Beogradske opštinske novine

Бр. 22

— 87 —

Год. УХ

ГРАБАНИМА БЕОГРАДСКИМ Ради избора два народна посланика за вар. Београд, који ћесе извршити 22. Јуна 1897 године. суд општине београдске саставио је азбучни списак свију бирача и изложио га грађанству на углед према прописима чланова 7 и 8 изборног закона скушнтинског. Списак овај налази се у зДању општинског суда у одељењу статистичком. Према члану 11. поменутог закона, сваки може овај еписак прегледати и уверити се, да ли је у исти заведен и примедбе своје на исти чинити у року од осам дана од дана објаве, да је списак готов. Уз примедбе, које ће се подносити општинском суду или писмено или усмено, имају се приложити и исправе, којима се доказује што се тражи. Суд општине београдске позива грађане,дасе овим правом користе, јер ће се на дан избора еамо од оних примити глас, ш)]и су у спиеку уведени (чл. 31 изборног закона скупштинскогј. Ко може бити бирач посланика за народну скупштину и према томе, ко може бити заведен у азбучни списак свију бирача, опредељено је у члановима 17, 18 и 19 изборног закона скупштинског. које је Др. Панчић том приликом изучио користиле су му доцније у његовом научном раду. * * «• Панчића је упутио у Србију Вув. с којим се у Бечу по свршеном школовању упозиао .; и он је дошао у евоју нову отаџбину (у другој ноловини маја 1846 г.) не да развије лекарску праксу, већ испита дотле 1 етакнуто природно бдаго Србајино. Своју (лекарску) каријеру у Србији почео је доста мучно По савету Вуковом, Панчић је тражио за лекара у ужичаом оК РУ Г У> где је се надао, да ће наћи интересантпу алиијску Флору^ али због тадашњих политичких придика, то изазва сумњу, те •скоро годину дава оста без службе. Пошто је обишао и испигао околину Београда већ се решаваше да напусти Србију и где па другом месту потражи среће, кад га(копцем јуна 1846 г.) позваше у Белицу близу Ја године, где се међу радницима у ново лодигнутој Фабрици срче појавила заразна болест тифус. Ово је заисга била срећа по српски народ; јер иначе би изгубио Панчића, као што је изгубио и многе друге сивове, аоји утонуше у мору туђиншгипе.

Да би се при гласању брже могло наћи у списку име бирача, препуручује се истима, да пре избора виде, под којим еу бројем у спиеку заведени. Од суда општине београдске 30 Маја 1897. год. у Веограду АВр, 2874

Н А Р Е Д Б А До сада се одржапао обичај д.ч се приликом општих народних и државних празника и светковина, бацају у вече и преко ноћ: ракетле, жабице и т. 4. или се пуца из ватреног оружја. А деца, којл увек у овим приликама чине параду, употребл-ују још и каменице за разбијање прозора на домовима оних, који их у то време не осветле. По тој навици дешава се, да и поједини приватни људи, кад имаЈу у својим домовима породично или друго какво весеље, такође употребљују ове исте предмете ради видљивог знака свога весеља. Они то чине махом без надлежног одобрења полициских власти. Да би се отклонило свако зло, које може из таквог поступања произаћи, и да би се у овоме погледу што више заштитида јавна сигурност и безбедност, унрава града Веограда издаје ову наредбу. 1. Забрањује се сваком без разлике у свима приликама и приликом опште народних и државних светковина и других јавних и породичних увесељавања: бацање ракетла, жабица и пуцање из ма каквог ватреног оружја, све то без надлежнсг одобрења власти. 2. Ко ово буде чинио и после обзнане ове наредбе узеће се на одговор и казнити по пропису § 326. с ногледом на § 360. кривочног закона. 3. Родитељимз п онима, који своје млађе пуштају да участвују уовакии приликама, обраћа се пажња, да им препоруче добро владање и уздржавање од нроузроковања штете, јер ће у противном они бити одговорни за сваку штету, коју њихови млађи коме учине, и В1аст ће са њима строго поптупити по закону. Вр: 9896. Из канцеларије управе града Београда, 11. маја 1897. године, у Београду.

општински послови Лзбори народних аослиника. У данашњем броју доносимо позив општинског суда на изборну свупштину за

Када се влада увери, да овај вредни и скромни лекар није пикако опасан по државу посгави га најпре (31 — 1 1847 год.) за Физикуса у Јагодину а загим (12—XI исте гоа,ине) у Крагујевац. Обилазећи свој округ као лекар Панчић је стизао, да испитује и његову Флору и Фаупу и већ после кратког времена одво.јио јеод осталих својих колега и обратио иа се пажњу, те га 1853 г (септембра месеца изабраше за проФесора јестаственице и агрономије у књажевско срнском лицеуму. * * * Колико је Панчић љубио науву, види се најбоље из тога, што је драговољно напустио лекарску праксу, која је била сигурно лукративнија, по плата ондашњег проФесора лицеја од 300 талира, и посветио се и душом и телом науци. Вазда скромни Панчић затражи годину дана одсуства, да се спреми за свој нови позив јер у тадашњем лицеју не бејаше ни природњачке збирке ни стручне библиотеке, али га одбише са поруком, да ако се он не може примити аа проФесора има кога другог, који једва чека на његово место (сада такође већ покојни Др. Анђелковић). бирање два народеа посланика за варош Београд. Исто тако објављено је да је азбучни бирачки списак готов и позвани су грађани, да га прегледају и увере се, да ли су у списку записани. При сваком досадањем избору, било народних посланикабило општинском дешавале су се непријатности због неувршћивања свих правних гласача у списак и пребацивано је општинској управи некоректност у раду око еастава спискова. Општинска управа жели, да спискови буду исправни и издала је наредбе својим органима, да најбрижљивије пазе, да нико од пуноправних гласача не изостане, али се поред све пажње може десити погрешка. 1.; Спискови се граде из пореских расса ових разлога: пореда извошених од пореског одељења за варош Београд према пријавама, поднетим још у новембру прошле године. Ако се је који граћанин (најобичније чиновник) доселио у Београд после предатих пријава и и извршеног распореда, па се није ни општипи вао нов њен грађанин јавио. нити норескок одељењу, пошто му је већ разрезана пореза у месту одакле је дошао, онда гакав пуноправнл пасач није могућеда буде увршћен у бирачки списак при општ. беогр. ако се нарочито не пријави и не затражи, да се уврсти у списак. Ово је најчешћи и најглавнији узрок, зашто поједини чиновници нису увршћени у правне гласаче. С тога треба сваки такав чиновнив да благовремено дође и увери се о потпуности спискова. 2 , Често се дешава, да по који виђен београдски трговац није у бирачком списку. Ово се понајчешће дешава код опих, који су чланова зајадннчке Фирме. У порескам распоредима задужена је Фирма а поједини чланови само ондз, ако имају и засебног имање и засебно од Фирме порез плаћају на исто. Принодно је да се може лако погрешиги у набрајању свих члонова појединих Фирми као правних гласача. С тога се и таквм грађанима београдским препоручује да се о исправности спискова уверавају, 3., Па и при самом вађењу из порес, ског распореда имена оних, који према ко_ личипи порезе треба да уђу у бирачк 0 списак, и при преписивању тих вмена мож е % * * И заисга требало је гигантскога рада, требало је енаге, какејесамо Панчић имао да се готово ни из чега створи* она монументалпа зграда, храм природних наука у нас, који нам је Панчић након себе оставио. Својим неуморннм радом Панчић је још за живота постигао највећу славу у нас, ностао први свештенпк у храму српске науке а својој огацбини прибавио у страном научном свету поштовано име. Његов је рад од благодагног дејства не само за науку већ и за млађа покољења. * * * За нашу, лекарску струву доиста је велика штета, шго је Панчић напустио меде цину. Вазда озбиљан и тих, савестап и вре дан, нун Тикта и саучешћа према болу својих пацијената, Панчић је био прави тип добра лекара. Али и ако је пр. Панчић оставио медицину и одао се на друго, за њ омиљеније поље рада, опет га је вазда вукла љубав ка струци из којеје ноникао. (СВГЦШТ.Е СЕ)