Beogradske opštinske novine

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ГОД. XIV.

ИЕДЕ.ЂА 5. МАЈА 1896.

БРОЈ 19.

2з: Е гЛ; Е Љ ХЗ: О ЈЕДАН-П^Т Ц е н а : За Србнју на годит- 6 линара на иола године 3 ,, За стране земље на годину 9 „

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА ДИНАРСКИХ ОД ВРСТЕ ПРЕТПЛАТУ ВЛЉА СЈ1АТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКН СУД А СВЕ К0РЕСГ10НДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СВ. — ИЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

Н А Р Е Д Б А Управа града Београда саопштила је суду општинском наредбу од 8. ов. месеца М 493, која гласи : Претписом г. министра унутрашњих дела, наређено је да се ове године 20. априла има отпочети каламљење још не каламљених и ревакцинација богиња свега становништва старијег од 10 година. С тога суд општински позива све грађане београдске: 1. Да донесу на каламљење (пелцовање) сву своју децу, која до сада нису никако каламљена. 2. Да дођу сва она лица, која или нису до сада никако каламљена, или су каламљена пре 10 и више година. Каламљење (пелцовање) вршиће се сваке недеље од 3 до 5 часова по подне и то: 1. У згради „Црвеног Крста." 2. У „Сали Мира." 3. У згради основне школе, зване Вежбаоница у улици Краљице Наталпје. Сва она лнца, која своју децу не донесу или сама на каламљење не дођу ду-

I т м 111111 1 и 1111IIIIIIII и I м

жна су суду општинском поднети уверење од својих лекара, да су прошле године или најдаље пре 9 година с успехом каламљена. У противном случају бике строго кажњени по чл. 21. т. 8. закона санитетског и о чувању народног здравља. Од стране суда општине београдске ЈУЗ 381. 16. априла 1896. год. у Београду.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА

РЕДОВНИ САСТАНАК 18. Апрнла 1896. год. Нредседавао председник г. Михаидо М. БогићевиК; присуствовао члан суда г. Мих. II. Живадиновић; од одборника били: г.г. М. Штрбић, Јосиф С. Јовановић, Дамњан Стојкови}!, Стеван П. Поповић, Коста Пстровић, М. Мидангиновић, Драг Стаменковић, Др. Војисла® М. Суботић, Сава М Џеваировић, .Тарослан Везуха, Дим. Довијаник, Љуб. Марковић, Влагоје Милошевић, Давид Вули, Др. Н X. Николић, Влад. М. Ђорђевић, Ђорђе Димитријсвић, Д. С. Милутиновжћ, Никола Бошковић, Сава Ковачевић, Н. Антоновић, Дим. Гавриловић. I Прочитан је записник одборских одлука седнпцс држане 11. априла о. г. ипримљен је без измена.

II Но прочитању акта Управе вар. Београда и њених одељака АБр 2863, 2866, 2878, 2955, којима се траже уверења о владању и имовном стању нзвесних лица, одбор је изјавио, да су му непознати Тома Радмиловић, Бранко Мирковић и Јован Спасић раденици овд., Никола Павловић обућар и његов шегрт Ђорђе Фелкер; да су доброг владања и сиротног имовног стања Павле Целебџић бакалин и Милан Грујић бив. дуванџија. III Председник износи одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о сиротном стању и нородичном односу. По прочитању тих молби АБр. 2900, 3074 и 2649, одбор је изјавио мишљење, да се Јелени Мицковић овд. удовој, и Катарини Сокол може дати тражено уверење; да је Антонија (Томанија) СтеФановић овд. удова, доброг владања и сиротног имовног стања. IV Одборник г. Коста Петровић замера, што нису објављене стенограФСке белешке седница

СРПСКИ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА У ВЕЗИ СА НАРОДНИМ СЕОБАМА У ТУМНУ од 1459 — 1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА написали Р. АГАТОНОВИЂ. и П. М. ОПАСИЋ. (Академијски Савет Вел. Школе наградио првом видовданском наградом оишт. Београдске). (наставак) И ако он, као врховни вожд, носи свој део одговорности за доживљене несреће, ипак знатан део кривице пада на војводе, који су се трли међу собом и један другог остављали без помоћи и иред неаријатељем! А ван сваке је сумње да грамжљиву и властољубиву Младену — злом духу КараЂорђеву — припада најзнатнији део те кривице; као и Кара-Ђсрђу, који је човеку таквих снособности доделио онако важан и угледан положај у управи и одбрани Србије. Неуспех у одбрани 1813. г. лежи у рђавом плану за одбрану, као и у поцеианости укупне одбранбене снаге српске. А свему томе још треба додати боловање

и дуже одсуствовање Кара-Ђорђа са бојишта; јер је народ већ био навикао на то, па му је његово одсуство јако худило духу и ратоборном расположењу. За потпуно разумевање и правичну оцену бегства Кара-Ђорђева, требало би се јаче удубити у душу и осећање његово за то време, као и до највеће тачности проценити моћ, којим је могла на њ утицати околина му са руским консулом Недобом. Како немамо ни од једног знатнијег радника тих дана забележено расположење духова у сурадника тога доба; то и изрицање оцене о томе није далеко од доста смелог нагађања. С обзиром на боловање и утецај најближе околине — која је већ била заражена дахом опште пометње и страха на Кара-Ђорђа, према догађајима може се као поуздано узети: да је у овој прилици 21. септембра 1813. г. од аресудна утецаја било мишлење кума Педобе. Изношење рада Недобиног, било би голо нагађање, али судећи по поступцима његовим ван сваке је сумње. да је Недоба био тај, који је у последњем тренутку саветовао Кара-Ђорђу да остави Србију —

уљуљкавајући га обећавањем руске интервенције, која ће повратити вШив дио ап1е (старо стање) чим сврши с Наполеоном I. Да то тврдимо, даје нам права и писмо руског главног команданта из Липиске, у коме обећава скору помоћ; као и о-акат да је Кара-Ђорђе заједно с Недобом 21. септембра прешао у Аустрију. — Само се тако мора и може да објасни она нагла и загонетна промена у раду и мишлењу Кара-Ђорђеву; и ублажити она тешка оптужба, којом га терете као најглавнијег кривца за све недаће, које Срби претрпеше несрећне 1813. гооине. За Кара-Ђорђем нагрну и остале војводе, а за овима узастопце Турци робећи и палећи, кад до 1>у Београду 4 дана нису смели ући у иразан Београд, зазирући од Срба. Бегство Кара-Ђорђево^ 1 ) било је по-

(!) Ненадовић К. II. описујући Капа-Борђево делан.е вели, да је он у Аустрију прешао да се спораауме(?!) превозу народа у Аустрију, иснред навале турске и како га је власт тамошљ ј смречила да се врати Овај нисац к "ји о Кара Ђорђу прича гатке каковв се и у сфедљевековним паиегирицима ређе налазе, доста је тачан у престављању ратних догађнја, и ми смо се љим местимине послужили. (Делу је наслов: Живот и дела великог Ђорђа Петровића, Кара-Ђорђа с(;с. сабро и написао и издо кн. I. Беч 1883).