Beogradske opštinske novine

Г»_р, 15 да одборници г г. Р. ДраговНп и Бл, Чортановић извиде да ли према досадањем успеху у овој школи, има разлога, да опигшна даје молитељици какве и колике помоћи, па да поднесу одбору извегатај. XIV Ио прочитању молбе Јелене Вељковлћ учи-' тељпце дечијег забаиишта на врачару АБр. 1648, којом моли да јој се иовиси помоћ општпнска, одбор је одлучио, да одборници г.г. Ђура Милијашевић Стева Максимовић и Стеван Миљковић извиде, да ли према досадањем успеху у овој школи има разлога да општина даје молитељици какве и колике помоћи, па да поднесу одбору извештај XV По прочиташу модбе завода за образовање и Јмепитање гдуво-неме деце АВр. 1622, одбор је решио, да се друштво Краљ Дечански ослободи плаћања таксе за воду из водовода утрошену за нотребу завода за образо вање и васпитање глуво неме деце. XVI Заступаик председника, као чдан повереништва нзабратог у седници одборској од 6. Фебр, 1897. год. АБр. 823 за увођење нове претплатне дисте, усмено реФернше одбору, да је, повереништво решидо, да се објави грађанству да је пова претпдатна диста за приватне потрошаче едектричне струје ступида у жпвот п да се позове безлмено друштво за осветдење Београда, да се по тој листи управља с тим, да ако друштво не буде се по истој уирављадо, да се изиште пнтервенција државне вдасти. Односно остадог задатка, одређеног решењем одборским АБр. 823, повереништво ће поднети писмен извештај. ј Одбор је примио к знању ово саопштење са потпуним одобравањем. ■ XVII По прочитању извештаја комисијског ГБр 294 о модбиРанка Гођевца за земљиште, одбор је решио, да оетаје и даље при решењу одборском од 10. дек. 1896' г. АВр. 10626 и пископ Сава II и њен син Милутин. Ту, уз велики плач и ридање, син њен са архиепископом и осталим клиром узеше њено тело и положише га у спремљени гроб А после три године, као што вели биограФ Данило даље отворише њену раку и на!)Оше јој тело целокуино, које рашки епископ Павле диже из гроба и са великим почастима положи у истом манастиру, испред олтара; пред христовом ИК0Н0М.11 Ваља напоменути да је краљица Је леиа за сво време свога живота доста утицала како на Уроша тако и на њене синове, и да је, као Францускиња, била главни посредник између Анжујаца и Уроша а доцније његових синова Драгутина и Милутина. V УНУТРАШЊА И СПОЛБНА ПО<ЛИТШ^А УРОША I. Прегледавши живот и рад краља Уроша I. ваља нам бацити један лети 1) Види о краљнди Јслеии оиштрније код Даш<да. •страиа 58—101-

— 59 —

да према томе и одговору Р. Гођевца ГБр 36 од 20. јан. 1897. год. прелази преко ове молбе на дневни ред. XVIII Председавајући објављује да је надновном реду решавање о преддогу одборника г. Дра Л. Пачуа АБр. 781, односно регуллсања вароши. Како преддагач нпје нрисутан то је одбор оддучпо, да се решавање по овом предлогу одложи, док предлагач не буде присуствовао седници. XIX Заступнпк председника износи одбору на решење модбу грађана. да се изврши просецање нове удице у продужењу поштанске ка хнлендарској, као што је регудационим пданом предвиђено. По прочитању те молбе АБр. 437, одбор је оддучио. да се ова молба са свима претходним актима преда грађевинском одељењу, да оно изради и поднесе одбору извештај о томе, који би начин за отварање ове улипе био најпробитачнији за општину с погледом на одредбе грађевинског закона. XX Поводом тим, што је Петар Падић бравар овд. своје земљиште на Енгдезовцу заградио те спречио сваки саобраћај удични. јер се један део тога имања има експрописати за удицу; и поводом тпм, што се многи грађанп жале због овог спречавања удичиог саобраћаја, те је и управа вар. Београда актом својим АБр. 1508, препоручида општини, да што пре откупи ово земљнште Палићево, како би се саобраћај успоставло, одбор је оддучио, да предмет о експроприацији земљишта Петра Палића потребног за отварање улице Макензијеве упути као хитан грађевинском одбору да по закону грађевинском изврши процену и поднесе је одбору овом на одобрење. XXI Но прочптању модбе задруге за подпзање домаће индустрије да јој се да првенстве-

мичан поглед на . његову радњу у опште: на унутрашњу и спољну политику ње гову. Велику је пажњу краљ Урош поклањао на уређење унутрашњих и спољашњих ствари своје државе. Ступив и осигурав себе на престолу, увидео је да је еемља услед непрестанихразмирица и притиска спољних држава доста посрнула у материјалном и моралном погледу, па је гледао да не само то стање поправи већ и да подигне углед своје државе код суседних држава. Прво је постигао рударством и трговином а друго спољашном политиком његовом. Краљ је Урош први од српских владалаца који је чавео рударство у Србитш) и под којим се почео ковати први српски сребрни новац. Он је знао дау Србији има богатих мајдана и рудника, али није имао за то својих способних људи који би предузели тај рад и с успехом радили. Ево шта вели о Србији грчки историк Крижовул, који је писао о Мехмеду освојитељу

1) Орбшш а по њему и неки историчири, мењајући вдаду Владисављеву и Урошену, пр -шисуЈу рударство црвом.

-- Год. XV но право да израђу.је п као свој производ испоручи општини вар. Београда све нотребне штајнгут цеви за канадизацију вароши под у! сдовом, да њене цеви одговарају и по квадитету и ио цени цевима, које би се за ову цељ на | страни набавиде, — одбор је решио, да се задрузи за подизање домаће индустрије даје првенствено право на израду и испоруку штајнгут-цеви за ка нализацију вароши Београда, кад општина београдска буде требала ове цеви за канализацију вероши а под погодбом, да задругине цеви не буду лошијег квалитета и скупље но што су овакве цеви, које би могла општина за ову сво.ју потребу на страни набавити. XXII Председавајући износи одбору на решење извештај одборског повереништва изабратог у седници одборској од 18. децембра 1896. год. АБр. 11069 да проучн иитање о подеди земљишта регудационог Фонда између окодних сопствениЈса Ђоке Мидовановнћа, Марка Бедизарића н НиколеР. Поновића. По прочитању тога извештаја ГБр. 87197 одбор је решио, да се ово земљиште регулационог Фонда, које износи свега тридесет ква дратник метара и двадесет и четири кв. сантиметра и које је одасвуд опкољено приватним имањима, међу околне сопстве нике овако подели: г Боки Миловановићу проФ вел. школе да се уступи онај део, што је дуж његовог имања и које износи дванаест метара и тридесет и седам сантиметара; део земљишта, што је измећу М. Велизарића и Н. Р. Поповића, и које има седамнаест кв. метара и осамдесет и седам кв. сантиметара да се дуж њихових граница подели на половину и сваком од њих устуни по осам метара и деведесет и четир сантиметара, као што је овим извештајем предложено. За устунљено земљиште имају сва тројица пла тити регулационом Фонду по три динара квадратни метар према процени од 13. новембра 1894 год.

Цариграда: „али што је најзнатније и изнад свију других земаља у Србији, то је што се у њој налази сребра и злата као вода у изворима, и што се на све стране копа златан песак, у ком ја злато и сребро обилатије, лепше и боље но што је индиско. 1 ) Тада а пре татарске навале живели су у Угарској и Ердељу многи Саси и Немци обрађујући тамошње руднике с великим успехом Но кад се подиже она поменута татарска најезда која не поштеди ни Ердељ као и осталу Угарску; кад су многи становници тих области растерани, остављали сво.је куће и своја огњишта и бегали у туђ свет тада су и многи Саси нануштали свој рад, бегали у друге државе и тамо тра жили уточишта, од којих велики број пређе и у Србију. (НАСТАВИЋИ СЕ)

(.1) ... '.о г)-г р,' рбт;оу у.уХ ф тта ба; та$ уг/.а [лег)' итсг^роХтр, бтс хас аруороу мбтсер атсо ттУјуме а^абсг)'« бс хас ■ка.чшурх) гаитгјЈ брбббо ^/тс фгјујлата ■косрвуе с у^рибоО хас аруброу тслесбта у.ас хаХХсбта %ас хргсббоуа ттј? 7ј7бсхтј5 (Ега^тапи ^гаесогит. V. Тагшз 1870. 8. 109).