и примљен је без измена. 650 По прочитању акта Управе вар. Београда и њених одељака АБр. 6573, 6784, 6723, 6468, 6613, 6740, 6760. 6641, 6469, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио: да је Милан Тодоровић писар полиције доброг владања и средњег имовног стања; да су доброг владања и доброг имовног стања Вујица Обрадиновић трг., Јов. Ђуровић каФ., Новак Максимовић бакалин, Милан Г Б. Димитријевић адвокат, Душан Арсеновић тежак и његов син Петар; да су му непознати Обрен Солдатовић слуга, Драгутин Андрејевић овд., Јован — Ђорђе Дрљача лађар, Павле Мутавџић кочијаш, Марија жена Петра Станковића раденика, и Станко Окановић скитница. 651 По прочитању молбе Милице Чолак-Антићеве СБр. 17690. одбор је изјавио мишљење: да се молитељици може дати тражено уверење. 652 На нредлог суда општинског ГБр. 1543, одбор је решио: да се инсталација за електрично осветљавање грађевинског одељења општинског исплати пз партије за непредвиђене трошкове и да се то одељење осветљава елек-

тричном светлошћу и плаћа из партије буџетом за то одрећене. 653 Економно одељење подноси извештај, да би требало у интересу одржавања обале Савске и Дунавске забранити копање и одношење песка са тих обала и да општина напусти буџетом предвиђени приход од овога. По прочитању тога извештаја АБр. 6665, одбор је решио: да се једном за свагда забрани копање и одношење иеска са обале савске и дунавске; да се више не предвиђа никакав приход од овога. Да суд општински учини кораке код надлежних власти, да се не копа и не односи песак ни са оног дела обале, што спада у рејон тврђаве београдске. 654 Председник извештава одбор, да је одборско повереништво изабрато у седници одборској од 10. Новембра 1894. год. ГБр. 3341 извршило свој задатак и поднело извештај о раду про®. М. Ј. Андоновића на изради планова за Енглезовац и Ново Селиште. По прочитању тога извештаја одбор је решио: да се овај извештај у свему прими и да суд односно општински правозаступник на основу овог извештаја предузме најенергичније мере, да се издата сума г. Милану Ј. Андоновићу за израду тих планова у суми од 6.900 дин. осигура имањем г. Андоновића и оних бивших управљача општинских, по чијој је наредби ова сума издата г. Андоновићу. Да се одборски повереници г. г. М. Милашиновић, ЈБуб. Марковић и Милош Дамјановић за овај теретан и важан рад награде сваки са три стотине и педесет динара на терет партије за регулисање вароши. 655 Одборник г. Светозар Швабић, који је до сада био спречен да положи заклетву на одборнпчку дужност, заклео се је на исту данас по прописима закона вала, како ће „свето" чувати права и привилегије српског народа, а кад сеоба у Русију узе већега маха онда министарска конФеренција нађе, да је Дет аПегћбсћз^еп ГЛепк! ^ешааа преко потребно, да се најстрожије забрани свако гањање Срба како у погледу грађанских тако и верских ствари, као и да се исти оставе слободном уживању њихових привилегија.^ 1 ) Ну то су била само празна обећања; верска гонења, насилно унијаћење и велики намети, беху и даље на дневном реду. То је и било узроком, те 1755. г. у вараждинском генералату плане буна против насилног утеривања намета. У брзо се скупи 17.000 људиг) па у Северину, донесавши ковчег са привилегијама, прогласе „Северински комитет" и изберу револуциони одбор. Али неуређене гомпле морадоше подлећи, а коловође буду кажњене. У седмогодишњем (1757—1763) рату са Пруском, Срби су

(М На истом меету, стр. 144. I 2 ) Уапгсек Рг. 8рес. беасћ. <1. М. Степге, В. II. 8. 45 — 55. — Ргсо1 Е. (Павловић) узима на 20.000 људи. А о устанку вели: „Њихова би победа била осигурана, да хрватска госпоштина не позва у помоћ Мађаре. (Срби у Уг. I, 146).

Дњепру и у Украјини, они се нису само тиме задовољили, већ су тежили, да доведу што више колониста. Генерал Хорват, који је постао глава српских колониста у „Новој Србији" труђаше се да населење увећа новим масама досељеника. Да то постигне шиљаше он агенте по Угарској под својим пасошем, да тамо агитују и нове насељенике врбују. Али аустријске власти не признаду те његове пасоше, и добро припазе на те дошљаке из „Нове Србије." То у неколико задржи сеобу. Ну сад отворено устаје руски двор да потпомогне исељавање, н преко свог бечког посланика хрОФа Кајзерлинга заиште од бечког двора: 1) Пасоше за људе који под видом куповања коња долазе у Угареку; 2) Слободно преселење великог броја сродника оних Срба, који су се већ населили у „Новој Србнји," и 3) Дозволу за слободан иролаз Црногораца који се селе у Русију. У погледу пасоша буду одређене извесне клаузуле; а на захтев за иселење сродника раније исељених Срба би одговорено: да сем жена и неудате и неожењене

деце, оних Срба који су се већ населили у Новој Србији, никоме другоме неће бити допуштен одлазак из земље. Према онима пак, који хоће да оставе земљу или да на то друге наводе, поступиће се најстрожије. Послузи оних жена и деце, који се селе, допустиће се, да само своје господаре отпрате до пољске границе, одакле се после морају вратити натраг. Шта је било са проласкомРј Црногораца, то смо видели мало раније. Још да кажемо коју о оним Србима, који и даље осташе под влашћу аустријском. Ма да нпје наш задатак да изнесемо стање Срба, под владом дома Хабсбуршког, ипак ради целине рећи ћемо коју и о њиховој судби, после ове несрећне сеобе у Русију па до Кочине крајине, када се Срби опет значајно пстичу у ратовању ЈосиФа II са Турцима при крају ХУШ столећа. То ратовање познато је код нас под именом Кочина крајина. Марија Терезија, увек је само обећа-

( Ј ) 8с1ш-ккег Н. Ј. Лг.: РоШ. Оеасћ. 4. 8егИ)еп т ХЈп§ат, 8. 141 — 14).