Beogradske opštinske novine

Број 51.

— 228 —

Год. XIII

ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА

За квартове: Савамалски, Теразијски, Варошки и Врачарски: 1. Од собе н кухпње иди мањег дућана са собом

2. Од две иди три собе, са кухињом или већег дућана са магазом .... 3. Од четири иди више соба са кухињом, од каФане са кухињом, од гостиомице са кухињом без штале . .

0-25 д. 0 70 д. 1-50 д.

За квартове: Дорћолски и Палилулски: 1. Од собе и кухиње, иди мањег дућана са собом 0 - 20 д. 2. Од две иди три собе са кухињом иди већег дућана са магазом .... 0"60 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале . . . 1"— д. Од суда оиштине београдсме 28. Августа 1892 године. АВр. 9449.

РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ

I. Дишгачарство: а) За чишћење димњака (цилиндера) без разлике на спратове 0'20 д.

0'20 д. 0'40 д.

б) За незидан шпархерд вј За узидан , г) За велики узидан шпархерд у гостионици . . д) За чишћење димњака од два спрата ђ) За чишћење простог димњака . . . е) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са пећима ж) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са више пећи .... з) За паљење димњака (цилиндера) без разлпке на спратове 0'75 д.

0-50 д. 0 20 д. 0-10 д 0'10 д. 0-20 д.

БЕОГРАДСКА ПИЈАЦА ПРЕМЕРЕНО НА ВЕОГРАДСКОМ КАНТАРУ од 2. Децембра до 9. Децембра 1895. г.

II. Гробарина: а) Гроб за децу 7' — д. б) Гроб за одрасле 12-— д. в) Мала гробница 555-52 д. г) Велика гробница Ш реда . . . 998-93 д. д) Велика гробнипа II реда . . . 1099'93 д. е) Ведика гробница I реда . . . 1684'57 д.

III. Пражњење помпјара п нужника: а) Од кубног метра 7'00 д. б) Од акова 0'35 д.

ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ ВАРОШИ БЕОГРАДА У седмици од 30. Новембра до 6. Децембра 1895. год. допутовало 833 путнпка — одпутовадо 734 путнпка.

Постојбина приспелих путника

псл X

X = С~1~>

Из Србије

АустроУгарске Бесне и Херцегов.

Дрне-Гор'Ј

Грчке

Турске

Бугарске

Румуније

Гусије

Германијс

Француске

Италије

Осталих Европ. држава

Ван Еврспе

9 780

53

673

87

13

3

2

27

12

3

1

1

6

4

1

Занимање путника

Тежаци и економи

Занатлије Трговци

м & м о И" к

И м ^ м ►>% а в а

Н ° % н 5 о о Рч

Интелиг. и војека

Ученици

М" г+С ' з 2 а Н ^ гГ О 2 а к - х л н

Ниљари и бозаџије

116

76

326

4

16

19

103

12

35

14

а и

г н ч Д о а

43

7. Децембра 1895. год.

Из статистичног оделења отит. вар. Београда.

<! а ч)

НАИМЕНОВАЊЕ

н а

највећа

најиања

к

ДИИ

ПР

дин.

ПР

2164

Арпа.џика

22

20

1362

Брашна кукурузна .

13

12

—

3000

Брашна пшеннчна .

17

40

15

10408

Вина беда (од лит.)

—

70

—

50,

31000

Вина црна (од лит.)

—

70

50

6000

Волова

45

—

40

3608

Јабука

25

—

15

3038

Јечма

10

—

9

50

348

Кајмака

120

—

100

—

59122

Кожа јагњећих , . .

—

—

•—

—

1150

Кожа овчијих ....

—

—

5880

Креча

3

60

3

20

5173

Кромпира

9

—

7

—

327

Крупника

8

7

1371

Крушака

25

—

16

—!

50418

Кукуруза .

8

—

7

50'

716

Лоја топљсног ....

85

—

70

—

2230

Лука црна

15

11

312

Масти

120

—

110

—

1927

Меда

80

—

60

—

184126

Овса

10

—

9

40

12439

Ораја

26

—

24

—

5079

Пасуља

25

—

д 23

—

456134

Пшенице

11

20

11

—

1897

Ражи

9

—

8

50

19718

Ракије ком. меке „ .

—

70

—

60'

13982

Ракије шљ. љуте ,, .

Ракије шљ. меке „ .

—

40

—

30

27928

Свиља дебелих ...

80

—

70

—

2324

Свиња средњих . . .

60

50

—1

24710

Сена

5

—

4

—

426

Сира

—

—

2350

Сламе Сочива

3

—

2

47

Сланине ужичке . .

150

—

140

73

Сува меса

210

—

210

—

6020

Угљена дрвеног . . .

8

—

6

—

120000

Угљена каменог . . .

3

—

2

50

64

Шишарке Репице . .

13

11

4598

Шљива сувих .... Алове паприке....

30

—

27

■—ј

10487

Мекиња

7902

Ситиице разне . . .

—

—

—

—

8740

Разна воћа

—

—

— !

/

задобију —- па тако је било и овог пута. ј Многи српски трговци, тргујући с Ћеса-1 ријом, дознали су још 1787. г. да се Јо-| сиф II, припрема за рат с Турском. Преко I њих се у брзо разпрострла вест о томе по Србији и узруја се скоро сав народ. А на скоро се у Србији појаве и тајни агенти аустријски, који подстрекиваху кнезове и свештенетво да народ прнуготове за рат; они обећаваху новац, службе и одликовања онима, који се буду борили на страни ћесаревој противу Турака. Бунтовне прокламације буду растурене не само ради подбадања српског народа, већ и ради заплапшвања Турака. Такве су прокламације убацивали Срби на многим местима и у џамије, да би Турке што више уплашили. Али изгледаше да Турци нису били особито узбуђени овим претњама, већ им је само обраћена већа пажња, те су свуда од народа узимали оружје, и мотрили на обале Саве и Дунава, ну и поред свега тога остало је у народу доста скривеног оружја.

Агитације аустријских агената не само да су имале успеха, већ изазову и велико узбуђење духова. 0 раду тих агената прота М. Ненадовић0 вели да су они „по Србијп одали, народ спремали за немачку краину, одвелн са собом много момака из Србије, који су се више Варадина у Каменици екзерцирали" у војничким радњама од аустријских ОФицира. Од ових Срба образоване су прве добровољачке чете, које су у ратовању по Србији играле велику улогу.(-) А архимандрит троношки Стеван Јовановић, који је учествовао у агитацијама аустријским, ни мало не претерује кад велн: „да су растурени позивни и обећавајући патенти у 1787 г. ме1>у хришћанским народом изазвали невероватно срчано кретање и врење свега народа, како свсштеничког тако и светског сталежа."( 3 ) Пре но што почнемо оиисивати ратне

догађаје, да кажемо коју више о овим српским добровољачким четама, које су познате у нашем народу под именом Фрајкораца. Па ко су ти Фрајкорци? То су Срби који су оставили своју земљу поглавито због насиља турскоп' 1 ) и бежали у Аустрију и тамо саетављали добровољачка оделења — Ргеу-согрз, и по том туђинском називу њихова браћа у Србији прозову их Фрајкорцима. (Паетавиће се)

(') Мемоари, стр 0. ( 2 ) КаПау В.: Сгбве!;. <1ег Зегђеп, В. I. 8. 227 — 228). ( 8 ) Гдасник срп. уч. дчуштва, књ. XX. стр. 63.

<') 0 овоме имамо оваку белешку у автобиограФији М. Видаковића. Он причијуКи кчко ее једаи Турчин завадио с његовим стрицем иа некој свадби око оружја, и како га је одбранио син му Милисав, вели: „На то сад рупи на врата Милисчк сиј и с голим у руци мачем, задувао се, да једва проговори: .чико, возопи, ја учини што учини од сад шта Бог да, ја одох у овет." Со тим счепа моју с главе црвену капу „с Богом Ј рече и „опростите ми, Бог зна хоћемо ли се вите видети, жао ми е за сво вас, но друкчије није могло бнти " 'Го рекне, окрене се и побегне да ни речце од стричева тронутпх не дочека да му се што одговори." За тим прича бегстпо Ко> мајаца преко Саве, у коме је и сам био, и како ее бојао прелазећи преко моста, на што му један хусар рекне: „Не бој се Мило ване" — Погледим на њега зачудим се и обрадујем, кад у овом хуеару познам брата мога од стрица Милисава." (Гласник срп. уч. др. књ. XXX. стр. 92 — 128.),

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГА СУДА

Власник ОПШТИНА БЕ0ГРАДСК4

Електрична штампарија Д Димитријеиића, Јеленска ул. бр. 1

Уредник УРОШ КУЗМАНОВИЋ