Beogradske opštinske novine

- 232 -

ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА

За квартове : Савамалски, Тера .чи јскн, Варошки и Врачарски: 1. Од собе и кухиње иди мањег дућана са собом 025 д. 2. Од две или три собе, са кухињом нли већег дућана са магазом . . . . 0 70 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од каФане са кухип.ом, од гостионице са кухињом без штале . . . 1-50 д.

За квартове: Дорћолски и Палилулски: 1. Од собе и кухиње, или мањег дућана са собом 020 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом .... 0'60 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од каФане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале . . . I - — д. Од суда општине београдсме 28. Августа 1892 године. АВр. 9449.

РАЗНЕ ОПШТИНСНЕ ТАКСЕ I. Димничарство: а) За чишћење димњака (цилиндера) без разлике на спратове 0'20 д.

б) За незидан шпархерд 0 - 20 д. в) За узидан . . . , 0 - 40 д. г) За велики узидан шпархерд у гости-

оници 0-50 д. д) За чишћење димњака од два спрата 0 20 д. ћ) За чишћење простог димњака . . . 0• 10 д е) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са пећима 0'10 д. ж) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са впше пећи .... 0-20 д. з) За паљење димњака (цилиндера) без разлике на спратове 0'75 д.

II. Гробарина: а) Гроб за децу 7' — д. б) Гроб за одрасле 12'— д. в) Мала гробнпца 555 - 52 д. г) Велика гробница III реда . . . 998 - 93 д. д) Велика гробница II реда . . . 1099'93 д. е) Велика гробница I реда . . . 1684'57 д.

♦ III. Пражњеље помијара и нужнпка: а) Од кубног метра 7'00 д. б) Од акова 0'35 д.

ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ ВАРОШИ БЕОГРАДА У седмици од 7. Децембра до 13. Децембра 1895. год. доиутовало 730 путника — одпутовало 585 путнпка.

Постојбина приспелих путника :

ПОЛА

а о

| 0) О н Рч о к ^ (ч < >Ј

М Н о Рн Ф & а н о о РР И

м а РГ

л Рн

Ен

РР

а ч &

!>, Рч

53 М сб 8 а

И" ш сЗ Рч

а *

н

698

31

613

58 16

1 17

11

За&зиегнање путника :

Тежаци и економи

Н 03 и а 5 св ч со

Трговци

Н & м 3 & "С гЗ К N

н и "С м 0)

Гостионичари Интелиг. и војска

Ученици

Раденици и помоћ• ници

Ииљари и Созаџије

в н 9 ^5 СЗ .О Д Р —

Пролетаријат 56

63

343

4

7

27

84

13

40

8

39

—

14. Децембра 1895. год.

Из статистичног оделења општ. вар. Београда.

БЕОГРДДСКА ПИЈАЦА ПРЕМШРЕНО КА ВЕОГРАДСКОМ КАНТАРУ од 9. Децембра до 16. Децембра 1895. г.

КНЛОГРАМА

НАИМЕНОВАШЕ

највећа

најмања

Дип

ИР

дин.

ПР.ј

3177

АрпаџикД

22

20

408

Брашна кукурузна .

12

11

—

Ерашна пшенична .

6371

Вина бела (од дит.)

—

70

—

50,

11487

Вина црна (од лит.)

—

70

—

50.

300

Волова

45

—

40

3610

Јабука

30

—

15

—;

32822

Јечма

10

—

9

50

219

Кајмака

115

—

110

—

16826

Кожа јагњећих , . .

—

—

—

—

Кожа овчијих ....

—

—

10780

Креча

3

60

3

20

8172

Кромпира

9

—

7

—

355

Кудеље

70

60

68210

Кукуруза .......

8

—

7

5о:

570

Лоја топљеног ....

70

—

50

;

171

Лука бела

26

—

24

3747

Лука црна

14

13

838

Маети

115

—

110

—

Меда

—

53716

Овса

10

—

9

50

9209

Ораја

30

—

25

—ј

11883

Пасуља

30

—

25

389589

Пшенице

11

20

11

—,

10396

Ражи

8

80

8

10

11284

Ракије ком. меке „ .

—

60

—

50

Ракије шљ. љуте „ .

:

20499

Ракије шљ. меке ,, .

40

30

22041

Свиља дебелих . . .

80

—

70

—

8697

Свиња средњих . . .

60

55

—!

40180

Сена

5

4

!

283

Сира

—

—

13520

Сламе

3

—

2

Сочива

200 1

Сланине ужичке . .

160

—

150

Сува меса

—

—

850

Угљена дрвеног . . .

7

—

6

—

100000

Угљена каменог . . .

3

—

2

50

Шишарке

Репице

53537

Шљива сувпх ....

30

—

28

ј

Алове паприке....

Мекиња

1 ■

16066

Ситнице разне . . .

—

—

—

1 •

23595

Разна воћа

—

—

—

— | .

„Ајде душо у Фрајкоре ! Ни орати ни коиати Всће цару војевати, На годину ето вориита А на мееед ето батина ^С) Године 1787. Русисууборби противу Турака успешно ратовали. Јосиф II по нагОвору свога војсковође Ласцнја размести огромну војску од Дњестра до Ја дранског мора, а главну војску прикупљао је око Футога у Срему. где је било на 125000 пешака и 22 000 коњаника, целокупна пак војна снага противу Турака износила је 245 062 пешака и 36 725 коњаника са 898 топова.( 2 ) Срба Граничара било је уз Ћесаревце више од 100 000 људи.( 3 ) Свој овој војсци стави се на чело сам цар Јосиф II. Српских добровољаца (Фрајкораца) било је код сваке поједине ћесарске војске, нарочито у Ердељу, Банату и Славонији, а највише код главне

(') Поменик, стр. 812. —Стихом „А на месец сто батина" извесно се у песми хтела да престави оштрина диецишпше којеј су привикапани Фрајкорци, те и то иде у придог тврђења да су фрајкорци били добро дисципли новани и ако доста неподесним васпитним среством! ( 2 ) ЗрогзсћИ Ј. КеиеаЈе О -евсћ. (1. оев1;ег. Мопагвсћхе, В. I. 8. 401. ( 8 ) Сербеки Летопис 1841. кљ. 66. ч. III. стр. 12.

војске у Срему. Ту су се они уређивали као редовна војска ћесарска. Ред и дисциплина у српских добровољаца били су одлични, те су се због тога постављали на најважнија места противу Турака.0 И на Флотилу обраћена је особита пажња. У јесен 1787 г. билоје до 31 шајке разне врсте. Ова дуиавска разна Флотила умножена је пред почетак рата и подељена је на шајкашку и Фрегатску Флотилу. Над флотилом командовао је ђенерал Магдебург, а у многим се предузећима нарочито одликовао надпоручнк Арон СтанисављевиК. Српски шајкашки батаљон износио је скупа 934 момка.(' 2 ) У даљем описивању догађаја дотаћемо се и Шајкаша. Пре него што објаве рат Норти, Тесаревци су гледали, да им ова година не прође узалудно и зато су, као што смо видели, подстрекавали Србе у Србији, да се дижу на Турке и многе устаничке чете почеле су да се боре с Турцима. У почетку 1788. г. устао је и Алекса Ненадо(') Годишњипа Н. Чупића, кљ. ЈХ. стр. 47 — 48. ( 2 ) Види о овоме трмељну расправу А. ТЈукића: „Учешће тителског, крајинског и шајкчшког батаљона у ау стро-угарском рату г. 1788 — 1791." У Л'4'ои. М. Српске, књ. 161, стр. 83—121 и 162, стр. 62—104.

вић, подстрекаван од неког Мијушка сагнао Турке у Ваљево и на отвореном пољу код манастира Љубостиње, с недовољно наоружаним борцима, дуже се мерио с њима, а кад њихов вођ Омер погину, Турци побегну у Ужице и Чачак, па се врати. Ну чим нестане пљачкања, чета му се поче разилазити. У новембру 1787. г. покушаше Ђесаревци, да се олако дочепају Београда још за време мира. Срби општећи живо са браћом у Ћесарији добро су се пазили са ћесарским властима. План је имао да изврши Јован Чардаклијп. Преко поузданих Срба Београђана добију отисак градских кључева у војску. Чардаклију су у овом потпомагали: Ђокић, Жикић, Влајко и Живко Миленковић и Радич Петровић са својих 200 људи. Они су имали за задатак, да ноћу између 21. и 22. новембра отворе градску капију, кроз коју би се увукли Ћесаревци. Једно знатно оделење под ђенералом Алвинцем са 22 тона, кренесе на чамцима к Београду; ну због густе магле само мало одслење дође на одређено место, а остали погреше и оду Дунавом Панчеву. (Ваставиће се)

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОИШТИНСКОГА СУДА

Власник ОПШТИНА БЕОГРАДСКА

Електрична штампарија Д. Димитријевића, Иван-Бегоза ул. бр. 1

Уредник УРОШ КУЗМАНОВИЂ