Beogradske opštinske novine

Број 30.

— 186 —

Гед, XIV.

РАД ОПШТИНСНОГ ОДБОРА (по СТЕНОГРАФСКИМ ВЕЛЕШКАМА) Одбор општине београдске, решавајући о иреиосу кондесије за електрично осветљавање Београда и о понуди за зајам општински, одлучио је: да се дебате о тим предметима, по стенограФСким белешкама, објаве. I, 0 преносу концеоије за електрично осветљававе Београда од орпско-Француског друштва за осветљење и железнице на безимено друштво: (Свршетак) ВАНРЕДНИ САСТАНАК ОДБОРА ОПШТ. БЕОГРАДСКЕ држан 4. марта 1896. г. Нредседавао председндк г. Мијаило М. Богићевић; од одбчрннка присуствовали г г. Драг. Стаменковић, Стеван II. Поновић, И. Козлић, С 1вч М. Цевајровић, Благоје Милошевић, Дим. Довијанић, 'Гих. Ј. Марковић, Љуб. Мирковић, Мих. Павловић, Влад. М. Ђорђевнћ, Дим. Милојевић, Др. Н. X. Николић, Др. Војислав М. Суботић, Дамњан Стојковић; бележио еекретар г. Урош Кузмановић. Почетак у 6 час. ао^ аодне. Председиик — Данашњи састанак отварам. Изволте чутн записник прогалог састанка. Секретар прочита записник. Лредседник — Има ди примедбе на нрочитани записник ? (Нема). Објављујем да је записнпк прошлог састанка ( усвојен. Сад је на реду, одговор наш г. мпнистрУ односно друштва за осветлење. Мијојло НавловиИ — Молим вас г. продседниче, пре него што пређемо на дневни ред, молим вас, да учиним једно пнтање. Дознао сам да има неких рачуна између наше општине и . друштва трамвајског: да друштво дугује неку суму нашој оиштпни. Ја вас молим, г. председ- . ниче, да ми одговорите, стојп лп то у истини? Ако стоји, зашто су задужени и колико? Председник — Друштво трамвајско дугује ј општини од трошаринске таксе, која је наилата још сиорна. Ми ћемо чекатп док суд не пресудп ко има право, да дп мп или друштво; па ако ми имамо право, онда ће нам они положитн ту суму. У колико је менп познато, та сума бпће од прилике на 7.000 динара, Што се тиче пак електричног ос-ветлења, ту се обрачунавамо свакога месеца са друштвом. Ђока СтанојевиК — Ја имам да кажем, да код електричног осветлења, као што знате, општина има да платп друштву годишње 80.000 динара. Али, с друге стране друштво пма да плаћа онштпни неке казне, н ту се онда обрачунавамо с њпма. Што се нак тиче трамваја, то је још у питању, док суд не решп о томе ; па или ће друштво да нлати укунноцелу суму, или неће да плати ништа. Мијајло ПавловиА — Осим тога, г. председниче, да вас упитам још нешто. Ја сам нстнна то приватно дознао, а то је, да трамвајско друштво од својих служитеља наплаћује по 2 динара месечно на име порезе. Али ми сви знамо да то друштво држп своје служитеље свега но 15—20 дана, п за то време наплаћује им но 2 динара, међу тим не знамо, да ли то друштво Фактички даје тај новац државној благајни за порезу или га меће у своју касу. Ако то стоји да они заиста наплаћују од својих служитеља по два динара за иорезу а не дају је где треба, онда бих могло да се нисмено упозори Управа вароши на то, те да пореза држави не пропадне. Ђока СтаноЈввиЛ — Пре три месеца, у колико се сећам, поводом некога извештаја надзорне комисије, ви сте овластили поменуту комисију да она у споразуму са Управом вароши предузме све мере, да се друштво принуди на поштовање уговора. Између осталих мера, ми смо испптали п момке друштва, да ли им се што год задржава

од плате : и они су казали да им се задржава по 4 дпнара месечно; 2 динара за порез и 2 дипара за болнпчке трошкове. Ми смо то доставили Управнику вароши и члану кварта, и колико сам ја обавештен, није ништа рађено даље по томе; а по нашем мишљењу, требала је иолпцпја да види шта је с тим парама. Дакле, као што кажем, од наше стране учењен је корак по томе код 'надлежне власти. Мијајло ПавловиК — Ја сам задовољан са тим одговором, само бих молио г. председника. да јавп то пореској Управи да она има то у впду. Љуба МарковиК — Пореско оделење за вар. Београд тражи како за сваку корпорацију, тако и за ово друштво списак свију његових посленика, са њиховом годигањом илатом; па после према том сннску оно им и порезу разрезује. Друштво пак наплаћује од свију својих службенпка по 1 12 (део) месечно, и разуме се, док је тај службеник у службп, оно нанлаћује од њега, а кад није више у служби онда је друштво дужно да извести пореско оделење па да оно ослободп тог служитеља порезе. Ђока СтанојевиИ — На сваки начин кад пореско оделење разрезује порезу оно разрезује према платп дотичног службеника; али ово другатво чини с тим злоупотребе. Оно наплаћује по 2 дпнара месечно иа имао елужитељ 50, 60, илн 80 дин , он мора да плати по 2 динара мееечно. То је злоупотреба коју је требало извидетп. Мп не кажемо да друштво не паплаћује норезу. Оно наплаћује, али наплаћује вишенего што је разрезало пореско оделсње. У томе је сва ствар. Председник — Хоћете ли да пређемо, господо, на чптање одговора г. министру привреде? (Хоћемо). Онда пзволите чути састав тога одговора од стране општпнског суда. Секретар чита : „Господнн Министар изво.тео је актом својим од 22. Јануара 1896. године, ПБр. 342 упутити општини београдској на оцену статуте безименог друштва, на које намерава Српско-Француско друштво дапренесе коицесију за осветљење Београда добивену од општине београдске. „Суд н одбор онштине београдеке ценнли су ове статуте и сравнили их са гговором , који је општина београдска закључила са Периклесом Цикосом, 3. Августа 1891. године а који је уговор доцније пренет на Српско-Француско друштво за осветљење и жељезнице, — па је напЊо, да се ови статути у многоме косе са тим уговором што се под прилаже, да се овим сгатутима осујећавају ирава општинска стечена уговором и да се истима спречава и државна и општинска контрола над радом тога друштва „Пре него што би се детаљније изложиле те несугласице Суду је част да по решењу одбора ово примети. „Кад је у 1894-тој години СрпскоФранцуско друштво за осветљење и жељезнице поднело госнодину Министру Народне Привреде на потврду статуте безименог друштва трамваја града Београда, господин Министар изволео је актом својим од 25. Јула 1894. године ПБр. 2688 доставитн општини те статуте на оцену и општнна је београдска учинила своје примедбе актом од 30. Јула 1894. године АБр. 4686.

„У тим примедбама оиштина је јасно и разговетно означила у чему се ти статути не слажу се уговором о грађењу и експлоатацији трамваја. Наноменула је да уговор о трамвају тражи, да еедиште концесионара буде у Београду а не у Бриселу као што се тим статутима предвидело. „Необзирући се на овај протест и примедбе општине београдске господин Министар изволео је потврдити Статуте безименог друштва трамваја града Београда онако како су поднЕсени, услед чега је пренос извршен и то безимено друштво од оног доба експлоатише трамваје београдске. „Општина београдска трпи због тога млого, јер не може да примора тог најновијег концесионара да своју радњу саображава уговору и да поштује права општинска што проистичу из тога уговора. А не може да га примора с тога, што је седиште друштва изван домашаја Српских власти, изван домашаја контроле државне и општинске и што друштво то, одговарајући на протесте општинске, позива се на своје статуте, које је, вели, Српска државна власт одобрила. То друштво сада врши само оне одредбе уговора које иду њему у корист, а кад што на штету општине ради, ту своју радњу правда тиме, што није противна статутима његовим , што ту радњу допуштају статути и т. д. „Општина неће моћи и даље трпети да најновији концесионар за експлоатацију трамваја омаловажава уговор и уговорна права општинска те ће с тога у најкраћем року приступити судским корацима да судском пресудом прибави важност уговору и њеним правима, а најглавније, да безимено друштво трамваја града Београда примора да своје сеј диште премести у Београд. „Учинивши ову напомену, Суду и одбору општинском част је дати своје примедбе на статуте безименог друштва на које се мисли пренети концесија за осветлење : а; Члан први статута према члану 65-ом уговора недовољно је јасан, јер у члану 65-ом уговора изричније је одређена дужност и пуномоћство лица, које ће друштво за време трајања уговора заступати ; б; Члан трећи стагута не одговара члановима 55-ом и 58-ом уговора ; в ; Члан седми исто тако не одговара 57-ом и 58-ом уговора ; г; Члан 70-ти уговора оиредељује да делење награде може бити само из прихода друштвеног, а не из капитала друштвеног чему се противи други став члана 14-ог статута; д ; Члан двадесети статута не може се никако примити, јер је противан одред бама члана 70-ог уговора;