Beogradske opštinske novine
Број 10.
— 38 -
\
Год. XIV.
РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА
ВАНРЕДНИ САСТАНАК 18. фебруара 1896. Нредседавао председник г. Михаидо М. Богићевић, приеуствовао члан суда г. Мих. П. Живадиновић, од одборника били: г. г. Стеван Ђ. Јорговић, М. Штрбић, Дамњан Стојковић, Спасоје Илић Јосиф С. Јовановић, Сава М. Џевајровић, Д-р Војислав М Суботић, Јарослав Бе8уха, Стеван II. Поповић, Владислав М. Ђорђевић, Милан Ж. Маринковић, Љуб. Марковић. I., Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 12. чебруара 1896. год. и примљен је без измена. II.. По прочитању акта управе вар. Београда АБр. 1180, одбор је изјавио, да му је Живан Савић слуга, непознат. III., Председник износи обору на решење молбу Николе Тасића месара, да се ослободи плаћања аренде месарске на ону маст, што ће је у иностранство нзвести. По прочитању те молбе АБр. 1186, одбор је носле поименичног гласања са 9гласова против 4, — решио, да се молилац одбије од тражења, да му се врати аренда на маст коју жели да извезе, а коју има на своме стоваришту, из раније истопљену и спремљену, али се може користити решењем одборским од данашњег АБр. 1263, које вреди за све оне што ће извозити на страну маст од свиња заклатих на општинској кланици. IV., Председник износи одбору на решење предлог одборника г. Николе Бошковића о томе, да се предлози нојединих одборника подносе одмах у почетку седнице, и да се исти износе одбору на решење у нрвој седници. По прочитању тога предлога АБр. 1170, одбор је репгао, да се опросте недуга, у који су запали. Године 1803. 8. новембра скупе се више виђенијих(') Србанаједној свадби уОрашцу. Згодном приликом издвоје се Кара-Ђорђе, прота Атанасије из Буковића, Стеван Филиповић вз Јагњила, кнез Ђука из Јагњила, Вићентије из Кораћице, Марко Катић из Рогаче, Станоје Главаш и још други виђенији Срби. Њима ирота престави зло стање и рече: „У име створител,а Бога и спаситеља нашега да устанемо на оружје. Бог ће нам помоћи а цар ће нам одобрити, јер ове наше крвопије и њему о глави раде!" На ово сви вристану и и закуну се, да ће чим наступи Март (1804.) устати противу Турака. На растанку се завере, да ће тајну чувати и гледати да по кога вребају. Али догађаји нису чекали на њих и због сече дахијске народ устаде у другој аоловини јануара 1804. г. У Тополи започну устанак приликом неке потере за хајдуцима, кад се народ договори, при повратку с Рудника, те нападне на тополски хан, па га и запали. (•) Гаја Пантелић прича, како је он још по св. Илији 1803. године ишао по иалогу Кара-ТЈорђеву да позове виђеније Србе на заједнички устанак, на што су они пристали (Гласник II, 25 — 67).
да се исти у свему усвоји и по њему поступа. V, Одборски повереници г. г. Коста Петровић, Т). М. Станојевић и Мих. П. Живадиновић извештавају одбор, да остали иовереници, изабрати решењем одборским од 25. јануара 1896. год. АБр. 966 да проуче правила безименог друштва које жели да на себе узмс концесију за осветљење Београда, нису дошли на састанак комисијски ма да су два пута позивани и моле одбор, да учини по овоме шта за потребно нађе. По нрочитању тога извештаја АБр. 1194 одбор је одлучио, да председништво још једном позове на састанак сву господу поверенике с тим, да они повереници, који дођу на тај састанак даду своје мнење о овим правилима без обзира на недошавше поверенике. VI, Члан нмдзорне комисије за осветлење и трамваЈ г. Мих. П. Живадиновић саопштава одбору да је безимено трамвајско друштво поднело полицији акт у коме тражи састав изборног суда ради расправе иитања, да ли општинаимаправа да наплаћује трошаринску таксу на трамвајска кола кад у варош улазе, као и, у случају да онштина има тога права, да ли друштво може вршити вожњу с прекидом, како би нлаћање ове трошарине избегло; да је услед тога позвана општпна да од своје стране избере судпје и кандидује председника. Одбор је одлучио, да се овај предмет одложи до прве седнице. VII, Приступљено је појединачном претресу буџета прихода и расхода онштине београдске за 1896. год према предлогу повереништва. По прочитању сваке тачке по особ, одбор је решио, да се у буџету општинском за 1896. год. предвиде ови приходи и расходи*).
*) Буџет ће бити у аасебној кљизи одштамп»н, кад га господии министар Финансија буде одобрио.
На скоро за тим пожар поче на све стране гутати ханове, а Турци стану бежати у вароши. Свет се све више скупљаше око Кара-Ђорђа, Станоја Главаша, проте буковичког,и на скоро се обрете око Кара-Ђорђа 500 људи. Пошто су срушили оближње ханове, Кара-Ђорђе са 500 људи дође кнезу Марку у Орашац, крајем јануара, као и многи од онихшто су билина оној ранијој заклетви. Приступајући избору вође, они понуде Кара-Ђорђа. „Кој екуде, вели он, ја хоћу свуда с вама али нећу пред вама" и предложи да узму Стојана Главаша или кнеза Марка или Теодосија Маричевића. Први се као хајдук изговори, да му народ неће веровати, а други, да он као трговац, у случају неуспеха треба да мири народ с Турцима. На изјаву Кара-Ђорђеву, да се не може примити зато, што ће чинити и оно што њима неће бити по вољи. Кад га и за то запитају он одговори: „Ко се ухвати у најмањој издаји, хоћу да убијем, да обесим, да ударам на страшне муке!" Ну њима се допадне та његова строгост и изберу га за вођу противу Турака. Прота буковички закуне народ и поучи га, да слуша старешине своје. Ода-
VIII, Поводом молбе Николе Тасића овд. касапина. АБр. 1136 а с обзиром на околност, да у Београду има повећа количина зрелих свиња, што не могу да се извезу на страну живе, одбор је једногласно решио: , Сваки касапин или трговац, који има зрелих свиња, може исте на општинској кланици поклати, маст истопити и исту на етрану извести без наплате касапске аренде под овим погодбама: Под надзором нарочите судске комисије, коју ће састављати: једанкмет, један марвени лекар, над-контролор кланица и један трошарински чиновник, свиње ће се на општинској кланици поклати, очистити, измерити и аренда наплатити на целу тежину свиња, као што се ради по правилу у обичним приликама. Та ће се аренда чувати у депозиту судском. Кад сопственик сланину од ових заклатих свиња под надзорном именоване комисије истопи или на кланици или у својој радионици, пакује је и преда железничкој управи за извоз, њему ће се од датог депозита вратити онолико аренде, колико експедирана маст износи у тежини, све остало унеће се у општипску касу као приход од аренде. Ова комисија има дужност, да пази, да се само она маст извезе> која је добивена од свиња поклатих на општинској кланици, да је та маст чиста и добра и да констатује увек нарочитим извештајем колика је тежина експедиране масти. Овлашћује се суд да ради тачније контроле овога посла изда потребне наредбе и учини потребни издатак из партије за непредвиђене трошкове ради набавке и постављање казана за топљење масти на општинским кланицама.
тле Кара-Ђорђе оде у Остружницу, те набави нешто барута, па се врати натраг. Још из Орашја поручи Кара-Ђорђе на више страна кнезовима и буљубашама, да пале ханове и да чувају народ од турског насиља.( ] ) Па ко је тај Кара-Ђорђе? То је син сиромашног сељака Петронија и жене му Марице из Жабара,0 који будући сиротни служили су у Фазли-баше на кованлуку. Кад Ђорђе одрасте, видев га хитра и одважна, Фазли-баша га узе себи за сеиза. Како је овај био кесеџија и разбојник, то му је одважни Ђорђе добро дошао. Он је с њиме често нападао Турке и убијао. Прека нарав Ђорђева пратила га је и пошто је оставио Фазли-башу, тако једном убије једнога Турчина, што му је напао на свиње. Ранија служба Ђорђева код Фазли-баше изазове сумњу на њ' и Турци увиде, да нико друго не туче Турке до „оно Влаше, што служи у Фазли-баше".( 3 ) И он мораде због тога побећи у Срем. При ( 1 ) Споменик XIV. сргг. кр. акад. стр. 18- 19. — Годишњица Н. Чупића, кш. XIII. стр 107 — 108 О 2 ) На истом м»сту, стр. 1. ( 3 ) Споменик XIV. срп. кр. акад. стр. 3.
■