Beogradske opštinske novine

Број 4 ове куће под кирију од 1. Маја 1898. г. држи благовремено лицитација. V По прочитању жалбе Николе А. Николајевића секретара државних монопола АБр. 6987, изјављене на решење суда општинског од 28. Нов. 1897. ГБр. 2423, којим је одбијен, да му се да регулациона и нивелацијона линија за његов плац, одбор је решио, да се ова жалба одбаци одобравајући ово решење суда општинског. VI По прочитању молбе Влад. Бошковића адв. и осталих грађана са тонџијске пијаце АБр. 3564 97, одбор је решио, да се на тонџијској пијаци постави општински кантар (вага) као што је и од пре био. Да се у буџету за 1898. годину : предвиди потребна сума за издржавање овог кантара. VII По прочитању молбе Драгутина Дединца пензионара из Шапца АБр. 6925 97. да општина ова издржава његовог сина на страни ради доврптења медецинских наука, и по прочитању молбе Ђорђа М. Ђатића чиновн. АБр. 7128 97. да онштина издржава његовог сина на страни ради довршења пољопривредних наука. одбор је решио, да се обе ове молбе одбаце. VIII Председник објављује, да је на дггевном реду решавање о буџету општинском за 1898. год. и подноси одбору извештај комисије за састав овог буџета. По нрочитању тога извештаја АБр. 747197. одбор је решио, усваја се у свему овај извештај а поднети пројект буџета усваја се у начелу с тим, да се одмах пређе на појединачни претрес предвиђених позиција прихода и расхода. IX Приступљено је појединачном нретресу буџета за 1898. год.

По прочитању сваке тачке по особ, одбор је решио, да се у буџету општинском за 1898. год. иредвиде ови Приходи. I. Општински буџет. РЕДОВНИ ПРИХОДИ 1., од закупнине а). од неиокрешних имања: 1., Два дућана код Саборне цркве 2. Нодрум код Саборне цркве иод школом 3., Три дућана у Дубровачкој улици 4., Кућа у Краљице Наталије улици 5., Кућа у Мајданској улици до „Босне" (школи за жен-

720250--- 902600- —

о.,

8.,

ске радове дато бесплатно.) Дућан у Краљ Александра улици бр. 1 Дућан у Краљ Александра улици бр. 2. .... Дућан у Краљ Александра улици бр. 3 Дућан у Краљ Алексаидра улици бр. 4 Дућан у Краљ Александра улпци бр. 5 11., Дућан у Краљ Александра улици бр. 6 12., Дућан у Краљ Александра улици бр. 7 13., Дућан у Краљ Атександра улици бр. 8 Дућан у Краљ. Александра улици бр. 9 Дућан у Краљ Александра улици бр. 10, . Дућан у Краљ Александра улици бр. 11. . . ,. Дућан у Краљ Александра улици бр. 12 Подрум код Текије

16.,

246 381 386 863 401 460 370 430 400 682 675 790 190

19.

; 20., 21 '' | 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49,

Год. XVI б). Од илацева, земљитта и њива. Плац у Македонској улици (Ђермаиова башта) дато дечијем забавишту бесплатно • Плац у железничкој улици 50' Плац код станице железничке (изчезао регулацијом. —■ Плац у Скадарској улици 60• Плац код чесме Књегиње ЈБубице 50Плац дрварски на Зеленом венцу 144. Плац у бари Венецији 1 и 2 2.410• 11 11 11 11 III 1.951*11 11 11 ц IV и VI 1.585'11 11 11 11 ^ 821"11 11 11 ц VII 676' VIII,

11 11

" 11 11 IX, X и XI. Пл. у бари Венецији 12 и 13 „ 14 и 15 XVI XVII „ 11 „ 11 ХУШ „ издат Нестору Милосављевићу Плац издат Влад. Димитријевићу Од плацева незаграђени . Земљиште издато Монополу дувана Земљиште палидрвца Земљиште

издато Фабрици ЕснаФу Ђ. ВајИ. Бај-

издато опанчареком . Земљиште издато Ферту .... Земљиште издато лону и Синовима Земљиште код старог се.ЕБ&КЗ; . . . . . Земљ. код војног сењака Земљ. код ботаничке баште Њива испод кланице дата Бајлонију Њнва до Убанлића винограда Плац у Ивковој улици

1.2001.401- 1.3011.660- 300600-- 144120-- 3001.000- 1.000300-- 50100- 200316- 312750-- 8060*- нове своме сину, вероватно је да је запоставпо и своју властелу, бар ону властелу, која није била у његовој најближој околини. Није тешко погодити да се такав положај тој властели није могао допасти, али, захваљујући великом Милутиновом ауторитету, то своје незадовољство није смела показивати. 1 Тек кад .се је краљ Драгутин кренуо да на бојном иољу расправља рачуне са својим братом, прекинута је запетост између краља Милутина и властеле му, и ова је оберучке пружила своју помоћ краљу Драгутину. Ну изненадно измирење међу краљевима оставило је незадовољну и неверну властету усамљену. — ПГто се једанпут прекине тешко се ионова саставља. И Милутинова властела није могла више бити онако трпељива као пре Драгутиновог устанка, нити је могла понова стећи онолико поверења код краља, колико је раније уживала. Положај јој је сада био много тежи него пре, с тога, кад није успела помоћу Драгутина, гледала је да се на други какав начин ослободи Милутинове владавине. За то јој је могао најзгодније послужити Стеван. Преко ње-

Ј ) Може бити да би а ону побуну Милутинове најамничке војске (АЕ. Дан. 143—4) требало принисати у заслугу ове невадовољне властеле, која тада још није смела изаћи отворено противу краља.

гове најближе околине успела је да му престави онасне носледице Милутинових односа са Византијом, и да га покрене на устанак, пруживши му и своју номоћ. До оваког закључка долазимо кад упоредимо наведено причање АЕ. Данила о Стевановом устанку са причањем његовог ученика о размирици мећу краљевима, и кад узмемо у вид и то, да се је оно, што прича архиепискон, догодило не много после измирења мећу браћом. Да је Стеванова буна потекла из много озбшгшијег узрока него устанак краља Драгутина, сведочи нам и сам жалостан свршетак њен. — Са братом се је краљ Милутин измирио и после измирења живели су у највећој љубави, а сина је најпре затворио па га затим и вида лишио! По АЕ. Данилу краљ је Милутин у споразуму са својом властелом наредио да се Стеван ослепи, док Григорије Цамблак у Стевановој биограФији вели да Симонида „НЈ ОСЛИПЛНлИК ОТкЦЛ подкижггк прккородномоу снлН". 1 Неки доцнији историци ослањајући се на Мадијева,- износили су и узрок зашто је то Симонида учинила. У хрисовуљи, којом је потврдио неке земље дароване манастиру у Врањини,

1 Гласник XI. стр. 45. 2 Швандтнерово изд — стр. XII. р. 643.

пошто се Је вратио из заточења и сео на владалачки престо, Стеван између осталога, вели, да га је отац послао у заточење „Ш КОЛЛО НИ ХОТ15НИ16М|> Н5ГО N1» ЗЛКИСТИК) и пронорилмкмихк лкјди . 1 А у дечанској хрисовуљи помиње и своје осленљење и вели, да су зли људи навели краља Милутина „нл тлкокое д-кло страшкное и нјподокној гако НЈОХСДОКК слкншти ни кк оумк члокикомк ККМ -ћНИТИ... " И „НЈ потркпикк НИ ИСПК1Т4КК истинми ни рлсоудикк испмткно соудл, гако соуд кожи кзстк... и 3 краљ нареди да га ослепе. Пз овога излази да је зацело било неке оптужбе, за коју је био надлежан да реши божји суд. Ако узмемо да Стеван овде говори о оптужбу, коју и Цамблак помиње, онда му је свакојако учињена велика неправда. А ево зашто. Знамо да, је још пре доласка Симонидиног у Србију, добивши Зету на управу, Стеваи напустио краљевски двор свога оца, и у Зети је остао све до побуне. Према томе Симонида није могла бацити никакву мрљу на његов карактер раније, него тек пошто га је краљ Милутин ухватио и затворио. Већ је усл "Д тога сумњиво да је Симонидина оптужба била основана. Затим, ако претпоставимо да је Стеван баш

1 Моп. 8сгћ. стр. 112. 2 На ист. м. етр. 91.