Beogradske opštinske novine

Број 16.

- 64 -

Год. XIV.

потребног новог материјала за целу дужину; да се држн засебно лицитацнја опет за целу дужину за откоиавање и калдрмисање новим љомљеним каменом, и да се држи засебно лицитација за откоиавање и калдрмисање полукоцкама целе дужине. Камен може битп кречњак, трахит или гранит. 111 По прочитању извеш^аја комисијских ГБр. 1993, 2188 и 2234, одбор је одобрпо, одређене осе у улицама дуванџијској, богојављенској и вишнпчког друма с тим, да се за ову последњу изиште и одобрење Министарства грађевина, пошто се истом одступа од утврђеног регулационог плана.

0 Б ] А В А По што се одређена лицитација на дан 19. Марта о. г. за издавање под закуп месарских плацева на „Краљевом тргу" није могла вршити из узрока, што није ]

било лицитаната, — то ће економно одељење суда општ. а по решењу АБр. 2356, држати другу јавну усмену лицитацију на дан 15. овог месеца од 2—5 сати по подне, за издавање ових плацева под закуп. Лицитација ће се вршити у канцелари.ји економног одељења. Плацеви се издају под трогодишњи закуп, а за сваки плац лицитанти полажу по 200 дпн. ако су српски поданици а по 400 дин. страни, на име кауције, у готову или државним папирима од вредности. Остале погодбе о Закупу ових плацева могу се видети сваког дана у економном одељењу а и на дан лицитације. Ко жели ма који од ових плацева узети под закуп, нека означеног дана дође и лицитира. АБр. 2366 , — Од Суда београдске општине 1. Аарила , 1896. год. у Београду.

ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ ВАРОШИ БЕОГРАДА

У седмицп од 28. Марта 1896. год. до 3. Апрпла 1896. год. допутовало 670. путника — одпутовало 620. путнпка.

Постојбина приспелих нутннка :

Г.А. •X ГТГ. С~1~> -3=

[ АустроУгарске со И о Сч © ©. 23 П © Р< © © м и

Црне-Горе

Турске

Бугарске

Румуније

Русије

Германије

Велике Британије

Италије

сЗ М и о. ! § с а м а

Ван Европе

604

501

77 6

Заниипање путника :

в « * § !в О н а § Г"1 ©

Занатлије ТрГОБЦИ

I? м н О Ј-Ј 5»

Днтелиг. и војска

Ученици

а м н к « н -< ев М ,г "> 8

-ИНОИ10ОЈ

шиекуланги и пиљари

Раденици

&& И

а а & © © и а ч Ч О о «

Пролетаријат У јавним локалима

У приватним становима Отпутовалих 24

306

^ 14

СМ со _____

—

567

БЕОГРАДСКА ПИЈАЦА ПРЕМЕРЕНО КА СПШТИНСКОМ КАНТАРУ Од 5. еприла до 12. априла 1896. г.

12. Априла 1896. год.

Из статистичног оделења општ. вар. Београда.

а о л Јч О Ч Н К

3379

' 378 2070 5098 1361 966 6706 54490 14919 1360 12479 659 6468 1462 93074 786 173408 10107 1374 1979 9029 52964 55100 3126 3450 3741 200 2924 330 20000

2110

ПАИМЕНОВАШЕ

Арпаџика Брашна кукурузна . Брашна пшенична . Впна бела (од лит.) Вина дрна (од лпт.) Волова Говеђипе Јабука . Јечма Кајмака Кожа јагњећих . . . Коре брезове .... Креча Кромпира Кудеље Кукуруза . Лука бела ....... Лука црна Масти Меда Овса Ораја Пасуља Пшенице Ражи Ракије ком. (од лпт.) Ракије ком. меке „ Ракпје шљ. љуте „ ). Ракпје шљ. меке „ . Свиња дебелпх . . . Свнња средњих . . . Сена • Сира Сламе Угљена дрвеног . . . Шљива сувих . . . . Раз. ситнице Јаја Демента Раз. воћа Ужарије Сукна Гајтана

ХЛ;еез:^,.

највећа

ДИН IIР

најмања

дин. | пр

45 30 9

3 7 70 8 40 12 100 11 24 12 9

55 5 65 3 7

30 5о[ 60Ј 145

40 25 8

3 6 60 7 30 10 90 11 22 11 9

50 4 55 2 5

Срби буду потучени 1. авг. 1809. и повуку се Јагодини. На скоро, после упорне борбе, посада делиградска, храбро бранећи се обори на 7 000 Турака при одбијању силних јуриша, мораде најзад одступити 23. августа напустивши то важно утврђење. Изађу ноћу рујишким потоком и дочепају се супротне обале Моравине. Глас о иаду Делиграда порази као гром све војводе и сенат, па и цео народ. И сад настаје најтежи тренутак. Заплашен народ бега журно у Аустрију, а што је још горе, руски агент са неким виђенијим Србима такође побеже из Београда. Ну у том осудном часу јавља се у Београду Кара-Тоорђе па заустави бегунце, и убрзо прокрстари нахије: соколећи Србе, да кад Турци не узеше Србију у лето да је у јесен још теже могу заузети због зимњег времена које наступа. И народ опет осети своју снагу, па и даље настави борбу с Турцима. А Кара-Ђорђе заиште најодлучније помоћ у Руса, те Руси најзад зарате с Турцима. Нешго рат тај, нешто

неслога међу вођама нишке турске војске а највише енергичан отпор од стране Срба под Кара-Ђорђем успе, те зауставе Турке и за овај мах спасу се ове страшне недаће. Последња важнија борба била је на Баурићу где Јаков уз припомоћ КараЂорђа и осталих војвода потуче 25 000 Турака који беху нагрнули из Босне. После овог боја престали су турски напади с те стране. Гушанац буде такође отеран и ослобођен цео пожаревачки крај. На скупштини која се саста у Београду крајем 1809. год. подиже се јака странка — котој глава беше Јанов — против Младена Миловановића и његовог самовлашћа, окривљујући њега и Милоја за недаћу каменичку под Синђелићем као и за осуство руске помоћи. Кара-Ђорђе најзад мораде да попусти и рече: „ако Младен није радио и поступао право, то седи ти господару Јакове на његово место и управљај боље, ако сви ви хоћете Цара, хоћу га и ја; ви господару Миленко (Стој-

ковићу), куме Милане (Обреновићу) и господине Мелентије (арх. из Раче) идите у Влашку те молите Цара и доведите Русе у Србију." Посланици доиста оду у Влашку, али не постигну Бог зна каква успеха. На дому пак завлада распра међу војводама која би донела извесне несреће, само рат који наступи утиша за неко време завађене стране. Кара-Ђорђе у борби с војводама гледао је да нађе ослонца у Аустрији; али како је она тада била саломљена од Наполеона I није смела да закувава ствари на Истоку; и не прими понуду Кара-Ђорђа и совета да се ставе под заштиту њену. Руски заповедник војске у Влашкој, знајући важност помоћи српске, признањем Кара-Ђорђа за врховног вођа стукну противну партију и потпоможе присталице руске, те Срби, на позив Руса, одпочну у јуну 1810. год. рат противу Турака. (Наставиће ее)

УРЕДНПШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИИСКОГА СУДА

Вдасник ОПШТИНА БЕОГРАДСКА

Електрична штампарија Д. Димитријевића, Иван-Бегова ул. бр. 1

Уредник УРОШ КУЗМАНОВИЋ