Beogradske opštinske novine

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XVI.

НЕДЕМ I ФЕБРУАРА 1898.

Број 5.

.Х.Х.Х.Х.Х.Х.Х.-ХЖ'*.-

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ Ц Е Н А :

За Србију на годину . . . . на пола године . 8а стране земље на годину

6 динара 3 „ 9

ллх%*х*лх*ллалгжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжж1жжжжжжжжжжжжжжжжжжжжж. ПРЕТПЛАТУ ИЛ.БА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШ I ИНОКИ ОУД А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА. РУКОИИСИ НБ ВРАЋАЈЈГ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИИАЈУ СЕ.

0 Б 3 Н А Н А Ирема претпису управе вар. Београда од 22 јануара 1898 год. бр. 1609 суд општпне београдске обзнањује, да ће Његово Величансшво Краљ Милан, Коланданш активне војске прпматп сва она лица грађанског реда, која би му желела предстати ради војничких питања и предмета, само средом преко недеље у нггабу команде а& тивне војске (у горњем граду.) Од суда општине београдске 22. Јан. 1898 г. АБр. 478.

0 Б Ј А В А Пошто је 31. прошлог месеца истекао рок прописани чл. 101. загсона о непосредном порезу, за добровољну наплату порезе а, по чл. 102. истог закона, настало време за наплату порезе егзекутивним путем; и пошто има више грађана, који нису исплатили порезу за раније године, — то Пореско О^љење за град Београд, услед наредбе Господина Министра Финансија од 3. овог месеца Пр. Бр. 99., овим путем позива све грађане града Београда, који

још нису исплатили порезу за раније и 1897. годину. да исту исплате за три дана од дана ове објаве; јер 1>е, после овог рока оделење предузети наплату пореза екзекутивним путем, према свима, који не буду исти измирили, у овом року, не примајући никоме никакав изговор и не давајући ни најмањи почек. У исто време оделење овим путем позива грађане, да уредно долазе на нозиве пореских органа, када буду позивани ради плаћања порезе и осгалих званичних иослова, како би избегли казне прописане чл. 109. закона о непосредном порезу за недоласке на позиве. Из канцеларије Пореског оделења за град Беогр'ад 9. Јануара 1898. год. Пор. Вр. 112. у Београду.

свако разбољење од беснила које би могло и велике размере узети, на основи закона о заштити од сточних зараза § 1. ж. § 23 тач. 1 д и тач. 5 и § 34 ж.

Н А Р Е Д Б А У последње доба учесталоје, да сеу Београду и околини појављују од беса оболели или на бес сумњиви пси, — па како је утврђено да су се исти клали са многим псима, за које се не зна који су и чији су, то управа у циљу да спречи и угуши

Наређује: Сваки онај који у Београду и његовом рејону има пса, мора га од дана обзнане ове наредбе, па док се она не опозове, држати везана на ланцу или иначе затворена, а нађели се на улици стрводеру је дано право и дужност да га ухвати и убије, било да дотично псето има марку било не. Ако који проходње ради жели пса да изведе на улицу може то чинити, али у том случају пас мора бити вођен на метар дугој сразмерно дебелој врпци или ланчићу; ко противу ове наредбе буде радио казни ће се по § 42 са погледом и на § 46 горе реченог закона Овом наредбом ни у колико се не укидају „правила о псетарини за град Београд од 1887 г. прописана општинским судом. Из Лекарског одељка управе града Београда ЛМ 185. 24. јануара 1898 године Београд.

СРПСКИ КРАМВШ ПРЕСТО и ДИТДЊЕ 0 ЕЕГОВУ Н1СЛЕДСТВУ од оставке краља Стефана Драгутина до победе краља Стефана Уроша III. над краљем Владиелавом 1Г. ИСТОРИСКА РАСПРАВА

Мото : Знати много о једној ствари, а ио мало од свију; внати добро оно, што се тите српске народности, српства и словенства, а по мало заједничку науку: то ја желим будућим српским трудбенидима на иросветноме пољу, а и да им се број умножи! Ј. Бошковић НАПИСАО ЉУВ. АНДРЕЈЕВИЋ (Ова је расирава награђеиа ирвом видовданском наградом Очштине Београдске у год. 1896.) (ПАОТАВАК) После смрти краља Драгутина, „У1а<1ја1ап8 ]'р8Ш8 Шшз, рег ра1гиит аиит зсг Н се! Ке^ет 1Јгозсгат сагсегаШг." Таку је забелешку оставио Мадијев о судбини Драгутиновог наследника. То исто потврђује и други савременик, Буркард. То је и у историји усвојено и узима се као повод савезу у 1318. год. између Карла Роберта

и осталих, противу краља Милутина, јер је овај, заузимањем Драгутинових земаља заузео и Мачву, коју је Карло сматрао као својину угарске круне. Колико је нама познато, само г. Срећковић одступа од овога тврђења, и вели да краљ Милутин после смрти краља Драгутина није бацио Владислава у тамницу, већ га, као свога наследника, поставиб да влада Зетом, а сам је завладао Драгутиновом државом. У потврду тога г. Срећковић се позива на неко писмо папе Јована XXII. од године 1318., упућено Владиславу кнезу зетском, којим га позива да и он уђе у савез противу краља Милутина. Дознавши краљ Милутин да и Владислав пристаје уз његове непријатеље, ухвати га и тек том приликом баци у тамницу. 1 Нама није било могуће да то писмо потражимо онде, где га је г. Срећковић нагаао, али смо га, чини нам се, нагали на другом месту. Код Тајнера саопгатено је писмо папе Јована XXII. од 17. јуна 1318. године, упућено „МенпНо МпваМо СотШ СИаваше, АпЉее Ми8а11о ге<тш А11)агпе Маге»са1со е! ТћеоДого МизаИо Рго1ћожп акПип". којим их позива у савез про-

. 1 Срећковић С. II. Истор. срп. нар. II. стр. 261.

тиву невернога краља рашког. У примедби је додато, да су иста таква писма упућена и још неким келикашима, па и „У1а(1181ао Сгоноше 1)1()с1ее е! тагШте АЊагпе СотШ." 1 Д1,а ли је ово писмо оно исто, које и г. Срећковић спомиње? Нама се чини,' као гато смо већ напред нагласили, да јесте. Али да ли је Владислав Гонома иста личност, која је и Владислав, син краља Драгутина? То не само да нам се чини, него смемо као позитивно узети да није, јер је породица Гонома позната и без овога Владислава. 2 И кад Владислав Гонома није син краља Драгутина, онда и поменуто тврђење г. Срећковића пада. Али ако нема права што тврди да је краљ Милутин поставио Владислава да влада Зетом, изгледа да г. Срећковић има у толико права, гато вели да Владислав није лигаен слободе и државе одмах после Драгутинове смрти, него доцније. Јер без сумње биће да је краљ Милутин ту неправду Владиславу учинио једино у намери да од две слабије створи једну велику и јаку српску државу. Међутим на то није могао поми-

1 Тћешег. Уе(. Моп. Иип». бр 1264. стр. 831. 2 Пуцић М. Срб спом. И. стр. 26 и 27. Године 1399, неки Дмитар Гонома из турског подручја оплснио је дубровачке трговце. Ово је без сумње неки потомак поменутог кнеза Владиедава.