Beogradske opštinske novine

ВВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ГОД. XIV.

НЕДЕЈБА 14. АПРИЛА 1896.

БРОЈ 16.

ћз: :ез д :нз љ гз: о један-пз-т Ц е н а : За Србију на годину 6 јшнара на iiола годинв 3 „ За страпе земље на годину 9

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА ДИНАРСКИХ ОД ВРСТЕ ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТИИЦОМ НА ОПШТИПСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА

РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ. — НЕИЛАЂЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

С Т Е Ч А I Општина београдска, у намери да за калдрмисање својих улица и тротоара, дође до што бољег материјала каменог, који за ту цељ мисли употребити, позива овим сопственике домаћих камених мајдана, који из истих ваде пешчар или гранит или трахит, да општини београдској до 30. Априла о. г. поднесу написмено своје изјашњење о томе: да пристају, да општина о њиховом трошку изашаље стручну комисију на лице места да мајдане прегледа, као и да из истих изузме потребне мустре камења. које би дотични сопственици општини за дужи низ година, који би се имао уговором утордити, лиФеровали, и које бн се мустре о њиховом трошку имале испитати на којој од европских признатих станица за испитивање материјала. Тако се исто има подразумети, да транспорт прибраних мустрои до Београда, као и њихово дотеривање у коцке прописаних димензија пада на терет сопственика мајдана. Ова израда коцака вршиће се у Београду под надзором општинских органа.

Сем тога напомиње се, да ће се само оне понуде узети у обзир и поступак, са којима дотични понуђач положи општини уједно и суму од 500 динара, из које ће се сви трошкови подмирити и рачунима образложити. Од суда оаштине београдске, 12. аирила 1896. год. у Београду АВр. 2875.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 18. Марта 1896. год. Председавао гредседник г. Михаило М. Богкћевић, присуствовали чланови суда г. г. Мвх. П. Живадиновић, и Јов. Антонијевић, од одборника били: г.г. Н. Антоновић, Дим. Довијанић, Голуб С. Јанић, Спасоје Илић, Дамн.ан Стсјковић, Благоје Милошевић, М, Штрбић, Јанаћ Констандиновић, Драг. Стаменковић, Влад. М. Ђорђевић, Ђорђе Димитријевић, Дим. Гавриловић, Свет. Н. Швабић, Сава М. Џеваировић, Љуб. Марковић, Јарослав Безуха, Сава Ковачевић, Др. Војисдав М. Суботић.

Прочитан је записник одборских оддука седнице држане 14. Марта 1896. год. и примљен је без измена. II По прочитању акта управе вар. Београда и њених одељака АБр. 2066, 2067, 2068 н 2087,

коЈима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да су му непознати: Никола Ракић разносач новина, Драгутин Радовановић, Чедомир Каравидић, Јован Сокошаиин, Милош Јанковић, Милисав Младеновић, Владимир Чолић и Јован М. Ковић овдашњи. Ш Председник извештава одбор, да су по донетом решењу о новој трошаринској тариФи предстали суду произвођачи пива и захтевали, да се и ли и на ппво спусти такса трошаринска нли да остане и на вино стара такса; да је суд општински спроводећи решење одборско о новој трошарпнској тариФп Влади на потврду, напоменуо овај протест с тим, да ако Влада нађе да треба учинити што по овом протесту а да општински приходи не би подбацили, могла би се снустити такса на пиво од 10 на 8 дпнара, али да се такса на впно попне од 5 на 7 динара. Да је услед овога г. мин. Финансија актом својим АБр. 2157, тражио да по овоме протесту и одбор општ. донесе своје решење чинећи уједно примедбе и на остале чланове нове трошаринске тариФе. По нрочитању тога акта г. мин. Финансија АБр. 2157, одбор је решио,

СРПСК1 УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРАЕА У ВЕЗИ СА НАРОДНИМ СЕОБАМА У ТУЂИНУ од 1459 — 1814. год. ИСТОРХЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИОАЛИ Р. АГАТОНОВИИ и П. М. СПАСИЋ. (Академијски Савет Бел. Школе наградио ирвом видовданском наградом оишт. БеоградскеЈ. (НАСТАВАК) Први пут 17. јуна пређу с великог острва 1 000( х ) Руса у помоћ Србима под генералом Исајевом. Удружени Срби и Руси нападну на Мула-пашу, који је имао под собом, у седам шанчева, на 5 000 људи. У изненадном нападу на главни шанац Турци се збуне и отпочну бегати, али при бегању нагазе између шанца Миленкова и Хајдук-Вељкова, где их страшно потуку. Мула-Паша једва побеже у Видин. На скоро за њим побегне и Гушанац, који је у овом боју учествовао. Турци изгубе више од 3 000( 2 ) људи, (!) КаПау узима 1 500 Руса, (Оезсћ. <1. 8егћеп I, 599). ( 2 ) Споменик XIV. срп. кр. ака^. стр. 13 — 13. — Ка1ау узима, да је пало 1 500 Турака и 330 саве8ника. Цифру од 1 500 помише и сам Кара-Ђорђе у једном пиму о овој битци.

а Срби, поред муниције и оружја, задобију и велику пљачку. Одатле се упуте Неготину , ну ту Кара-Ђорђу стиже позив Милана Обреновића за помоћ. Кара-Ђорђе остави Неготин па се упути Ужицама, али у Смедереву доби вест да су на Златибору норажени Турци. Битка на Малајници то је најважнији догађај у овој (1807) години, после тога престају непријатељства, јер и Кара-Ђорђе престаде ратовати кад у лето Руси и Турци углаве примирује. У лето 1807. г. устанак је на свима тачкама усаевао; у градовима је била српска посада, а Турци из целе земље протеранн — и за све ово Срби имају да захвале својој рођеној храбрости и енергији. Од тог времена руски утецај узима све вшис маха на ствари које се дешаваху у Србији, па сенајпосле претворп и у иротекторат над Србијом. Кад је реч о руском упливу, да кажемо коју о постанку његову. Кад је Ичков мир пропао, Срби се обрате Русима, па како су исти били у рату с Турцима, то су гледали да их придобију за се. С тога у јуну пошљу Исајева с војском, а на скоро Родофиникина за свог агента са

знатном сумом новаца. Руски агенат, настанивши се у Београду, био је од велика утицаја на ток ствари у Србији. Протекторат пак би углављен крајем јула 1807. г. на који приста и сам Кара-Ђорђе са два саветника: ставивши се тим потпуно у заштиту руску, од које се свему надао. Они пристану и на таке тачке, које нису знали, ни могли знати.(') Година 1808. протекла је на миру. Ми се не можемо упуштати у оне ситне распре које су настале међу војводама, па најзад узеле така маха, да је мало трелало да дође до отворене буне. Војводе, подељене на партије, гледаху да за се задобију руског агента, те да тиме осигурају себи превагу над противницима. Најзад Младен Миловановић одржи и даље превагу, и као председник совјета, био је све и сва. Интересни су иреговори( 2 ) које је КараЂорђе ове године водио с Аустријом, тражећи њену заштиту; ну од тога на крају крајева не би ништа.

(') Попов Н. Србија и Русија књ. I стр. 54—56. ( 2 ) Види о томе у Отаџбини кљ. 27.—29.: „А устрија и српско питање."