Beogradske opštinske novine
ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
ГОД XV.
НЕДЕЈБА, 23 МАРТА 1897.
ВРОЈ 13
ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДА1 -ПУТ ЦЕНА:
За Србију на годину — — — на пола године — — ;;а стране земље на годину — --
— — 6 ДИНАРА — — 3 -9 V)
ПРЕТПЛАТУ ВАЈБА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ суд
А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА
РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ.
НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ
0 Б 1 А В А Командант VII пуковског округа, актом сво}им од 25 Фебруара о. г. БР. 1891, доставио је суду општине београд. предпис г, министра војеног од 19Фебруарао. г. ЕБР. 1207 којим се наређује : 1, Да сви резервисти редовне војске, у случају позива на вежбу, понесу собом пронисну своју обућу у добром стању, а тако исто и по један копоран израђен од сукна боје затворене, — црна шш мрка; а обвезници неборди још по један пар онанака у резерви, сем тога неборци да дођу на вежбу у свом прописном оделу, било то чохано нли сукнено, само да је затво рене боје. 2, Сви обвезници I позиванародневојске да набаве у што краћем року одело прописно за њих како би, у случају по 'зива, моглн на вежбу доћи са прописним оделом 3, Да сви обвезници редовне и 1-ог позива народне војске одмах набаве и у случају позива на вежбу, собом понесу но једну торбу са упртачима (торбу унртачу )
за ношење резервне хране, резервне муниције и других ситница. Ширина ове торбе треба да је 25 — 30 сантиметара а дужина 30—35 сантиметара, но у опште толика и такових размера, да напуњена лепо и угодно належе на леђа. 4 Да резервистн у опште не долазе на вежбу у дугачким кошуљама од кудељног нлатна пошто се због њихове гломазности цепају панталоие приликом облачења већнекасобом понесу краће кошуље. Од суда ошптине града Београда, 1 марта 1897 г. ОББр. 356, Београд.
0 Б ) А В А Презив, смотра и вежба обвезника свију позива I батаљ. среза(београђана) извршиће се као што следује : I Обвезници свију јединица и установа који ио годинама припадају редовној војсци, (од 20 — 30 година старости) имају доћи на Тркалиште зарад саопштења где је ко уписат и то:
20. Марта, у 7 сати пре подне они чија су имена са почетним писменима А В, В. Истог дана у 2 сата по подне они, чија су имена са почетним писменима: Г и Д. 21-ог Марта у 7 сати пре подне да доћу они, чија имена почињу са писменнма: Ђ, Е, Ж, 3, И и Ј. Истогданау 2сатапо подне, они, чија имена почињу са писменима: К ЈГ и Љ 22-ог Марта у 7 сати пре подне они, чија се имена почињу са писменом: М Истог дана у 2 сата по подне они, чија имена почињу са писменом: Н. 23-ег Марта у 7 сати пре подне они: чијаимена почињу са писмом: 0, П, РиС Истог дана у 2 сата по подне они: чија имена ночињу са писмом: Т, У, Ф. X, Ц Ђ, Ч и ЈП. 24 ог Марта доћиће на Тркалиште у 7 сати пре подне, сви они, којима је упис већ саопштен, а који припадају само пешадији, зарад Формирања чета, примања билета и смотре. 25-ог Марта доћике на Тркалиште у 7 сати пре подне, сви они, којима је упис такође саошптен, акоји припадају ко-
УРОШ I ВЕЛИКИ историска расправа
Мото: СгеДеге ипа еоза, регсће 81 е шШо <Иг1а е регсће поп 81 е ауи1;о сига (П евапппаг1а, & Јог^о аШпИеШо (1е1Гиото. 1,еораг<1) нанисали: П. Ј. ГРЕБЕНАРОВИЋ и Т. КОБЛИШКА
По иреиоруци Академијског Оавета Велике Школе оеаје расирава награђена иарочитом видовданском наградом оаштипе београдске у 1895: год:
('наставак) Други извори иду још даље те ка3 УЈУ и чија је била кћи. Тако у летопису употребљеном од патријарха Пајсија у жнвоту ца^за Уроша стоји: „Елена бвштв Франчашкаго крал^а движи". У Бранковићевом летопису каже се: „аесер^ т сопш ^ет ге§П8 1гапсогит ћНат, (|ио (1ет гас!;а ез* топасћа; ОепиИ Не1епа ХЈ4о8сћо I с1ио8 Ш јоз, Бга ^Штит е1: МИи 1Јпит".( 5 ) А по Троношком летопису на (1) Гдасник хг. в. 40; Архив Ш. в! 11.
једном месту: „Оурош имћлв супругу по следнаго Балдвина Константинов (место Константинополског) дштерв, сђ нешже родшгв Драгутина — а доцније Милутина", а на другом: „Оурош не сочетасА со еленого дштерого втораг 0 балдвина, Константинан послћднАго цар д греческагш"^ 1 ) Из ових наведених места видн се да је краљица Јелена пореклом Францускиња и то баш кћи Балдвина II последњег латинског цара у Цариграду. Наш историк П. Срећковић тврдећи да је краљица Јелена рођака Балдвина другог описује и како је била ова прошевина Он вели: „По смрти прве супруге, ступио је у брак са Француекињом Јеленом, сестром од тетке краља Луја IX. То се изненадно десило. Цариградски (латински) император Балдвин II (1237 —1261) с тешком муком умоли папу и друге западне вла-
(1) Гласник V. а. 42, 4И. — Вредно је опде навести шта веди један летописац ( ШаГ 1 Рата! 8. 60) који нааива Ц. Јелену лћерју угарског краља. Онвели: „Оурош I храпави роди св. своет соупроужнице1о еленов двштеР10 крал1а оугрвскаго. СтеФана крал1а, ввтурми сннв его Милутин". По свој прилици овде ће бити погрешка у преписивању. — Дуфресне Мавво-Дрбини а са њим и Фрешот веле само да је краљица Јелена била Францускиња а не казују чија је кћи-
даре да му пошљу новаца и воЈске у помоћ, даодбрани своју империју ( х ) Француском краљу Лују IX. он уступи највећу светињу латинске цариградске империје „трниви венац спаситеља" даде у залогу своју намрујску кнежевину за указану помоћ, па ипак није био у стању да брани империју од грчдог никејског императора Ватаца, због чега закључи савез за одбрану са иконимским султаном, уговоривши, да истоме даде у арем својурођаку. С тогаон замолиматер краља Луја IX, да наговори своју рођену сестру Јелисавету, да му ношље једну од својих кћери, коју би удао за султана Тегка краљева пошље му своју кћер Јелену, Император никејски Ватац уништи тај савез (Балдвинов са Султаном) а у Србији се узвиси „страшни" краљ Урош, противник ширења у Европи власти никеј ских императора. Због тога Балдвин ступи са њим у дослук, даде му за су-
(1.) За време крсташких ратова Латиии заузму Цариград и тамо оснују латинско царство. У ово је доба тамо владао Балдвин II. Византиски императори, који су били протеранн нз своје државе, оду у никејску царевину одакле су непрестано узнемиривали имераторе у Цариграду .