Beogradske opštinske novine

Број 39

У економату се води гачан инвентар, | о свима општинсжим покретним и непо- I кретним имањима. Ни један рачун не сме бити исплаћен нре дпк економ није на истоме означио да је изложсне ствари у рачуну примио, и у инвентар завео са озпачењем страие инвентара и ррдног броја иод којим је дотични предмет заведен. За канцелариски маторијал водиће се књига материјила, она ће се водити гш 1'рупама, на пр. за себе артија мастило, оловке, пера, ит.д. свака та партија имаћо свој лист у који ћо со из рачуиа одмах завести, ког је дана и колико чега нримљено. Материјал ће издавати нареверсшеФова појединих оделења, а реверсе, пошто их разведе у књигу матаријала чуваће економ у својој канцеларији. Сваке године ова се књига закључује а остатци материјала преносе у идућу годину. Све веће набавке врше се лицитацијом. а пријем врши комисија од одборника и једног судије. 0 пријему саставља се писмени акт који комисија потписује. Књиге по којима се врше наплате: пијачне, обалске, кантарске ит.д. набавља економ а прима их комисија 0 овим књигама, а нар чито на којима је озна чена цена водиће се нарочито рачун тј са врздношћу и комадима задужиће се економно оделење, а оно ће пак заду« живати појелина лица којима књиге на руковање изда, а издаваће књига само онда кад из књиге види да је по ранијој књизи предат новац благајни. Кад се која ствар поквари екопом ће то реФерисати Суду и кад се овај увери да је ствар дотрајала денеће решење да се расходује. Економ ће на основу тога решења расходовати д тичну ствар из инвентара. Економ ће чувати све кригиналне уговоре о закупима и арендама и стараће се да се по истима тачно новац нолаже

доста поузданости, да је и Милутин, ступивши у пунољество или приликом же нидбе, добио и горњу титулу и области које су у њој обухваћене. Ту је титулу заједно са областима задржао извесно и доцније кад је Драгутин сео на очев престо, јер нам није нознато да је овај и против њега дизао војску. И кад му је поменута норука Драгутинова дошла највероватније је, да се је тада налазио у својим областима II. Пре него што је уступио престо краљу Милутину, а после смрти свога оца, краљ је Драгутин, како прича АЕ Данило, дао својој матери краљици Јелени „достоиноуго честв дрвжавн землв многнихб и красБннихв" Мз даљег причања знамо још и то да је краљичин двор био у Брњацима и да је био чувен као извор доброчинстава, нарочито према сиротињи. 1 А да ли је краљица брњачка добила уступљени јој део државне области зато, да јој служи само за издржавање^ или је њиме унрављала као прави владалац? Из причања АЕ. Данилаизлази оно прво, а ми ћемо покушати да докажемо ово друго. 1. Године 1288. пише папа Никола IV краљици Јелени, да је чуо да се жели повратити са својима католичкој цркви,

Дан. „Животи краљ. и арх." стр. 58 и даље.

— 154 —

у противном да се ексекуцијом наплата изпрши. Економ се стара о мањим оправкама свију општинских имања. Ликаидиција. Да буду два ликвидатора који су у исто време и рачуноиопитачи. Јодан је за приходе а други за расходе. Они воде ириходник и расходник и олговорни су за < ва прекорачења по буџетским партијама. Садањи улази и из ^ази да се укину, но да се одштампају за приходе предајне листе — реФерати — на црвеној артији, и само по њима да се нрима новац, а расход да се врши са рачунима односно пЈ |Изнаницама на белој боји. Укидањем садањи улаза и излаза упрошћава се рад, а и мањи је носао. Досадањи излази и улази и онако нису иичему служили. Кад ликвидатору дође рачун за ис плату, он ће се увериги: да ли је ствар исправно примл.ена. и цене по погодби уписане, је ли тачан збир да лн је пред мет заведен у инвентар, или магацинску књигу, за тим да ли је цартија буџетска прекорачена, па кад се увери да је све у свом реду ставиће решење да се рачун исплати. 0 приходима пак има се уверити, да ли је по уговору закупна цена, или по одређеној такси срачуната, ако је напла ћена камата да ли је добро срачуната, па кад се о свему томе .вери ставиће решење да се новац арими. Приходник и расходник мора бити увек ажуран. Сва ога дана.до 9 часова блага^на мора ликв дагури предати сва примања и издавања од прошлог дана. Л.иквидатори ће до подне истог дана извршити развођење и сва та акта упу тиги нњигиводству најдаље до 2 часа по подне Књиговодство, пошто се увери о тачно'-ти свшу нримања и- издавања заводи и у писму је назива „Кедта 8с1ауогит"; ) а у гшсмима од 1291. назива је „Ке§чпа ; Вегује*. 1 Овако је назива и у писмима од ове последње г дине упућена барском архиепископу Папа Бенедикт XI у писму од новембра 1303 год пишући јој у истој намери Јкао и папа Никола, и називајући је „Ке§ - та Зете". обећава јој да ће примити под св Патра и своју заштиту „региопат 1иат е! ге«пит рге(Ис1;ит сит стШлћиз, Санћпн, Ђегт \ч11ј8 е!; ђопх8 аШз, дие 1п р1-е8еп11агит Гив^е е! га1аопађТ1;ег ро88Јс1е8". 2 Слично овоме пише јој и папа Клемент V у пи сму од новембра 1306 гол. и назива је „Кедта 8епае". :! А у писму од септембра 1307 год упућеном бугарском архи епископу овај је папа назива „Ке^та Ка881е". 4 Дакле „Ке§та 8с1ауогит", „Ке§чпа 8ег1уе" и „Ке§Гпа Ка881е" то су биле титуле које су папе давали краљици Је лени и после смрти краља Уроша I А из писама под бр. 658 и 661 види се да је сем краљевске титуле, краљица Јелена имале и евоју краљевину. Најпосле из свију ових писама види се још и то, да

1 Тћешег „Уе!;. тап. Нип§.« I бр. 580. стр. 359 и бр. 606 и 607. стр. 375. 1 На истом месту. бр. 648. стр. 407. ® На ист. м. бр. 661. стр. 414. 4 Тће1пег „Уе!;- шоп. 81ат. мегИ." I бр. 177. стр. 124.

___ . Год, XV их у своје књиге. и враћа ликвидацији на чување. Сва новчана акта о приходима и расходима и све прилоге, чувају ликвидатори у нарочитом затвору, сваку годину засебно. Акга су сложепа по партијама буџетским и свака за себе везапа. Ни један прнход или расход пе сме се књижити на другу коју партију сем на ону која му одговара. Заведени приходи или раеходи да се не преносе ш једце партије у ДЈ л угу него кад се један приход илн раоходзаведе на извесну пнртију, сви други нриходи или расходи тога рода да се на ту исту партију разводе. Ако који новччни предмет има више акта, онда сва та акта да су оајужена рачуну ако је то немогуће онда означити сва та акта и где се она налазе Сваког месеца мора се правити извод из приходника и расходника. који се са изводом из главне књиге мора сравнити. па ако су исги исправни књиговодство ће их оверити Овако оверини предају се Суду заједно са билансом месечним из главне књиге, да их и суд прегледа и овери, па по том изнесе и одбору на преглед, који их по прегледу такпђе оверава и враћа ликвидаторима да их они чувају и годишњим рачунима приложе V. ВлашЈница. Нико од чиновника општинских не сме примити новац за општину сем благајника или подблагајника. Већа примања и сва ивдавања врши благајник, а ситна примања прима, подблагајник. У ситна примања спадају; месарска аренда, псетарина, гроб рина, за чување сена, канцелариске таксе, тзксе за забаве п томе подобно Ове таксе полажу се подблагајнику упутницом, коју напише чиновник надлежни. Упутнице су са дупликатом, од којих једна остаје у књизи код чиновника, је краљица Јелена била важан ослонац папским тежњама за ширењем католицизма по српским крајевима. А тешко је веровати да су паие могли у толикој мери рачунати на помоћ једне краљице удове која је, као што из причања АЕ. Данила излази, добила од еина извесну област за издржавање и у свому двору мирно васпитавала сиротну женску младеж Ну да пођемо даље 5 Карло II године 1293 пише „аесге!18. таочв^гш рог1и1аш8 е! ргосигакт ћи8 АриНе" да је допустио српској краљици на њену молбу преко посланика да може извести „а(1 раг!:ек ге»\гп »ш рго типШопе саз^гогит еЈибЈет геогп" хиљаду мерова жита а године 1296 исти Карло налаже „8есгек> Ариће" да допусти да се извезе још 925 мерова жита „сит.рго раг^е Ши81п8 ргјпс1р188е Не1епе, ге§1пе бегу^е". 1 Дакле, краљица Јелена била је у вези не само са папама, него и са Краљем Карлом П, и то не као при-* ватна личност, већ као краљица српска са својом засебном државном облашћу. У потврду овога навешћемо још што и од наших домаћих споменика. 3 Године 1289. краљ Милутин посре довањем дубровачких посланика Лукара Михаиловића и Пера Гоиславлића утвр

т Еа(1. ХУШ. стр. 220 ■ 221.