Beogradske opštinske novine

Год. XIV.

43

Број 11.

одбор у седници својој од 10. априла 1895. год. АБр. 2332 донео решење по овоме предмету и изабрао како судије тако и кандидата за председника с тим, да општина не пристаје да се у изборном суду решава о томе, да ли друштво може вршити вожњу с прекидом на трамвајској линији, у случају да изборни суд досуди онштини нраво наплате трошаринске таксе на кола трамвајска јер би се тиме изнграло то досуђино онштинско право, — одбор је решио, да се на изборном суду има расправити питање само о томе, да ли општина има права да наплаћује трошаринску таксу на трамвајска кола кад у варош улазе, — остајући и даље у свему при решењу одборском од 10. априла 1895. год. АБр. 2332 као и при тада изабраним судијама и кандидату за председника. — Ако би пак полицијска власт решила, да тај изборни суд има решавати и о питању о прекиду вожње, назначени заступници општине цри овом суду употребиће сва закона средстава против овог неумесног тражења друштва. РЕДОВНИ САСТАНАК 16. Фебруара 1896. год. Предсрдавао председник г. Михаило М. Богићевић, присусгвовао члан суда г. Мих П. Живаднновић, од одборника (Јили: г.г Мих. Павловић. Стев. II. Поповић, Дамљан Стојковић, М. Штрбић, И. Козлић, Тих Ј. Марвовић, Љуб. Марковић, Михаило Михаиловчћ, Коста Петровић, Владислав М. Ђорђевић, II. Антоновић, 11. Спасић, Сава М. Џевајровић, Дим. Милојевић, Д-р Војислав М. Суботић, Јанаћ Констандиновић, Мил, Ж. Маринковнћ. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 15. Фебруара 1896. год. и примљен је без измена. Наиомена. Одборник г. Мих. Павловић тражи да онштина неодступно брани своја права, што произлазе из уговора о грађењу и експлоатацији трамваја. На његов захтев а по одобрењу одбора, унета је ова напомена у записник. II Продужен је појединачни претрес буџета за 1896. год.

По прочитању сваке тачке по особ, одбор је решио, да се у буџету општинском за 1896. год. предвиде и ови расходи.*)

ИЗВЕШТАЈ

РЛДУ ОПШТИНОКОГ ХЕМИЧАРА

1895-ту годину од Д-ра Александра Зеге ( СВРШЕТДК) Туцана кава. У току целе године примио сам само две пробе туцане каве на преглед. Обе пробе биле су ФалзиФиковане са прженим јечмом, што сам одмах нод микроскопом констатовао и оценио да је преко половпну јечма додато. Алова паприка и туцан бибер. При опени туцаних зачина, ваља имати велико искуство у микроскопском ирегледу јер тако се најлакшо, а и најсигурније констатују ФалзиФикати. Свега сам прегледао 13 проба алове паприке и 8 проба туцана бибера. Од ових оспорио сам 2 пробе паприке и 3 нробе бибера, пошто су биле измешане са јармом од кукуруза или туцаним сувим лебом. Код сумњпвих нроба где нисам под микроскопом ничег абнормалиог могао констатовати, одређивао сам још и пепео. Маст. Три пробе масти које сам ове године нрегледао биле су подиуно исправне. За оријентацнју довољно је растворити једно парче мастп у хлорОФорму. Ако се добије чист подпуно бпстар раствор, тоје знак да маст нема минералних додатака, нит сувише воде, илн додатог брашна и т. д. Одрсђивао сам тачку топљења и стврђавања. Испитивао сам, да ли није додато котонског уља, лоја и т. д. Разни предмети. Имао сам на нрегдеду: 1 чоколаду (исправно) 2 свеће воштане (фалзиФиковане церезином) .1

*) Буџет ће бити у засебној књизи одпгтампан, кад га буде господин министар Финансија одобрио.

свећу лојану (исправно) 2 пробе соли (исправне) 3 пробе суве кобасице (исправне) 1 проба чварака (исправна) 8 проба земље и минерала. 2 пробе штирке (исправне) 1 нроба машинског уља за машине на „белим водама," 1 цигуру (исиравну) 12 проба мокраће, 1 каустичну соду, садржину стомака једне пловке. БАКТЕРЖОЛОШКЕ АНАЛИЗЖ Месо и крв. Месо. Примио сам од суда Онштине вароши Београда једно парче говеђег меса, пошто је марвени лекар посумњао да је од болесног вола. Нарочито тражило се да на туберкулозу. тиФце и антракс испитујем. I.

Резултат опита показао је да је сумња била неоснована.

Већ је скоро три месеца прошло од како је отпочет устанак, и ми смо видели, како се устаници нису ограничили само на пал.ење ханова и убијање субаша и других репова дахијских, већ су имали и веће битке, у којима су постигли знатан успех — очистили већи део београдског пашалука од Турака; и нагнали јаничаре и њихове присталице да се склоне у важније тврђаве. Између свију вођа највише се истиче Кара-Ђорђе, који својим примером храбраше и друге, да устану на оружје. Његова чета беше најмногобројнија, његови сукоби успешни. Користећи се згодним положајем свога краја, први је он загрозио Београду — леглу дахија. Због свега тога Кара-Ђорђа су признали као општег „вожда", не само они на скупу у Орашцу, већ и сви устаници и из најудаљенијих крајева, ма да нису били на том скупу. Народ наш најрадије се о својим стварима договарао на јавним скуповима, на њима је одлучавао и о својим предузећима — па и о својој судби. То му је прешло у обичај, без кога он не може да живи. И за време турске владавине, чим би на-

стала мирниЈа времена, он Је о својим стварима — порези и дацијама решавао на тим скуповима^ 1 ) На и за буну на дахије решено је на једном таком скупу. КараЂорђе Ј *е такође изабран завођу на скуп-. штини. Једном речи, скупштина је од необичне важности по живот нашег народа. Кара-Ђорђе познавајући важност скупштине, и знајући да народ најрадије слуша оног, који се заједно с њиме о свему важнијем на скупштини договара; а желећи да не понесе сам са неколико војвода сву одговорност, већ да је подели и са онима, од којих доцније може бити позван на одговор — реши се да позове скупштину. Враћајући се испред Београда у Рипањ код Васе Чарапића, с којим је гонио Кучук-Алију, позове све старешине и виђеније људе из Рипња и осталих краЈ *ева Србије, да 21. априла 1804. г. дођу на скупштину у ОстрцжничрЈ, где ће се договарати о даљем раду, као и о уређењу земље. На скоро се искупе у Остружницу на скупштини многи виђенији Срби из свију крајека.

1 Види о томе интересне податке у Мемоарима проте М. Ненадовића, стр. 30. и даље.

Још одмах по паду Ваљева прота М. Ненадовић еамостално је писао принцу Карлу и Митрополиту Стратимировићу и молио их за мопоћ. Крајем марта добиЈ - е од њих одговор и то од првог да им бечки двор не може ништа друго помоћи — пошто су у миру с Турцима — до то, да ће позвати дахије да их мире; а Стратимировић га Ј *е саветовао, да Турцима не чине насиља и да поштују њихове светиње.^ 1 ) Тек што је прота М. Ненадовић дошао у Остружницу на скупштину (21. априла 1804), а Кара-Ђорђе му саопшти, да их је ђенерал Ђенеј (Сгепеу1е) позвао у Земун, да се мире с дахијама.

(Наставиће се)

Ненадовић М. Мемоари, стр. 74 — 80.