Beogradske opštinske novine

- 14 —

да су му Цветко Станковик надничар и Јован Закон земљоделац непознати. III Председн-зк износи одбору на мишљење молбе којима се траже увереи.а о породичиом односу. По ирочиташу тих молба СтБр. 55 и 65, одбор је изјавио мишљеи.с, да се молиодима Милану М. Букомановићу и Др. Влад. А. ЂорђевиКу може дати тражено уверење о љиховом породичном односу. IV На иредлог председиииа оиштине одбор је решио, да одборниди г.г. Тодор Ј. Михајлови11, Никола Р. Поповић, Стева Максимовић, Соломон Ј. Азријел и ЈБуба Живковић, као одборски поверевици, изврше преглед општинских рачуна из 1896 године и целокупне општинске имовине, и поднесу одбору извештај. * ^ На предлог председника општине, а да би се знало стање онштинских каса, одбор је решио, да одборници г-г. Настас Антоновић, Драгутин Величковић, Никола Спасић, Владислав Чортановић и Милутин Ј. Марковић, као одборски повереници, изврше преглед општ. каса и утврде њихово стање. VI По прочитању молбе Марије Делур овд. бабице којом тражи издржавање из општинске касе, одбор је одлучио, да се решавање по овој молби одложи, док не буде готов буџет за 1897. годину. евршиће се

ЛИЦИТАЦИЈА Према решењу одбора општинског од 10 тек. месеца А ЈУз 10862 економно оделење, држаће понова лицитацију на дан 20 т. м. ма да је по нашем мишљењу сасвим обратно. Да је Константин заиста ступио раније на бугарски престо уверавају нас следећи разлози : 1) П. Срећковић вели да је Мица, пошто је био отеран с престола 1259. г. отишао никејском цару Тодору и са њим „ступио у преговоре те му уступио блгарски град Месеврију а за то добије спахилук код Троје и Скамандрије." Пре свега Месеврија онда није била више у бугарским рукама, јер су је Млечани за време рата између Михаила Бугарског и Тодора никејског заузели (1256), а после тога знамо да већ онда Тодора Ласкара није било више међу живима јер је он умро још у августу 1258 год.^ 1 ) Дакле догађај се морао десити раније. и 2) Акрополита нам казује, да је Константин Тек, пошто је био изабран за цара „и! брешогав ге$пап(И саизаа ћаћеге*, ас ћаеге(Шапо шге ге^пит роваМеге уМегеЈиг, ^а^оа а<1 Гт^иегагогет, ТћеоДогит птеге и! 1Шат 8иат"... е1;с,( 2 ) што (1) НорГ, 8. 560. (, 2 ) Аесгор. р. 84.

од 2—5 сахатн по подне, за превоз угља н осталог материјала потребног за водовод. Пренос има се вршити среством рабаџијскнх или коњских возова. Кауција се нолаже 500 дин. у готову или државним вредећим паПирима. Лпцитација ће се вршитиу каицеларији економног одељеша, где се и остале погодбе могу видети. Ко жсли примити се овога посда, нека означеног дана до1>е на лицитадију. А Ј\@ 10862 — Од суда општине града Београда, 10 јаиуара 1897 г. у Београду. ЛИЦИТАЦИЈА Суд београдске општине, држаће на дан 4 Фебруара ове године од 2—5 сахати по подне, јавну усмену лицитацију за издавање под закуп 18 месарскнх плацева на Краљевом тргу. Плацеви се ови издају на годину дана, а то је: од 1 маја ове до 1 маја 1898 године. Сваки плац лицитираће се по наособ, и према томе за сваки плац полаже се по 200 дцн. на име кауције у готову или српско-државним папирима од вредносТи. Страни поданици полажу два пута оволику кауцију. Лицитација ће се вршити у канцеларији економног одељења, где се и остале погодбе могу видети. Ко жели ма који од ових плацева узети под закуп, нека одређеног дана дође да лицитира. АЈ\2 151— Од суда општине града Београда, 12 јануара 1897 године у Београду. ЛИЦИТАЦИЈА Суд београдске општине, држаће на дан 31 овог месеца од 2—5 сахати по подне, јавну усмену лицитацију за издатакође из горе наведеног узрока није могло бити 1259 год., већ пре. Важније је питање, које је и данас нерешено у нашој историји, питање: који је тај Константин Тех? С тога, пошто се ова ствар тиче више нас, треба о њој коју више проговорити. — Да видимо најпре шта о њему казују византиски цисци. Сувременик Акрополита говорећи о избору новог цара Константина Теха вели: 1тш [је 'ергјуид гуатслесубт) у.атјроуориу уугјбСо и 0 тГоу Вои$уар1оу арутгј, јјиушууте? оГ тсроиуоутг? Е1Ј [ЗоуХгју тоу тои ТоЕуои иКсоуатаутооу гјд то г 2оуг'.у ^итбју ауаб^абиас 1рбиХгибауто (Сит УвГО 1аеге <1е 1едМто Ви1^агогит рппсјра1:и8 беаШиегеШг, ргосегев 111 сопбШит сопуппГип!; еП ипЦие Тоесћг јтит СопзГапппит о!) 811)1 јрзха Гт реге!)"^ 1 ) Пахимер га назива на једном месту и то, како вели Ив. Павловић само један пут : КмуатаутГуо? Тгсуо^"^); и на послетку НикиФОр Грегора вели: Кт^-.тхЧчог оуиуиа, ТиГлос 'глшуиуиоу( 3 )" Дакле, као шго из ових бележака видимо, Константина први називао „Констан(1) Асеггр. 162. (2) Раћутег. V. I. р. 36. ( 3 ) N111. бгаее т. I. р. 60. — Павловвћ вели да га Никифор са оба ова два имена спомиње у свом делу „Шз1ппа Вигап(:шае" још три пута (Гласник 57. а 151.)

вање попаше на утринама општинским у атару београдске општине. Попаша се ова издаје на три годинс, а то је, од 1 марта ове до 1 Маја 1900 године. Сваки лицитант на дап лицитацијс дужан је да иоложи '300 динара на име каудије у готову или државним паиирима од вредности. Ојзолику каудију полажу српски поданици а страии два пута толико. Лидитадија ће се вришти у канцеларији економног одељења, где се и остале погодбе могу видети. Ко жели ову попашу узети под закуп нека означеног дана дође да лицитира. АЛ? 150.- Од суДа општине града Београда, 12 јануара 1897 године у Београду. ЛИЦИТ АЦИЈА Суд београдске општине, држаће на дан 28 овог месеца, од 2—5 сахати по подне јавну лицитацију, за оаравку возова и арибора аожарне чете у 1897 години, а која оправка спадау ред ковачко-коларских заната. Лицитација ће се вршити у канцеларији економског одељења, где се и погодбе о овој оправци могу видети. Кауцију полажу српски поданици 200 а страни 400 дин. у готову или државним вредећим папирима. Ко жели примити се овога рада, нека означеног дана до!>е да лицитира. А№ 237.— Од суда општине града Београда, 15 јануара 1897 год. у Београду. Суд београдске општине, држаће на дан 29 овог месеца, од 2—5 сахати по подне, јавну лицитацију, за оправку возова и прибора пожарне чете у 1897 год. а која оправка спада у ред: сатлерских, сарачких, тапетарских и Фарбарских заната. тин син Техов," други „Константин Теховић" а трећи Константин с надимком Тех; али на жалост сем Лахимера, који још каже да је он „полу србин",^) ништа нам о њему ови писци даље не казују. Зашто нам византиски писци о Теху опширније не говоре, да ли за то што је он био опште позната личност у Византији, као што примећује Павловић, или што је тај био незнатан, па нису држали за нужно о њему много говорити те су овде по потреби, само споменули његово име, о том не можемо ништа поуздано рећи; али да је у то доба био некакав „Тех", о том нема сумње. Само сад настаје питање: који је тај и шта је он био? Овим су се питањем бавили многи наши угледнији историци; сваки је доказивао на свој начин и како му се најзгодније учинило, те услед тога имамо данас различите резултате, по којима нам изгледа, да је то питање остало и данас још не решено. (Нчставнће се)

( г ) гх 2гр§о)у еЕ г ( у ;бе ;ас тб угуис гуоута (Пау_. V. ?. 349).