Beogradske opštinske novine
- 18 -
Год. XVI
РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ I , ВАНРЕДНА СЕДНИЦА 3. Јануара 1898. г. Председавао предеедпик г. Н. Д. СтевановиК, приеуствовали чланови суда гг. Бран Ј. Рајић и Ђ. Карајовановић, од одборника били : г. г Светозар ГвоздиЦ Васа Николић, Љуб. Живковић, Стеван Миљковић, К. Н. Лазаревић, М. О. ПетровиЋ,, С. Азријел, Р. ДраговиК, Трајко Стојковић, Глиша Стојановић,;ЈМарко С Нетронијевић, Стеван Максимокић, Коета М. Ђурић, Др. Леко, Никола И. Стаменковић, Др. Лазаревић, Ј. М. Јанковић, Голуб С. Јанић, Ђ. Пантелић, Др. Стеван Марковић, Г Б. Димитријеви!], Д. Ћирковић, Дамјан Стојковић, Дим. Гаврнловић. Михаило Ђ. Илић, М. Савчић. (Свршетак)
3). Пијачарина. 101., Са Краљевог трга . . . 30.000'102., „ нристаништа савског 1.000'103., „ зеленог венца . . . 800' 104., „ марвеног трга . . . 6.000' 105., „ цветн. трга (дато Врачарском друштву на бесплатно уживање.) . . . —•4). Обаларина. 106., Од нристаништа на Сави и Дунаву 6.500'107., „ кунатила 1000' 108., „ леда на Сави и Ду наву 800'5). Акцчз. 109., На алкохолно ииће. . . 14.000'110., „ бозу 2000' 6). Разни ириходи. 111.; Од тамиса за туцање каФе 13.620'01 112., „ анализа хемиских . . 50'—-• 113., „ поиаше на утрини 1.87 Г 114., „ чуварине сена . . . 300' 115., „ продаје траве на новом сењаку 50'116., Од „ „ на старом гробљу 130'117., Од продаје траве код кршне ћуприје .... 200'118., Од продаје траве на резервоару 120'—
шљати у време смрти краља Драгутина, ј јер тада још није био стигао да уреди ј ствари у својој држави иосле Стеванове буне, о чему нам најбоље сведочи питање о избору наследника АЕ. Саве III, чије је решење окончано тек на читаву годину дана после Драгутинове смрти. С тога држимо да је краљ Милутин могао заузети Драгутинове земље најраније тек у поло вини 1317. године. Ну како је услед тога, под утицајем папе Јована XXII., савез између Карла Роберта, Филипа Тарентског, Младена Шубића и других иротиву краља Милутина почео да се склала тек у иоловини 1318. а довршен 1319. године, може се као поуздано узети да је Владислав остао без државе не само најраније у половини 1317., него да је то могло бити и у првој половини 1318. године. Ова последња могућност о времену кад је Владислав могао остати без власти кад би се утврдила, помогла би нам да одговоримо на питање због чега је краљ Милутин према Владиславу био много блажи него према Стевану. Не знамо да ли је силом или преваром успео да га лиши слободе и власти, али знамо да га није ослепео нити слао где у заточење, као гато је пре тога учинио са Стеваном. На ту га благост није могло навести то, што му је
118., Од продаје цвећа . . . 300'119., „ концерта у парку . 500' 120., „ кнјоска кирије . . 60'121., „ седишта у парку . . 350'122., „ мртвачких кола . . 2.000123., „ станица Фијакерских . 3.400' 124., „ дезинФекције . . . 1.500.125., „ псетарине .... 2.000'7). Одржање чисшоЛе. 126., Од чишћења улпца . . 12.000' 8). Таксе канцелариске и друге. 127., Од парничних такса 3"| 0 . 5.000'128., „ пресуда и решења . 3.000'129., „ забрана 800'130., „ позива и монополисапих хартија 1.100' 131., Од разних уверења и потврда 5.000'132., Од дозвола за пасошђ . 600'133., „ дозвола продасачких . 100*134., „ дозв. за продају млека 2.000'135., „ сточних пасоша . . 300'136., „ забава концер. и циркуса 3.500137., Од добошарине .... 1.000'—' 138., „ регулационих линија. 2000' 139., „ тааија и премера . . 200'- 140., „ копирања и разн. других 50'141., Од претплате за општин. новине 800'142., Од спајања кан. (за сада општина нема канала.) . —•9). Казне. 143., Од казни кријумчарских 500'144., „ казни административн. 100'145., „ каз. за неиспуњавање уговора .- 100'146., Од казни по грађевинском закону 1.500*—
Ванредни приходи. 10). Наплаша дуга и камаше а). Из главнице. 147., Од дужника за калдрму 50.000' 148., „ дужника осталих . . 25.000'—
б.) Иншерес и иринос на вредеКе иаиире. 149., Од интереса на разне наилате 4.500'150., Од приноса на артије од вредности 2.00011.) Неиредвиђени ириходи. 151., Од ванредних прихода . —•Овде је прекинуто дал^е решавање с тим, да се у првој седници за овом настави. X I Нредседник извештава одбор, да је по буI џету за 1897. год. било свега седам квартовних лекара, а да је било и да их и сада у служби општинској има њих 8. Иа како за ову годину вреди привремено буџет од 1897. год. то би требалили једног лекара отпустити, или за осмог одобрити накнадни кредит. По саслушању овога, одбор је решио, да се један општински квартовни лекар отпусти из службе и да их остане свега седам, као што је и буџетом за 1897. г. предвиђено. XI Председник извештава одбор, да је према ранијем одборском одобрењу про®. Др. А. Гершер наштампао свој извештај о води из новог водовода у 600 примерака на немачком језику, и да би требало сада ту књигу на српски превести и штампати је. По саслушању овога, одбор је решио, одобрава се нотребан кредит за превод и штамнање извештаја проФ. Др. А. Гершера о води из новог београдског водовода. Трошак око овога да падне на терет прихода трошаринских као накнадни трошкови око грађења водовода. II ВАНРЕДНН САСТАНАК 5. Јануара 1898. Предеедавао иредседник г. Никола Стевановић, приеуствовали чланови суда г.г. Бран. Ј. Рајић и Ђ. Карајовановић, од одборнш.а били: г.г. Свет. Гвоздић, Марко С. Петропијевић, Влад. Чортановић, Стеван Максимовић, Коста Д. Главинић Коста М. Ђурић, Д. Иирковић. Васа Нико-
Владислав изгледао безопасан, јер као год што је Стеван био противан Милутиновим и Јериннним смеровима, исго је тако сада, оставши без власти, и Владислав морао бити томе противан. А што га и иоред тога краљ Милутин не лишава вида може се најбоље објаснити тиме, што тада царица Јарина већ није била у животу и да је, према томе, краљ, ослобођен свих обавеза према њој, долазио на ту мисао да ће му Владислав бити потребан за наследника. Што му није дао какву област на управу објаснило би се тиме, што га је од тога одвратило искуство са Стеваном. Поменули смо већ да је и како противу краља Милутина склопљен савез због тога што је заузео Драгутинове земље. Савезници су напали на Србију године 1319. са две стране, преко Албаније и са угарске границе. Нећемо се упуштати у појединости како је ова борба текла, него ћемо само то поменути да краљ Милутин није толико страдао, колнко су се надали његови ненријатељи. Да јс тако, најбоље нам сведочи то, што га одмах затим налазимо да се меша у унутарње ствари византиске царевине, што би тешко могао чинити да је пострадао у боју противу католичких нападача.
Нередима у византиској држави краљ Милутин умео би се тада користити, да га није спречила смрт. Настављач АЕ. Данила оставио нам је забелешку да је краљ умро у споме двору у Иеродимљу 29. октобра, 1 а годину није забележио. Забелешке доцнијих домаћих летописа као и о другим тако и о години овога догађаја не слажу се међу собом. По Миху Мадијеву „Кех Цговсшз Кавшае, гм^га\т1 ех ћас ука" новембра 1821. године." Са овом се годином слаже и причање НићиФора Грегора, 3 а н по Кантакузену' 1 може се закључити да је краљ Милутин био жив у првој половини те године. Ну, од како се је сазнало за дечанску хрисову.љу, 5 у историји је усвојена 1320. година као година смрти краља Милутина. И сам г. Ковачевић, као што смо напред поменули, приликом расправљања питања о години Стеванове буне и одређивању године Никодимовог доласка на архиепископски престо, држао је да је та година тачна. 6 Тек кад су му дошла до руку „Атон. акта"
1 Дан. Жив. Краљ. стр. 161. 2 Швандтнерово издање. Тћ. III. етр. XVI. р. 646. 3 Руски превод стр. 319. 4 Согр. зспр!. СапЈасих. I. р. 35—37 и 169. 5 Моп. 8егћ. стр. 90. " Годишљида III. стр.