Beogradske opštinske novine

Бро.ј 20

да се у буџету општа.пе београдске за 1897. годипе предвиде ови расходи 1 ) IV Нршшком претреса буџета за 1897. годнну и по прочитању акта друштва српских стенограФа АБр. 2423 оДбор је решно, да се од сада ватају сгеиографске бе лешке само тада, кад се у одборској седница буду решавале ствари од већег интереса по општину и њене грађане, и да се те бедешке одмах објављују иреко оп штинских новина. У којој ће се седници ватати стенографске белешке одредиће нредседник општине а и одбор. У овом случају позиваће се по избору самога председника оиштине два стенограФа и свакоме ће се плаћаги по двадесет динара од седнице. V Приликом решавања о буџету расхода за 1897. годину одбор је изјавио жељу да се одреди одборско новереншнтво, са задатком, да извиди, да ли би се данашњн број општинских посленика могао смањита и какве би се корисне измене у онште у овоме ногледу могле увести. Председник је изјавио, да ће ову ствар извети одбору на решење у једној од првих седница.

РЕДОВНА СВДННЦА 8 Маја 189 7 год Ирвдседавао председник г. Ник. П. Пашић, нрисуствовали чланови суда г. г. Бран Рајић к - .1з. Карајовановић, од одборника били г. г. Р. Драговић, Д. Д. Величковић, Коста Чупић, Стеван Миљковић. Стеван Максимовић, Др. Лаза Пачу, И, Козлић, Дамјан Стојковић, Ђ- Милијашевић, Којадин С- Караџић, Љуб. Жавковић, Ђ. Димитријевић Д. Ђирковић, Влад, М. Ђорђевић, Влад. Чортановић, М Савчић, Др. Марко Т. Леко, Г. С. Јанић. I Ирочитан је записник одборских одлука седнице држане 7. маја 1897 године и примљен је без измена. II Но прочитању накнадне понуде Петра Видовића и Петра С. Јовановића АБр. 2487., одбор је решио,

1) Буџет ће се засебно оштампати кад га буде и г. министар Финансија одобрио, Ур.

После овога говорио је Председник Авадемије наука господин М. ТЗ Милићевић овако : „Почаствован да на овој свечаности, од стране Српске Краљевске Академије, којој је данашњи сдављеник био први Председник ; проговорим неколико речи, ја, на првом месту, у име своје и у вме својих другова, изјављујем топлу захвалносг Београдској Оаштини, што је опа, старајући се за здравље и за леноту у Престоници Краљевине, овако сјајно одужида и један дуг племенитог признања према Научнику који је, поред других великих радова својих, први написао Флору околине Београдске, према много заслужном покојном Д-ру Ј. Панчићу, и, у средини нашега града, на најважнијем месту, подигла му овај Саоменик Славе и Захвалности. Нека јој је за то вазда велика хвала ! После тога, ја овде нећу набрајати научне заслуге Пмнчићеве, нати ћу одређиваги место, које списима његовим нринада у развитку Јестаственвчке Науке у Срба. Ја ћу само исказаги своје поштовање, в своје радовање према једној особани Пан чићеве душе, према једпом својству његовога племенитога срца, што ће довека кра-

— 79 —

да се месарски плац на вел. тргу аод бројем три на доњој страни изда под једногодишњи закуп а под прописаним погодбама Петру Видовићу и Петру С. Јовановићу овд. месарима зз годвшњу цепу од седам стотина и двадесет динарз. III Продужен је појединачни претрес буџетаза 1897 год. Ио прочитању сваке тачке по особ. одбор је решио, да се у буџет општипски за 1897 год. предвиде и ови расходиг)

ВАИРЕДНИ САСТАНАК 9 Маја 1897. год. Нредседавао председник г. Ник. П. Пашић, присуствовао члан суда г. Бран. Ј. Рајић, од одборника били г. г- Н. Р. Пововнћ, К. С. Караџић, М. О. Петровић, Стеван Миљковић, М. Савчић, Милан Капетановић, Стеван Максимовић, Влад. Чортановић, Дамјан Стојковић, Р. Драговић, И. Козлић, Ђ. Р. Одавић, Љуб. Живковић, М. Тодоровић, Д. Ђирковић, Евг. М. Чоловић, Др. Лаза Начу, Влад. М. Ђорђевић, Коста Д. Главинић, Гаврило Бркић, Милутин Ј. Марковић. I. Прочитан је записник одборскнх одлука седнице држане 8 маја 1897 године и примљен је без нзмена. II Одборник г. Влад. Чортановић замера што се не нодноси одбору списак општинских дугова, који је он раније тражио а који је неопходно потребан при решавању о буџету расхода, и тражи, да се даље решавање о расходима прекине, док се тај списак не разда одборницима. По саслушању овогаи објашњења председника општине н главног књиговође одбор је одлучио, да се решавање о буџету расхода продужи и ирепоручио председнишгву, да тражени извештај што пре спреми и разда одборницвма. Ш По прочитању акта управе вар. Београда и њених одељака АБр. 2461, 2481, 2476, 2477, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио,

1) Буџет ће се засебно одштампати, кад га буде и г. министар Финансија одобрио. Ур.

сити Панчићево толико заслужно име. Мислим о Панчићевој љубави према овој земљи, на којој је оп највише и предузимао своја научна испитивања; о његовој љубави према свеиу што чини духовно благо нашега народа. Панчаћеви. ученици сви знају, а памте и многа други још живи људи, како је он, и по најгорем времеву. знао потегнути из Београда на Шарган, на Копаоник, па Миџур, или на које друго најдаље место у Србији, само ако се је надао онамо ухватити клицу, или ластарак од биљке, којаје тајне свога бића још крила од ока научпикова ; ила , аво је мисдио уловиги тицу, рибу, или и скакавца из реда оних који још нису довољно познати у Науци, или, најпосле, ако се је надао да ће ноновљеним проучавањем стећи више снаге да ^е одунре поплави Живога Песка у Србији ... Пстина, ту се може рећи даје Панчића на те далеке и тешке нутове кретала паучничка жеља: да обелодани коју више тајну из опширне биљне и животињске нрироде. Али је нашега научника, па свим таким путовима, свакад пратила и љубав ирема целокупној земљи нашој, нрема свим странама народнога живога. Путујућа по

Год. XV Да су Алвмпије Савић адвокат и Никола Ресавац трговац доброг владања и средњег имовног стања; да су Јеврем Тадић рвбар а његова жена Јулка доброг владања в сиротног имовног стања; да му је Живко Марошановаћ носач непозиат. IV Председник износи одбору на мишљење молбе којима се траже уверења о породичном односу. По нрочнтању тих молба Ст.Бр. 1059, 1157 н 1171, одбор је изјавио мишљење, да се молиоцима Аци Мицићу, Ђ. Пантедићу за Наума Наумовића и Душану 0гњановићу може дати тражено уверење о њиховом породичном рдпосу. V Председник општине извештава одбор, да ће се о општинском трошку на свечан начин открити сиоменик пок. др. ЈосиФу Нанчићу у парку на вел. тргу у недељу 11 овог месецау 11 часова пре подне и позива одборннке, да изволе овоме присуствовати. Одбор је примио к знању овај позив. VI Продужен је појединачни претрес буџета за 1897 годину. По прочитању сваке тачке ио особ одбор је решно, да се у буџету општинском за 1897 годину предвиде и ови расходи 1 ) VII Приликом решавања о буџету општинском за 1897 годину одбор је решпо, да се за управника свих техничких послова у општини београдско.ј ангажује један техничар, коме да буде пдата годишња до осам иљада динара. Избор лица да буде конкурсом, а потребан издатак на плату да се предвиди буџетом. VIII Иредседник износи одбору на решење молбу еснаФа лебарског. да им се повиси којеФицијенат за израчунавање цене лебу. По прочитању те молбе одбор је одлучио, да се о овој молби решава у првој седници за овом. 1) Буџет ће се засебно одштампати, кад га буде и г. министар Финансија одобрио- Ур.

Србији, Панчић, се свакад својеки извештавао: како народ зове ову или ону биљку; , ову или ону животињу ; каква јој својства или мане приприсује; како зове разне стуиње ј у њеном развијању, и како што разређује по роду и врсти из које је. У кратко: Панј чић се је подједнако трудио и да његова сазнавања буду за науку тачна, и да су српски забележева верпо и складно.... У својо.ј беседи на Св. Саву, 1869. говорећи о Коааонику и њогову иодгорју, I Панчић »својој младој браћи,» како називаше ученике Велике Школе, упућује ево оваке напомене : „Немојте мислитн, вели он, да вам ваља далеко путовати да нађете оно што је вредно да се проучи. Сваки крај у Србији, свако најмање место има изобила ствари које су непознате. Ево вам, примера ради, Београда ! Шта знамо о неговој нрошлости ? Шта знамо о Беаградском Граду. од кога смо до јуче зебли, а на који данас равнодушно гледамо као да га и нема? Шта знамо о Београдским водоводима, који су некада, оудећи по њиховој величини, Београд обил о водом напајали, а који ће се, с временом. са свим осушити ? Еио вам ваших рођених села, која сваке године