Beogradske opštinske novine

Год. XIV.

- 137 -

Број 30.

1); исто тако члан 21-ви статута противан је члану 65-ом уговора, и за то се де може примити; е; члан 37-ми статута није редигован према члану 58-ом и 70-ом уговора; ж; код члана 38-ог статута у другом одељку да се дода још: „као и Српској Влади ; з ; члан 44-ти статута не слаже се са члановнма 55. и 58. уговора ; и; члановима 45-ом, 46-ом и 47-ом статута нрописани начин ликвидације противан је законима земаљским; ј ; члан 49-ти статута не одређен је нрема члану 65-ом уговора; „Поред овнх примедаба општини је част још и ово да дода: „Природа иосла, којим ће се занимати ово друштво, захтева неодступно да седиште друштвено буде у Београду, иначе ако тога не буде нити ће моћи општина утицати да осветљење Београда буде као што треба (а да је непрекидни утицај за ово нотребан доказује само досадашње осветљење Београда), нити ће моћи г. Миннстар народне прнвреде вршити контролу над радом и књигама тога друштва. „По члану 58-ом уговора онштина има права после 16 или 26 година на откуи целе инсталације по цени коштања са извесним одбитком. „Да би општина ово своје право осигурала, и пошто друштво до сада није показало општини рачун коштања инсталације, општини је част умолити госп. Министра, да би пре потврђења ових статута изволео изискати од друштва рачун коштања поткрепљен потребним документима. „Ако општина београдска не би имала разлога да чини примедбе на поднесени рачун коштања, госп. Министар би тада изволео потврдити ове статуте, иошто се претходно учине у њима измене и допуне према овим нримедбама. „И нанослетку, да би општина и после овога и носле поднетог рачуна коштања могла водити контролу над издацима, учи* њеним за проширење и усавршавање данашње инсталације, моли се госп. Ми нистар да би изволео у статуте донети и ову одредбу: „На крају свакога месеца друштво за осветљење града Београда биће дужно да подноси Министру народне привреде и онштини града Београда детаљан рачун својих издатака, односећих се на инсталацију ;електричног осветлења, и да су како Министар народне привреде тако и општина овлашћени да се прегледом књига увере у истинитост поднесених рачуна. По себи се разуме да књиге друштвене морају бити пагиниране, трговачким судом потврђене и на српском језику вођене". ТиКа Маркови!', — Да ли је Говде што год споменуто да седиште друштва треба да буде

у Београду; јер тога у овом уговору нема, али природа самога посла нзпскује да оно буде овде како бп се моглп рачупи н књнге увек контролисати, па у случају откупа да зпа општпна, колнко има да плаћа, а не да јс друштво уцењује. То је, господо, једна каггатална ствар, коју не смемо никако да нануштамо, ако хоћемо да бранимо своје интересе. Мијајло ПавловиЛ — То истина у овом уговору нема, али има о томе да је седиште дру штва за трамвај у Београду; н ми сад то базирамо и везујемо једно с другим, да и седиште овог друштва мора да буде у Београду. Председник — Примате ли, дакле, господо, овај одговор овако написан? (Прима се с тим, да се обрати нарочита пажња миниегру на тај члан уговора о трамвају, да седпште друштва мора да буде овде у Београду). Сад, господо, ако хоћете, можете да изберете судије за изборни суд по спору нзмеђу ошнтине и друштва трамвајског односно седишта друштва. Ђока СтанојевиИ -- Одбор је општински још прошле године. у мају месецу пзабрао био једно повереништво, да са надзорном комисијом проучи услове под којпм треба да извиђа злоупотребе. То је новеренпштво 30. Јула пр. године поднело извештај одбору. Одбор је онда решно, да се тај извештај упути друштву да оно да своје прпмедбе. Друштво пак трамвајско у'свом акту од 5. Августа пр. год. одговорило је са својим нримедбама на тај извештај, и онда је одбор општински у седнпцп од 4. Септембра, нр. год. ако се не варам, решио, да надзорна комнсија ступп у споразум са Управом вароши Београда, и да предузму све законске мере, да се друштво нагна на поштовање утовора. И ми смо почели тај наш рад 3. Новембра и дошли смо до неког споразума. Прописали смо били нека правила, која је полициска власт требала да проппше друштву п да га натера на поштовање уговора. Међу тим ти су прописи остали и до дан-данас неизвршенн. Шта стаје томе на пут, ја не знам. Одбор је у исто време задржао себп право за раскинуће уговора због тога, што седиште друштва није у Београду него у Брислу, као што штатути тврде; и решио је, да поводом тога подигне парницу. Свакојако та ствар треба једном да се реши, а како ће ту ствар полиција да нзведе, кад она буде требала да ступи у живот, ја не знам. Алн ми треба енергично да бранимо наше право, па или да натерамо друштво да му седиште буде у Београду илн да раскинемо уговор. Комисија пак делп мпшљење да тим самим, што седиште друштва није у Београду—да је тим самим раскинут уговор, и да се ми одмах тиме користимо, сами ако бн одбор на то пристао. Ако пак одбор на то не пристаје, онда да идемо на суд; н онда да изберемо чланове суда од наше стране. Дотле је ствар дошла. Комисија нак, као што рекох, дели то мишљење, дауговор вреди само донде, док се испуњава; чим се не испуњава, макар п једна тачка његова, он внше не вреди. Друштво као што видите не поштује уговор и то у најбитнијој тачцн његовој и тиме је еамо погазило уговор. Ја вас сад молпм да решите, или да сматрате то као раскод уговора, или да одемо на суд, и онда даизберете судије. Мијајло Живадиновић — Ја у донуну овога имам с правне стране да кажем, да је дужност одбора, да иоред судија мора прво да састави спорна питања, која ће се изнетн изборном суду на решење. ТиИа МарковиИ — Овде је реч о томе, да ли да се иде редовнпм путем на изборни суд или да се уговор сматра за неважећи. Ми дакле данас имамо да решимо, да сматрамо ово као повреду уговора; а што се тиче самог преноса, тај пренос зависи од штатута, које је одбор

претресао, и о којима је послао одговор мииистру привреде. Мијајло ПавловиГ> — Мени се чини, да је овде најглавније држати се уговора. Министар је истнна одобрио ове штатуте, али они за општнну не вреде; јер ми имамо са друштвом уговор, и оп је и за нас и за друштво светиња, а што се тпче оних штатута, које је министар одобрио и по којима је седиште друштва у Брислу, то се нас ништа не тиче. Главнојеово, да ми наше право које по уговору имамо, бранимо и да га одржимо. ТиЛа МарковиК — Ми нмамо нрава да се држимо само уговора, а што се тиче ових штатута, које је минпстар одобрио, ми их не можемо да поништимо, него можемо само да тражимо да се саобразе уговору; а у уговору стоји изрично, да се он може мењати само по пристанку обеју страна; а ми нисмо на то пристали. Ћока СтанојевиИ — Да вам споменем једно раније решење. Овде се изриком каже, у чл. 28. да се концесија трамваја може пренети, али да се тиме не вређа уговор. Међу тим, друштво је тиме повредило уговор, и ми сад треба да га раскинемо са друштвом, и да се обратимо надлежној срнској власти да то изврши, а никако да не идемо на изборнп суд. Стева П. ПоиовиК — Овај спор треба да расправи пзборни суд, а што се тиче преноса трамвајског то је свршена ствар, он је већ нрешао на друго друштво; и ми сад имамо само да тражпмо да оно испуни уговор, а то треба да решн суд. Мијајло ПавловиК —• Општина се до сада није парничила у овом смпслу. Општина до сада ннје се упустила ни у какву озбиљнију радњу да одржи својо право у силн. За све спорове између општине и друшгва надлежанје изборни су.д, и зато ћемо ми н да идемо тамо, па нека он пресуди и ову ствар. Мијајло ЖивадиновиК — У чл. 29. уговора стојн да спорове ма које врсте између општине н друштва решава изборни суд; односно матерпјала п конструкцнје решава нак министар грађевина. Ђока СтанојевиЛ — У чл. 25. пак уговора стојн, да је концесионар дужан да поштује српске законе н српске власти и да им се покорава. ТиКа МарковиА — А које су личностн ушле у састав тог изборног суда? Секретар — Ушла су ова господа: Коста Борисављевић, као председник; Гргур Миловановић н Алекса Јовановнћ, као члановн; а као заменици г.г. Јован Аћимовић и Марко Стојановић — с наше стране. Мијајло Павлови& — Можемо ли ми казати да уговор не вреди, пошто јо с;? њнхове стране погажен ? ТаКа МарковиИ — То без суда не можемо; јер но уговору изборни суд само има нраво да каже је јш уговор погажен или не. Мијајло ЖивадиновиК — То изрично забрањује и наш грађански законик. Он каже овако о уговорима у опште: „Кад се уговор између две стране закључи онда је он закон за обадве стране, и ниједна страна нема ирава да га раскине без пристанка друге стране. Но акогакоја страна не извршује, онда друга страна има права да тражи судом да га прва сграна извршује, или да се уговор раскине на штету оне нрве стране. Нредседиик — Хоћете ли, господо, да бирате судиј е за ово дело. (Чуј е се: могу да буду исте судије). Мијајло ЖивадиновиИ — Могу да буду исте судије, али мени се чинп, да је боље да изберете друге за ово дело, јер ће имати впше времена на расположењу.