Beogradske opštinske novine

Год. XIV.

121 -

Број 28;

онда на гато да се на њу нозивамо. Што се тиче замерке коју је г. Коста Петровић учи нио дасе овим условима о зајму онштина у неколико нонизкава ја налазим, да то не стоји и ио знам шта би то било нонижавајуће, ако со каже да оиштина не сме ни на што друго употребити зајам, него на штоје законом овлашкена. Ови л.уди но траже од општине никакве друге гаранције, него да се да изјава, да Ке ова трошарина служити као залога за отплату зајма, и онда ни тунема ничога понижавајућег. Баш из свих услова ових људи види се да су џонтлмени. Г. Љуба Марковић рече како би овај зајам трсбало ноступно остваривати. Признајем да би то било повољније за нас, но што рече ]\ Михаило Павловић зајам не може да се до6 иј е кад се хоће, него кад се нуди. А што се тиче оне замерке да ћемо плаћати иптерес на тај зајам, то је при свима већим грађевинама такав случај, то су тако зване ш(:егса1апје, које терете грађевине, но ако ми по мишљењу наших стручњака као што је Озеровић поступнмо, и ако новац као што се може дамо под известан интерес, онда би ми могли да олакшамо наш издатак за интерес. Што се тиче онога приговора, да кад овај зајам овако тешко закључујемо да доцније нећемо моћи лако да добијемо други, имам да приметим то што је г. Павловић казао да доцније кад се оствари канализација доврше кејови и антрпоти, ми нећемо бити без прихода и онда ће се и ти приходи моћи заложити. Резимујући све то, ја мислим, да не треба да се више нредомишљамо и оклевамо него да приступимо остварењу онога, што трошарински закон утврђује. То је што сам имао да кажем. Др. Никола НиколиА. Господо, услови овога зајма који се нуди нису ни мало иовољни. Зајам са курсом од 86 и 66 за 100 с 5% и премијом 2°/ 0 није ни мање ни више него кајишарски зеленашки зајам. (Жагор) Кад држава може да закључује повољнији зајам, онда каква нужда нагони онштину београдску да чак и буџетске приходе задаже за гарантију томе друштву?! Општински зајам није то, што је државни зајам. Општине могу увек повољније да закључе зајам него ли државе. Јер држава може да принуди своје поверитеље на попуштање било у интеЈЛсу или у курсу, а оиштина је као приватан човек, који мора да одговара својим обвеаама, па кад ми сад, кад је општина једна чедна дева у погледу зајма, закључујемо зајам с тако неповољним условима, онда шта ће бити с нама и нод каквим би га условима добили, кад би нам нов требао. Ово енглеско друштво хоће да нам веже и руке и ноге, оно дозвољава и да се тих веза ослободимо, али тражи премију од 2°/ 0 . После још нешто. Ми хоћемо да се задужимо са 11.340.000 дин. то је номинални дуг, а ми по закону имамо право да се задужимо са 10 милијуна. Задужујемо се дакле са више, а после то нису они услови, који су обележени по закону, као и услови код Управе Фондова, јер ми нећемо ни нуних 10 милијуна добитп. Из свих ових разлога, ја ћу да гласам против овога зајма и молим вас, да и ви то исто учините. Ви не треба да гледате, на то, што је курс 86 на 100, јер то није бољи курс, него што је државни, јер је држава са мањом интересном стоном закључила зајам, а од нас се тражи 5°/ 0 . Ако будемо причекали, ја мислим да ћемо добити са курсом од 92 и 4°/ 0 , јер кад ми од нашег грађанства цедимо милијун динара годишње, онда треба да пазимо и шта му за то дајемо. Мијаило ПавловиК. Г. Никола Бошковић пребацио ми је, па каже: да ја кријем онај други део интереса на зајам односно оних 18°/ 0 што се има кад се узме премија од 2°/ 0 и 16°/° испод а1рап. Кад би г. Бошковић разумео ову ствар,

ја бих се љутио на њега, али овако кад ствар не разуме, а пребацује другомс, онда ја не налазим за добро да му одговарам. Овде се тражи номинала и рачуна се интерее на једну суму н ја сам казао да по рачуну излази, да ћемо нлаћати 6 3 /к! и интерес и отилате, и то Јо све. Ту дакле ништа скрипено нема и то отплаћивање траје 50 годипа. То је јасно за свакога који зна рачунати. Врдања и обмашивања ту нема. Олносно наговештавања ових техничких ствари, ја писам техничар да толкујем, да јш ће се послови свршити за 8 или 10 година, ја знам да је општина говорила са овим светским стручњацима Линдлејом и Чокејом и да су свп длли извешћс, да радови могу бити за 5 година готови. Сад што се тиче зајма нико не брани онштитш, да она посло 5 или 10 година узмо бољи. Ако скоче наше хартије, као што треба да скоче, пошто ће општина извесно плаћати свој ануитет и интерес, општина ће онда овај зајам моћп заменути бољим. Не стоји то што рече Др. Николић да ми дајемо друштву 2°/ 0 провизион. Боже сачувај! Него на случај конверзије, ако би изашли наши панири на толику цену да неко хоће да изврши конверзију а1рап из 4°/ 0 и кад би то било ја бих му дао не 2 него и 3°/ 0 за 40 година, кад би после 10 год. конверзију чинили, јер би за нас од те конверзије била много већа корист. Услови пак нису тежи, него су повољнији него што су код управе Фондова, нити су тежи него сви државни дугови једно, као што сам мало пре казао, можда, али то тек „можда", то је, да би после одбачења овога зајма могли га добити највише 1:/ 4°/ 0 интереса мање, а то је у питању, али ја сумњам, а сумњам за то, што сам мало пре рекао, што људи рачунају по оцу и децу и т. д. А ви, ваљда, разумете на шта се то односи. Ове погодбе што су неки одборници поменули да је наш зајам нуђен тако, да ми не смемо да га трошимо на ништа друго него на шта се узмора, ја право да вам кажем, ако они не би тражили да се ставе, ја бих то гражио, те да се стегнемо и да не трошимо на друго, него на шта зајам узмемо. Мало пре је рекао неко од одборника да ми добијамо од трошарине годишње 800.000 дин. Па где су те паре за толико година ? Отишло је које — где. И за то ја велим да се оградимо да се не сме зајам ки на шта друго трошити, него на ово на шта се ово нама и нуди, а и ових 800.000 дин. да нису трошени на друге онштинске потребе, много би ми још које шта имали у Београду, него шго имамо. Погледајте господо, где је се ада расуо Београд и колико нам треба свега па да га дотерамо у ред, и са наше не пажње Београд је добио тако огроман рејон, колики има Пешта, и док она има 700.000 душа, у Београд ихје тек 50.000. То сам сматрао за нужно да напоменем говорницима, и да у неколико исправим оно, што мислим да треба исправити, те да, ако одбор налази, као што мало пре каза, да треба зајам закључити, то је моје дубоко уверење, да га треба закључити сад под овим условима, јер доцније могу бити тежи. Казано је, да је било понуде 92 за 100. То је објаснио лепо г. Милашиновић. Понуде је било али какви су услови били. С 5°/ 0 , 4°/ 0 и каквим отплатама, јер и то је важно. И кад би дошли на те друге услове ја сумњам да би билп повољнији од ових. Ја сам мало пре казао што сам имао и опет велим, у интересу је нашем, да се ово што пре доврши и да се одмах приступи вотирању зајма који је пре 12 година могао да се закључи. А ако хоћемо да останемо као данас без икаквих установа и без реда, онда најбоље да ставимо ствар на гласање, на да решимо, примали се зајам или одбацује. Љуба МарновиЛ. Ја имам да објасним ону | ствар што г. Милашиновић каже, кад се год

веће грађевине нравс, мора да се некакав капитал извуче док се грађсвина не доврши и да се на томе иешто губи. Господо то у свету не стоји, то стоји код нас у Орбији. Ми имамо обичај, кад се каква грађевина одобрава да со гради, чије ће грађсње да трајо коју годину потегно се те тражи сав кредит, а у страком свсту, кад друштва нодижу какву државпу грађевпну, они апгажују само онолики кредпт, колики може да се онс годиио утроти. Ми никаква рачуна немамо, ми, који смо у оскудици материјада да оволики канитал узмемо и да плаћамо интерес, а да га не унотребимо одмах. Што се тиче онога да ћомо ми имати боље хасне одмах од извесних канала, ја мислим да је то лако схватљиво и види се да те хасне толико ио може бити све дотле, докле целу канализацију нс извршимо. За онај пак зајам од '<2°/ 0 курса о њему не треба да се говори, јер тамо треба да се зна какви су други услови бнли. Што се тиче онога што г. Доктор номену да се ми не смемо више да задужимо од 10 милијоиа, то је ствар рашчишћена, јер ми имамо права да се задужимо са 10 милијона еФективно. Мени се чини да бп ми с овом Фирмом могли пријатељски да се помиримо, а то би могло овако: да нам она да на оснивање једне банке новац и да она заенује, па да ми у ирвомо реду узмемо новац. али колико нам кад треба. Узети новаца, на 10 година ја рачунам да по би бпло оправдано. Тиж. МарковпА. Ја сам вечерас дошао мало касније, јер сам био снречен иослом уНародној Банци. Али при свом том ја ћу да говорим како ја сматрам овај зајам са гдедишта зајмова у опште. Ја држим, да зајмови (у опште се говорник слабо чуо) онштински имлју бољу вредност на пијацама но државни, а за то, што општине дају боље гаранције и што немају никад могућности. да раскидају евоје обвезе, као што их имају државе. Дакле кулантније су у испуњењу својих обвеза. Да не идем даље у навођењу примера, довољно је да наиоменем, само нашу државу и случајеве, како смо ми узели у своје руке монополе дувана, соли, ексилоатацију железнице и т. д. Ко се споразумевао са друштвом које је то све имало у својим рукама? Нико. То је извршено насилно. И при свем том и данас наша држава налази зајам по 4°/ 0 и курсом 71 што одговара са интересом 5°/ 0 курсу 87*80, дакле и сад држава добија бољи зајам, него што се нуди нашој општини, која нема ни 10 пара дуга. Према томе ја држим, да овај зајам за општину није користан, и да се може повољнији наћи. На друго питање: да ли се овај зајам коси са законом имам да кажем то, да на први поглед кад се узме и срачуна шта општипа има да плати за овај зајам за оО година изгледа, да се ова понуда коси са законом, У осталом ја мислим да рачунски излази, да се ова понуда не коси са законом и да општина сумарно има да плаћа извесну суму мање, него што би платила, кад би узела зајам из Управе Фондова по 6°/ 0 . Но ваља имати па уму, да Управа даје 100 за 100, а овде се даје 86.66 за 100. Осим тога ја видим да се овде спомиње нека конверзија а да се за тај случај помиње илаћање 102 еФективних за садањих 100 номиналних. То знам општина кад би дошла у положај да конвертира овај зајам морала би за 86 - 60 динара које данас прима да нлати 102 динара! Кад би ми за пуних 50 година држали овај новац и овако плаћали интерес, онда би се са свим измирили са законским прописима, јер што мање иптереса плаћамо годишње, то за 50 година надокнађава ово, што данас мање примамо. Тај милијон и неколико стотина хиљада нокриће се дакле мањком I интереса, који имамо да плаћамо за 50 година