Beogradske opštinske novine

Број 18

— 76 —

Год. XVI

За исто време, за које ће г. г. Линдлеј и Чоке израдити детаљан нројект, за исто време ће општина моћи добити јавним стечајем неколико разних пројеката и то по јеФтинију цону, но што је то уговорено са поменутом господом. Али као гато сам поменуо, моје је мишљење да ће се израдом нових пројеката само отезати приступање раду. Толико о обезбеђењу обале савске. По другом питању о ксталисању Београца, рађено је ово: У Августу 1890. године, решио је одбор општински, да се приступи изради генералног нројекта за каналисање Београда и у исто доба одлучено је да се израда тога пројекта повери госп. Хобрехшу из Берлина, и тадањем руковаоцу грађења нашег водовода г. Смрекеру. Оба пројектанта поднели су сваки засебно, своје пројекте у Августу 1891. године и одбор отштински упутио је те пројекте на оцену комисији, састављеној из наших инжењера и лекара. У Септембру 1892. године, комисија је поднела опширан извештајотим пројектима и предложила је, да се према поднетим генералним пројектима и према напоменама, које је комисија учинила, израда детаљног пројекта повери грађевинском оделењу општинском. Тај извеигтај н предлоге у њему усвојио је одбор општински у Јуну 1893. године и грађевинско оделење је нредузело израду детаљног пројекта. У Августу 1894. године, поднео је тадањи управник грађевинског оделења, опширан извештај о дотле израђеном деФинитивном нројекту за каналисање и тражио је, да се тај нројекг упути на преглед и одобрење санитетском и грађевинском савету, па чим се' та одобрења добију, да се раснише стечај за израду главних канала скупљача, а за тим и за остале уличне капале. Суд општински није радио по предлогу грађевинског одељења, него је позвао г.г, Ландлеја, Чокеа и Смиша, да цене све до тадање пројекте. Та су господа у једном са свим новршном извештају дала своју оцену о дотадањим пројектима и узев за основу израђен иројекш оигишинское грађевинског оделења, предложили су нека преиначења тога пројекта. Није место, да у овом извештају улазим у критику тих предложених пзмена, али морам поменути да се већина измена оснива или на врло површној оцени месних прилика или на ногрешним податцима. Извесне измене, к оје су они нредложили, штетне су, а извесно знатно носкупљују цело предузеће После тога извешгаја, следовао је у Јуну 1895. године, онај познати позив суда оиштинског, којим се тражила нонуда ђутуре за све радове и то како за израду пројекта, тако н за Финансирање и за извршење. Кадсе позиву томе нијепико одазвао, онда је склопљен уговор са г.г. Линцлејем и Чокеом за израду пројекта и руковођење извршењем. Из изложенога види се, да и за каналисање Београда постоји већ толико израђен пројект, да се могло одма приступити извршењу. Да је рађено по предлогу грађевинског оделења општинског, ми би до сада имали део Београда каналисан и не би имади иотребе да сада о томе говоримо. Очекивао се некакав спас од странаца, а новац намењен на те радове, трошен је на друге знане и незнане потребе. Поводом предлога г. Арсенијевипа, садањи је одбор тражио да му се реФерише и о стању питања о каналисању Београда, а већина комисије на супрот томе предлогу, да се одма приступи грађењу канала и обезбеђењу обале, према већ израђеним пројектима и према Финансиској могућности општинској, већина комисије истакла је уговор са г.г. Линдлејом и Чокеом, каоједну сметњу, којане дозвољава никакав рад у другом правцу. На моје тражење, да комисија искаже своје мишљење бар у томе, да ли је тај уговор штетан или је користан по општину београдску, већина комиеије избегла је одговор на то питање. Такав рад већине приморава ме да уђем у

неколико и у оцену тога уговора, који је по момс мишљењу штетан по општину и са техничке стране, и са стране нравне и са Финансијске. Кад се уговор пажљиво прочита, пада уочи несређеност у погледу обавеза за поједине радове. Тај уговор обухвата израду пројекта и све послове око руковања при извршењу кеа и канала. Бажност и скупоћа тих радова, захтевалаје да се издвоје услови и програм за израду пројекта, од услова за надзор при грађењу. Требало је утврдити одвојену награду за израду пројекта, а нарочито за случај ако општина не буде у стању да ускоро приступи самом извргаењу. Требало је утврдити рок до кога морају бити израђени детаљни нројекти, као и накнаду опгатини ако уговорачи г.г. Линдлеј и Чоке не одговоре својим обавезама. По томе уговору има као основа за израду пројекта да послужи извегатај од 5. Априла 1895. године. Како тај извештај садржи погрешних, штетних и врло скупих иредлога, то је немогуће да тај исвештај служи као оенова, те према томе не би требало да је унет у уговор. Требало јенајпре поднети тај извештај на оцену санитетеком и грађевинском савету, на тек онда говорити о томе извештају као основи за израду детаљног пројекта. Набрајање дужности у чл. Ш уговора, није потпуно; већ се, и то главнпји нослови имају подразумевати под итд. Уговор дакле није прецизан. У члану V вели се како ће они имати свога заетупника, кога ће они и плаћати, а одма у члану VI одређује се додатак од 15.01)0 динара годигање, на име плате заступника. За спорна нитања уговорено је, да ће бити меродавии суд грађевинског савета белгијског. Таква одредба не само да омаловажава нагае судове, већ је и штетна но општину, која се својевољно одриче наших судова. Кад су за све државне послове меродавни наши судови и нага санитетски и граћевниски савет, онда се ничим не може иравдата др укчцји рад онштине београдске. По члану V они се обвезују да најмање један пут дођу у Београд о своме трошку и то кад они за сходно нађу. Што значи да они нису дужни више пута о своме трошку долазити. Према уговору са г. Смрекером за грађење водовода, он је био дужан, да најмање шесш пута годишње долази у Београд и да се туна бави онолико колико то иотреба захтева, а и иначе на позив или захтев општине дужан је био такође о своме трошку долазити у Београд. или путовати онамо, где радвви водоводни буду то захтевали. Ако се г.г. Линдлеј и Чоке сматрају као неопходно нотребни, да својим искуством и знањем руководе радове око израде иројекта и извргаења канала и кеа, онда је потребно усдовити да они чегаће у Београд о свом трошку долазе и да се ту дуже време баве. А то у толико пре, што ће оии обојица имати само једног заступника, који не може биги специјалиста и у грађењу канала и у грађењу кеа. Овако, како је уговорено сада, боље би и јеФтиније било, данам г.г. Лидлеј и Чоке препоруче њиховог заступника, да га општина ангажује и нлаћа, а они да долазе кад потреба захте и да им се за сваки долазак плаћа. Ако г.г. Линдли и Чоке не би пристали, да се одазивљу нозиву општинском, то ће опгатина увек наћи друга стручна лица, која ће се позиву одазвати. Уговором није предвиђено кад они треба да отпочну рад. Време трајања уговора ограниченоје на пет година, а одма се за тим вели, да ако између дана израде детаљног пројекта, који није одређен и дана предузимања радова, наступи већи застој од три месеца, они неће примити никакву награду, али уговор остаје и даље у снази и опгатина идаћа заступника и друге трошкове, које они буду имали, У тој тачци не каже се чијом кривицом може тај застој настуиити, јер није искључено да застој могу изазвати и г. г. Линдлеј и Чоке. Осим тога, услед те одредбе о

застоју, уковор тај може да траје више од 10 година, јер ево већ је скоро година ипо дана, како је уговор иотписан, а господа не раде уговоренн посао. При склапању уговора рачунало се на зајам и жеља је била, да се са радом што пре отпочне. Али као што знамо, нити су онда били повољни изгледи за зајам, нити су то данас. А Финанеиско стање општинско не дозвољава. да се поменути пословн могу у пелом обиму извршити за пет година. С тога није требало угбварати онако растегљив рок уговора. Требало је ирецизно назначити кад уговор престаје важити, или кад се може раскинути. Са ФОрмалне стране како сам дознао, тај уговор има недостатак у томе, што обе уговарајуће стране нису пред истом влашћу и у исто време изјавиле свој пристанак, него је једна потврда вршена у Београду, а друга у Дириху. Уговор са толиким недостатцима, неможе се назвати користан уговор. На против, баши кад би било потребио склапање уговора за израду пројекта и надзор над извршивањем, онакав уговор као гато је склопљен са г. г. Линцлејом и Чокеом, донеће опгатини већу гатету него корист. Ако се уговор сматра за важећ и ако нема Формалног или другог каквог основног правног недостатка, за раскидање уговора, то сам шшљења да треба ступити у преговоре са г. г! Линдлејом и Чокеом, за раскидање уговора. Корисније је сада платити и извесну накнаду, па уговор раскинути, него их позвати да раде и одржати уговор у снази за дуги низ година, јер је свима нама познато, да Финансије општинске нису такве, да ее номенути иослови могу извршити за пет година у оном обиму, како је то уговором предвиђено. А исто тако врло су слаби изгледи, да ће ошнтина моћи скоро доћи до зајма за те поелове. Ако је само стало до пројекта, онда пре свега ја тврдим да општина има већ добро израђене пројекте п за обезбеђење обале савске и за каналисање Београда, а за тим ако се баш желе нови пројекти, може их ошптина добити и по нижу цену и у већем броју. Што се тиче само накнаде која би се можда имала дати г.г, Линдлеју и Чокеу, то та накнада не може бити велика, јер они нисурадни отночели. — Бојазан да ће они тражити накнаду за неке своје идеје, неоправдана је. Јер ако и има каквих особених идеја у њиховнм предлозима, они су за то већ плаћени, јога у Априлу 1895. године, погато по уговору за основу целога рада треба да послужи њихов извегатај од 5. Априла 1895. године. Примањем тога уговора, не само да би се примила за општину штетна обвеза, него би се одложило и нриступање самом раду, јер уговор условљава рад са спремљеним новцем, а тога општипа нема. 12. Јануара 1898. године. У Београду Одборник Н. И. СшаменковиК Као члан комисије и ја усвајам у главноме ово мишљење г. Стаменковића. Милушин Ј. МарковиИ.

Оба су ова извештаја прочитана у одборској седници од 26. Марта о. г. и одбор је решио, да се по извештају већине чланова повереништва поступи пошто се претходно модиФицира уговор закључен са г.г. Линдлејом и Чокеом. Нотребне измене и модиФикације у овом уговору да предложе одбору одборници, г. г. Др. М. Т. Леко, К. Д. Главинић, М. Ј. Марковић, Вл. Чортановић и М. Савчић, као и да се упитају г.г. Линдлеј и Чоке, да ли пристају на модиФицирање уговора.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Влаеник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА

Штампарија Д. Димитријевића Бр. 275—98.

Уредник УРОШ ЗчУЗМАНОВИЋ