Beogradske opštinske novine

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ГОД. XIV.

НЕДЕЈБА 24. НОВЕМБРА 1896.

БРОЈ 47.

ИЗЛАЗБ ИЕДЕЗЉКО ТЕДДН-П1ГТ

Ц е н а : За Србију на годину 6 динара на пола годиие 3 „ За стране земље на годину 9 „

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА ДИНАРСКИХ ОД ВРСТЕ ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УИУТНИЦОМ НА 01Ш1ТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ — НЕПЛАИЕИА ПИСМА Нл, ПРИМАЈУ СЕ

ОБЈАВД

По тач. 7., чл. 89. закона # о устројству војске има оп* штина београдска да од својих грађана прикупи и војеној власти преда 192.793 06 дин., за коју ће се суму набавити стројни коњи за попуну артиљерије редовне војске, као и јахаћи коњи за сиромашне обвезнике редс вне војске. Да би се ова сума прику* пила од грађана, који по по* менутом закону имају да под* несу овај терет, пореско одељење управе вароши Београда утвр* дило је стопу приреза од 28°| 0 од непосредне порезе. Овај прирез од 28°[ 0 имају да поднесу сви грађани бео*

градски, који плаћају 30 динара непосредне порезе па на вигае, од којих се изузимају активни и резервни ОФИцири. Цела се ова сума приреза има прикупити и војној власти предати до краја о. г. Прикупљање овога приреза поверено је порезницима за ва> рош Веоград, који су већ отпочели наплату. Суд општине београдске об< јављује ово грађанетву и пози* ва га да се плаћањем овога нри* реза одазове својој грађанској дулшости. Од суда оцштине београдске 1. октобра 1896. г. АБр. 8228.

Н А Р Е Д Б А

Управа града Београда има уверења да се по вароши у велико израђују, ипо црквама и на гробљу продају, у место правих вошхаиих свећа, нечисте воштане свеће, прављене од разних горљивих материја, које су при горењу штетне по здравље присутних. Како је ово казнимо по § 382 тач 3. крив. закона, управа је наредила: Да се прављење ипродаја нечистих воштаних свећа забрани, а код кога се у радњи или при продаји нађу, да се казни по одредби горе поменутог параграФа. 1857. Одлекарског оделења управе града Београда 15. новембра 1896. год. у Београду.

ИЗВЕШТАЈ о раду санитетоког оделева општине београдоке Од 27. октобра до 2. новембра 1896. г. I. Санитетско-иолициски Прегледи су вршени свакога дана у свима квартовима. Од неуредности нађено је:

КРЛЉ УРОШ I ВЕЛИКИ ИСТОРИСКА РАСПРАВА

Мото : Сгес1еге ипа соза, регсће 81 е шШо сШ1а е регсће поп 81 е ауц^о сига сП еаатјпаг!а, Га 1ог1;о аП'иНе1е1:(;о с!е1Гиото. ТиеорагбИ ЛАПИСАЛИ : П. Ј. ГРЕБЕНАРОБИЖ. и Т. КОБЛИШКА (Ло преаоруци Академијског Савета Велике Школе ова је расарава награ/јена нарочитом видовданском паградом оаштине београдске у 1895. ход.)

Али општи страх завладацелом Европом кад Џучинов синБату-кан 1241. г. раздели своју војску на три дела, па једну пошље на север, другу на Чешку а сам се са трећим оделењем крене преко Карпата на Угарску и већ поручиваше Бели IV „да добровољно преда себе и своју државу, ако хоће да се спасе од пропасти."( х ) Ево како очевидац Тома архи!>акон описује овај дивљи освајачки народ. „Људи ови — вели Тома, малени су али широких (!) ВгшејМаз: Р оу . ћгу. 8. 350.

прса. Изглед им је страшан: голобрадо и пљоснато лице, нос туп, очи мале и раздалеко једно од другога. Одело им је од сложене коже и непробојно као љуска. Шлемови су им од коже или од гвожђа. Оружје им је: крива сабља, тулак, лук и стрела с острицом од гвожђа или кости, за четири прста дуже но наше. На врх своје заставе мећу вунену кожу. Коњи њихови, које јашу без седла, малени су али јаки и навикнути на терет и глад; и ако не потковани пењу се и прелазе преко кршева као дивокозе, а после тродневног трка, задовоље се са мало одмора и хране. Нити се људи брину много о храни: хлеба не једу, храна им је месо, пиће пак кобиље млеко и крв. Са собом вуку велики број заробљеника, особито Кумана, наоружаних које силом нагоне у рат. Минголи пак сами не радо иду у рат. Ако који од њих погине одмах га на истом месту закопају и то тако да му се гроб не позна. Готово нема реке коју не би они са својим коњима нрепливали; а преко великих река превозе се чамцима. Шатори су им од кострети или коже. Ма да их је толика велика множина опет у њиховом стану нема

велике вике и ларме: ходају без ларме, туку се опет без ларме. Дознав Бела IV за поход Бату-канов брзо пошље једно оделење војске да затвори пролаз у Карпате док се он боље спреми; али не само да оно ништа не успе, већ се придружи и друга несрећа што тада племићи убију војводу куманског који је био са својом пратњом на путу за Пешту, те један део увређених Кумана оде Монголима. За то је време Бела био у Пешти и кад дозна за ову општу несрећу пошље и друго оделење војске под заповеднипггвом Каломана. На реци Сајо би страшна битка и Маџари претрпе ужасан пораз: многи побегоше главом без обзира а Каломан задобије тешке ране од којих после кратког времена умре. Одатле се Монголи разлију по целој Угарској и Ердељу а Бела умакне аустриском краљу Фридриху да од њега тражи помоћ. И сам папа Гргур IX тада прокламује крсташки рат против Монгола. — Године 1241. на сам Божић, Татари пређу Дунав, а марта 1242. г. појаве се прве њихове чете и изнад Спљета под својим Батуканом, који прво удари на Клис, али га не