Beogradske opštinske novine
I
ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
ГОД. XV.
НЕДЕЉА 2 ФЕБРУАРА 1897.
БРОЈ 6
зз: з ^ ^ з е ^з: е д е л=> и о т ез д нг-гт тг гг <»>■Ц е н а : 8а Србију на годину 6 л инара НА ЦОЛА ГОДНИК /. . . В „ За стране земље на годицу , 9
ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА ДИНАРСКИХ ОД ВРСТЕ ТТРЕТИЛАТУ ВАЉА СДАТИ У1ТУТНИЦ0М ПА ОШПТИНПКИ ОУД А ОВЕ КОРКСПОНДЕИЦИЈЕ ПА УРЕДНИКА ГУКОИИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ ~ НЕШЈАЂЕНА 11ИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ
1111« II111 м I »I м"
Н А Р Е Д Б А Командант дунавске обласне дивизије актом од 10 јануара 1897 год. Бр. 31 известио је управу вар. Београда, да је забрањен пролазак кроз војена стрелишта на бањичком брду, и да ће се сваки онај, који буде непослушан према овој забрани, хватати од стране војене и предавати полициским властима ради изрицања казне. На основу овога управа вар. Београда Нарејује, Забрањује се свакоме без разлике пролазак кроз војена стрелишта на бањичком брдуСваки, који против ове наредбе поступи, биће кажњен по §-у 327 крив. закона. Од управе вар. Београда, 14 јануара 1897 год Бр. 628.
Н А 3 Н А Њ Е На основу одељка код г. члана 6 и 7 правила о новом гробљу, Суд београдске оиштине овим објавл>ује свима онима који ј имају сарањених сродника на новоме гро- !
бљу, да јс истекао рок ирвом „турнусу" 1886 — 1890 приог јануара ове годинс и да ће прекопавање старих гробова одпочети најдаље првог марта ове године, пошто су скоро све парцеле понуњене. Прекоиавање ће се вршити оним редом, којим је укопавање одпочето без обзира да ли је гроб плаћен или је дат бесилатно. Јер према одељку под А. члана 4. правила нико нема прака својине земљишта на новоме гробљу но само привремену службеност. Но ко оће и даље да задржи гроб својих упокојених сродника и пријатеља, може то учинити, ако плати: I. Сву до 1. јаиуара ове године неплаћену таксу за одржавање која је два динара годишње за велики гроб а једандин. за мали гроб. II. Таксу за обнов турнуса, која је: а) за гроб мали за лица испод десет година дин. 6.б) за гроб велики преко десет година дин. 10.Таксу ову наилаћиваће благајница београдске општине сваког радног дана од
8—12 прс нодне и 2—6 но подне а празником до 11 сати пре подне. Од суда онштине београдске, 15 јануара 1897 АБр. 248 у Београду. РАД ОПШТИНСКОГ 0ДБ0РА ВАНРЕДНИ САСТАНАК 17 јануара 1897 год. Председавао предеедник г. Ник. П. Шши1); нрисуствовао члан суда г. Иик. Трпезић, од одборника били: г. г. Влад. Чортановић, Д. М. Ђорђевић, Коста Чупић, М. 0. Петровић, Стеван Миљковић, К. С. Караџић, Љуб. Живковић, Р. Драговић, И. Козли)!, Д. Стојковић, Д. Ћирковић, Стеван Максимовић, Бран. Ј. Рајић, Љуб. Марковић, М. Савчић, Мих. Павловић, Евг. М. Чоловић, Благоје Милошевић, Милутин Ј. Марковић, Коста Д. Главинић, М. Капетановић, Ђ. Дииитријевић, Тоша Селесковић, Ђ. Р. Одавић, М. Петровић, Влад. М. Ђорђевић, Н. Р. Поповић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 9 јануара 1897 год. и примљен је без измена. II Одборник г. Мих. Павловић нримећује, да је одбор још у 1895 год. решао, да оиштина београдска, уиише 2000 комада акција друштва за клање и прераду стоке, ади до данас није по-
ШЛ> УРОШ I БЕЛИКИ ИСТОРИСКА РАСПРАВА
Мото: СгеЛеге ипа сока, регсће 81 е исШ:о (Пг1а е регеће поп 81 е ау!Но сига сН е8ат1паг1а, Са 1;ог4о а1ГиНе1е11о 11е1Гиошо. ЕеорагсИ напиоали : П. Ј. ГРЕБЕНАРОВИИ и Т. НОБЛИШКА (По ареаоруци Академијпког Савета Велике Школе ова је расправа награђена нарочитом видовданском наградом оиштине београдске у 1895. год.Ј
(наставак) М П. СрећковиЦ 1 ) иде донекле упоредо са Павловићем и слаже се са њим да је Константин син, сина Немањиног, само што по њему није он пети син Првовенчанога већ бапх Владислав, други син СтеФанов. Дакле „да је Консгантин Тих — наш краљ Бладислав син Тихомиљов т. ј. Првовенчанога. 11 За то он о Владиславу вели на једном месту: „видећи према
себи опште нерасположење, сиђе са српског престола да храброшћу себи завојује други престо,"( х ) а на другом: „Урош заузме §тап (велики део) раг!е Блгарије т.ј. доње Србије и добије назив гех Ви1$агогит, а краљ Бладислав заузе српске земље изнад Струме и земље своје супруге, где га (т.ј. око Витоша) налазимо сведо1259 год.( 2 ) — Што се тиче пак онога Калајена који се спомиње у поменутом натпису, ка5 зује да је он син Стрезов од кћери Првовенчанога краља а братучед царев т.ј. цара Борила. Сем овога Срећковић приписује Урошу два пут назив гех или <1пх ВиЈ^агогиш: први пут кад је оно заузео велики део Бугарије, и други пут да је поставив Владислава(?) на бугарски престо „уметуо у своју титулу: гех Вп1^агогиш. Никако нама не изгледа јасно да је Константин Тех то исго што и Владислав, дакле да је овај и Константин Тех, јер се пре свега ни у једном од до сада познатих споменика није нашло да
(!) П. Срећк.: Мст. срп. нар. II 8. 128, 129 и 148—150.
(!) 1ћ. 8. 128. (ђ Ш. 8. 129.
је Владислав био познат и под овим именом, а после тога, како се то може разумети да краљ Урош одузима на онакав отимачки начин од свог брата краљевску власт а да му за то даје царску?(*) Зар не би Урош предвидео да би му се Владислав сада могао лако осветити, пошто сада влада већом силом но он ? — Па не само то, него и оно његово тврђење да је Владислав до 1259 г. „владао око Витоша" по нашем мишљењу није могуће. Познато нам је, да је око Витоша живела Фамилија Константина Теха( 2 ), али да је тамо владао Владислав то нам ни један споменик до сада није показао. Имамо једну листину од 13 маја 1252 г. у којој стоји како Петар Дибран и Петар Богдановић долазе краљу Владиславу као дубровачки посланици и сведоче о расправи између њега и Павла Ј1ава кнеза лешког,( 3 ) па нам се и нехотице намеће питање, како је могла потећи та распра између Лешана и Владислава, кад је овај по Срећковићу
(!) П. Ср. Ист. срп. н. II 8. 129. ( 2 ) Иричек,: Себећ. <3. Ви1{г. ге1сћ: 8. ( 3 ) Рад. јуе. аклд. I 8. 133.
384.