Beogradske opštinske novine

Број 30.

- 138

Год. XIV.

Предселник — Ја вас молим, господо, дакандидујете судије за изборни суд. (Чује се : нека буде председник суда г. Ђока СтеФановић, а чланови г.г. Пера Татић и Драгомир Рајовић; а заменндн нека буду г.г. Милош Трпезић и Вучко Т>ор1)евић) ( Примате ли, господо , ову кандидацију ? (Прима се). А ко ће да заступа општину код суда ? (Чуј е се: нека заступа адвокат општински Мијајло Живадиновић; одборник, Мијајло Павловић, и председник надзорне комисије, Тзока Станојевић). Примате ли, господо. да они заступају општину код суда? (Прима се). Мијајло ЖивадпновиК — Требало би да се дода још овде да се тужба треба да саставина основу извештаја повереништва. (Чује се: то се разуме по себи). Пошто је још нвколико ствари решено, седница буде закључена у 8 часова у вече. —

II, 0 понуди за зајам општински: (овршетак) САСТАНАК, ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ држан 2. Анрпла 1896. г.

Председавао предоедник београдске општине г. Мих. М. Богићевић; присуствовали чланови суда: г.г Мих. П Живадиновић и Јов. Антонијевић; бележио секретдр г. Урош Кузмшовић; од одборника бии: г. г. Стеван П. Поповић, Ђорђе Димитри.јевић, Др. Никола X. Пиколић, Спасоје Идић, Годуб С. Ј њић, Дрлг. Стаменковић, Мил. Марковић, И. Козлић, Благоје Милошевић, Јосиф . С. Јовановић, Давид Були, Сава Ковачевић, Дим. Гавриловић, Д. С. Милутиновић, Коста Петровић, Љуб. Марковић, Дим. Довијанић, А. Г 1Ј Кумануди, Мих. Швловић, Дим. Милојевић, Никола Бошковић, Др. М. Николић, М. Милашиновић, Сава М. Џеваировић, С. Ђ. Јорговић, Јан ћ Константиноиић, Др. М. Поповић, Др. Воислав М. Суботић, Н. Антоновић, Михаило Михаиловић, Дчмњан Стојковић, Влад. М. Ђорђевић, Н. Спасић, Свет. Н. Швабић, Мијаило Штрбић, Ј. Алкалај. Поч-так у 6. чаа. ао аодне.

(Свршетак с^сташм) Димитријв М.илојвеиК — Господо, ја видим да су овде сва господа говорила, да ми зајам треба да направимо, и да је зајам нама "потребан, али само говоре како је он скуп. Господо, Ми до сада, нисмо имали боље понуде за зајам а моје је тврдо уверење, да не после десет, него ни после две године нећемо моћи ни овакав зајам да закључимо, какви нам се д%нас нуди. Каже се, шта ћемо радитн са новцом ? Примићемо га, па ће нам узалуд лежати, и плаћаћемо на њега интерес. Господо, ми смо погодили инжнњере, који имају да нам направе планове, и које ми плаћамо 45 хиљада динара годишње, и још к томе 15 хиљада динара трошкове забиро, и они ће у току четири месеца бити готови. И онда кажите ви мени, господо, је лп могуће да онога дана, г кад ти планови буду готови, да онда тражимо новац? Данас господо , човек тражи унапред, 100—200 дин. ако му требају после 2—3 дана, а камо лн десет милиона не тражити раније. Јамислим да је боље да имамо новац у рукама, па макар плаћали и нешто на суво, међу тим бпло је говорника, који су доказали, да ми не би морали да изгубимо свих 5%, јер би могли да га уиотребимо. Што се пак каже да је интерес скуп, а курс непогодан, ја мислим да није тако, и дозволите ми да направим једно поређење, какви су зајмови државии, а какав је овај општински. Каже се, да зајам општински треба да буде у опште бољи, него државни. Па и ја то исто велим, и тврдим да је овај зајам онштине београдске бољи него државни, а ево како: Интерес на овај зајам је 5.77%, дакле са 0'23°/о јевтинијн од интереса, који можемо добити код управе Фондова а који је 6%. Тако исто јсвтинији је и од зајма код Нар. Банке, јер је и тамо интерес 6°/о, али тамо се свака

три масеца мењаЈу менице, и на то се издаЈе више од '/а 0 /о. Ја знам да ми плаћамо, за наш дуг Нар. Банци од два милиона дин. годишње 12.000 дин. само за бланкете меничне, а то неће нико од господе да рачуна. Друго, курс му је бољи од свих државних зајмова, осем солског од 1883 год. Ја ћу, господо, да вам. прочитам овде, како стојимо за зајмовима које ј - е наша држава закључила. А) Хииотектарни желеанички : Ш А) за 50 год. по 5%, курс 71'40 °/о „ В) „ 50 „ „ 5 °/о, „ 71-40% „ С) „ 50 „ „ 5%, „ 80% В) Аграрни зајам: за 25 год. по 5%, курс 7Г40% , С) Златна рента : за 70 год. по 5%, курс 61% Б) Дуванска рента : за 49 год. по 5%, курс 67 - б0% Е Зајам за залоге обвезница Уараве фондова: за 37 год. по 5%, курс 76% Дакле, господо, као што видите, сви ови државни зајмови су далеко нижи испод овог општинског. Зајам солска од 1883 год.: за 15 год. по 5%, курс 100% дакле а1 рап (Чује се: нека говори о ствари). Па леио, господо, кад се овде целог вечера вечерас говори, а и јуче, како овај зајам не ваља, и како треба да буде бољи, онда сам хтео да упоредим са државним зајмовима, те да видите који је бољи. Предсвдник — Молим вас, господо, да не хитамо. Није ово прешна ствар, да је тако брзо решавамо. Дакле чујте говорника. Дим. МилојевиА (наставља). Обртна рента : за 50 год. по 5% курс 80% Зајам дувански на иоготкв : за 65 год. по 5% курс 61% Железничка рента: за 60 год. по 5% куре 65% Зајам за откуа моноа. соли: за 10 год. по 6% курс 100% 5% зпјам од 1893. год.: за 50 год. по 5%, курс 76% који ннје оптирап Дакле, иросечни курс свих држав. зајмова износи 67'47°/о, а интерес 7'41°/о. Последњи 4% конвертирани државни дуг, пласиран је, судећи по новинама овако: Од цежог зајма у 72 милиона дин. пласирано је за сада само 17 милиона по курсу од 66%, што чини према интересу до 5%,—82.20%. Даље нећу да говорим. Ја мислим да Ј - е овде довољно упоређено, како је држава правила зајмове, а како ми мислимо да правимо, и сад ако господа и даље налазе, да је овај зајам скун, н да се не треба да прими, онда је то знак, да нама и не треба ово, што смо пре десет година решили, да правимо канализацију, кеј, антрпоте и т. д. и онда дигнимо руке од свега тога. — Али уништимо и трошарину јер се зна зашта је она заведена, а кад од тога ништа не може бити, онда не треба пам ни трошарина, да расељава, Београд. Но, господо, ја ћу још једно поређење да направим. Ви знате да је 1890. год. и маџарска престоница Пешта правила зајам но 472%, кој'и се котирао са 99'50°/о,; а маџарска рента од 4%, котира се по истој цени; сад нека господа рачунџије рачунају који је бољи. Варош Букурешг правила је зајам 1893. год. по 4^2%, а котиран Ј 'е са 85%, докле се румунска рента котира. са 90%, а по интересу од 4%. , Ето вам, господо, сравнења, да видите, како и остаме вароши закључују зајам, и прематоме

мислим, да се нећемо огрешнти ако овај зајам примимо. Г. Марко Николић рече да нам је овај зајам мали да све те радове, који су нредвиђени законом, можемо извршити. То је истина, и јато верујем, али ми немамо овлашћења од грађана београдских, да можемо направити већи зајам него само оволики, колики нам је одобрен. Али, господо, моје је тврдо уверење, ако примимо ми ових десет милиона, и извршимо оно што је у закону казано, онда ће нам б>ити лакше да узмемо других десет милијона и са бољим курсом и јевтинијим интересом него данас. Али за сад ми имамо права да се задужимо са десет милиона, а шта ће доцнцје бити то идемо да видимо. Г. Марко Николић је приметио и то, да треба да буде један контролни одбор, који ће да води рачуна о том новцу, како ће д& се троши и на шта. Господо, још 1891. год. изабран је био такав један одбор контролни, стављено му је било у дужност, да контролише све издатке, које општина буде чинила од оног зајма који је учинила код Народне Банке. Да ли су зватн чланови тога одбора или нису, то не знам. То ће ваљда знати председници, који су до сад били, али то је заиста једна срећна и племенита мисао, што је изнесена, јер запста ту треба да буде контрола која ће да води рачуна о свакој оној парици, на шта је поштрошена. Ја овде видим само грозну бојазан, да 1>е се тај новац разнети, и утрошити на оно, на шта није нотребно. (Чује се: на с/гвар). Иа и ја не говорим о Марковим конацима, него о ствари ако који хоће да чује. Дакле, господо, кад тај тренутак буде дошао, да ми имаднемо иоваца од овог зајма, онда на сваки начин, да ће бити потребан Ј 'едан одбор, који ће да води строга рачуна, да се он троши само на оно на шта Ј - е законом намењен. Кад то буде било, а ми ваљда имамо толико поштених људи код нас, којима можемо новерити ту контролу, онда престаје свака бојазан, да ће новац пропасти и да ће се разнети и на недозвољене издатке употребити. Господо, ја сам казао оио, што сам могао и умео, и сад ћу само још неколико речи да кажем. Грех је бити на тешком, али и части достојном месту, па се својој дужности и савести не одазвати. II мп одборннци нмамо права да ценимо да ли је боље да примимо овај заЈ 'ам, или је горе да не примимо. Имати право и дужност, а од тога не умети, или не хтети употребу чипити, значи највећи грех и слабост. Одборник треба да је самосталан и независан од ма каквог утицаЈ 'а са стране, и да само својим умним разлозима нобеђује и постизава циљ општине грађана београдских, чијим поверењем и седи овде, као што мало пре рекох тешком али и части достојном месту. Па зар и има овде кога међу нами, који би и за часак посумњао, да ко год противу правих и истинских општинских ингереса ради ? Ако би и било кога који ба тако што и помнслио, њега би требало за правог окаченика огласити, и тако даље, и тако даље. Прави су општински интереси, да се овај зајам прими, и да се почне остваривати оно што су пријатељп и патриоте ове општине још пре десет година решили да буде у овој' општнни савременог нреображаја, и то је : да имамо канализацију, водовод, кеј, антраоте, школе, судовв, коцкастим каменом калдрмисане улиц е, модерну кланицу, болницу и т. д. Да ли је ко год на овоме радио, и је ли што год урадио, то имају да кажу и да цене грађани