Beogradske opštinske novine

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ЛХ*Х*ХУ\\^ .-V

.\\\\\\.\\\\\\\\\\\\\\\\ХХ\\\\\,\Х\\Х\\\у\\\Ч'.

Год. XVI. ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ

ПЕДЕМ М. ЛНА 1898.

Број 24.

^хмх^ххххххх^

ХД Е Н А : За Србију на годину е динара на пола године 3 » За стране земље на годину 9 »

ПРЕТПДАТУ ВА.БА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШ I ИНОКН СУД А СВВ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА.

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЂ.ЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

ГРАЋАНСТВУ БЕОГРАДСКОМ Његово Величанства Краљ, на предлог Министра унутраш* њих дела, а по саелушању Миниетарског Савета, на основу члана 75 и 76 Устава и члана 80 изборног закона скупштињ ског, благоволео је Указом од 8. Јуна о. г. решити: Редовна Народна Ску пштина за 1897. годину сазива се у Нишу на дан седамнаеетог Јуна 1898. год. 0 овоме ее извештава гра< ђанство ради знања. Од суда општине београдске, 9. Јуна 1898. год. АБр. 3860, у Београду.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ ВАНРЕДНИ САСТАНАК држан 11. Марта 1898. год. (ПО СТЕНОГРАФСКИМ БЕЛЕШКАМД) Предоедавао председник г. Н. Д. Стевановић, присуствовали чданови суда г.г. Бран. Ј. Рајић иЈов. Антонијевић, од одборника Сили: г.г. Голуб С. Јаљић, Стеван Миљковић, Р. Драговић, Свет. Ј. Гвовдић, Ђ. Пантелић, Трајко Стојковић, Стеван Максимовић. М. 0. Петровић, Др. Леко, Марко С. Петронијевић, Глиша Стојановић, Милан Капетановић, Гаврило Бркић, Коста Др. Ризнић, Евг. М. Чоловић, М. Савчић, Коста Д. Главинић, Др. Лазаревић, Д. М. Ђорђевић, Милан Арсениј^вић, Милут. Ј. Марковић, Б. Р. Одавић, Баеа Николић, Стев. Ивковић, Кчста М. Ђурић, Влад. Чартаповић, Ј. М. Јанковић. Љуб. Живковић, Ђ. Димитријевић, Дим. Гавриловић, Дамјан Стојковић, Михајло Ђ. Илић, Др. Л. Начу, Н. Н Стаменковић Младен П. Тодоровић, Д. Ћирковић, Милов. Миленковић, Кчста II. Михајловић, Др. Ст. ван Марковић, Тод. Ј. Михајловић, К. Н. Лазаревић, Бележио секретар г. Урош КузмановиК. Почетак у 5^/2 часова ио аидне.

К. ГлавиниИ (продужење). — Да би и овом приликом ноказао како су извесни ранији одбори ири решавању нитања о грађењу водовода, канализације и осталих великих оишт. установа, водили рачуиа о раду и мишљењима њихових иретходника, сматрам за дужност да вам изнесем само још два примера. У времеиу кад је председник београдске општине био Др. Владаи, тадашњи одбор општински изабрао је једну комисију из г.г. Др. Владаиа, пок. Антуле и Ј. пок Крсмапомића и ставио јој је у задатак да пропутује по већим варошима европским те да на лицу места проштудирају водоводе, канализације итд. И та комисија пошто јепровела извесно време у Лондону,

Паризу, Берлину, Франкоурту, Данцигу и другим варошима поднела је одбору ошптинском о свему ономе, шго је тамо видела и чула опширан извештај. Сем осталих ствари, она у томе извештају говорећи о водоводима, каже и ово: „Из историје разнпх водовода у Еврогш које смо имали прилику да видимо, изгледа као да је у општ. управама дотпчних вароши владала претпоставка да подземна вода није тако добра за пиће као изворска те с тога су многе, немајући довољно добре изворске воде у близини, ишле страховито далеко, само да ухвате изворску воду, сатирући милионе и милионе, само да ту воду доведу до вароши; „данас оиазисмо да се многе вароши које су тако далеко ишле да добију изворску воду, у велико кају што су на то страћнле толике милионе, а у ФранкФурту нам стари Фарентрап са свим отворено рече: .. Када би Франкфурта имао данас да гради своје водоводе, зацело не би игиао шако далеко, само за љубав извора". А говорећи о канализацији, а нарочито по системи спирања, велн ово: „Овај је систем најрасчрнстрањеннјн. Ми смо га нашли свуда на нашем путу и у ЕнглескоЈ и у Француској и у Белгији и у Немачкој. А говорећи о канализацији Данцига, наводи комисија како цела каналска мрежа његова има 43 километра и 615 метара и како је цео посао свршен за 27г године, а стао је 2,510.000 динара. II на послетку, на једноме месту у своме извештају та комисија вели и ово: „Међутим с друге стране дат нам јепријатељски савет, да израду пројекта не поверавамо само предузимачима, јер и најбољи међу њима не могу да пројекте раде без икаквих обзира на извршење за које мисле конкурисати". Ако сад упоредите рад оне наше општинске управе, која је озбиљно приступила и извођењу великих ошпт. послова, увсрићете се да је она водила рачура и о ономе, што је поменута комисија у своме извештају изнела и о свему ономе о чему се мора водити рачун код тих великих послова, а исто тако уверићете се, да је извођење тих великих општ. послова упућено било својнм правилним током. Усвајањем пак ноднесене понуде, са свим би се напустили и једном већ утврђени правац у извођењу великих општ. послова и система канализацпје. Господо, држим да оно што сам у моме говору изнео, може у главноме бити довољио да вам објасни, за што ја са осталим друговима из мањине, саветујем одбор да не прими оваку поН УДУ- Ја не видим господо, никакву оправдану потребу да се општина ставља под туторство са 53 год, и да у свјим приходима има ортака. Сем тога, у самој овој понуди има толико замршених и. неразумљпвих тачака датреба сваку на но се нарочито објашњавати. С моје пак стране имам на завршетку да изјавим: да апсолутно никада нећу пристати на овакву нонуду и молећи г.г. одборнике, да је ни они не приме, гласаћу одлучно против ње. То је што сам имао да кажем. Вранимир РајиИ, члан оишш. суца. — Господо, нисам био у седници одборској држаној 17. Јануара ове године, кад је била одређена комисија из самог одбора, да проучи ову понуду г.г. Косуа и Мариновића. Да сам онда био, ја би био тако слободан, да скренем пажњу г. г.

члановнма комисије, да буду добри те да нотраже. све нодатке и радове о свему ономе што је до сада општина иокушавала да ради на извршењу тих послова. Господи, којима је било стављено у дужност да проуче ову понуду, морало је бити нознато да постоји уговор исмеђу београдске онштине и г. г. Ландлеја и Чокеа. Даље, морала им Је бити нозната одлука збора београдских грађана којом је решено, на који начин има да се изврше ови велики радови. За тим, морао им је бити познат п закон о варошкој трошарини у Београду. Ја сам господо, читајући како понуду Косуа и Мариновића, тако и извештај већине и мањине комисијске, очекивао да се претходно ова питања рашчисте. У осталом, г. Љуба Живковић је јуче у своме говору, врло леио ова питања третирао и дошао до са свим правилног закључка, да је требало најпре са овим питањима бити на чисто, па тек онда решавати о овој понуди. Јер госиодо, претпоставимо да г.г. Линдлеј и Чоке неће да траже извршење уговора: 11 ретпост авимо даље, да је расположење грађана београдских промењено; и претноставимо на послетку, да^и закон о трошарини не би сметао свему овоме, настаје сада једно најважније питање — питање о самом систему канализације. Господо одборниц ', — није овде у питању само трошак, који би Онштина београдска утрошила ако би се усвојила понуда Косу-а и Мариновића; питање је овде: да ли би тај т. зв. „Шонов" систем тако Функционисао да би могао да задовољи иотребе грађана београдских? Леио је номенуо г. Пачу, да ту ствар треба изнети на решење нред наш^ прнзнате установе, стручно за решавање тих питања, а то је пред Грађански и Санитетски Савет, где ће се чути мишљење наших етручљака, техничара и хигијеничара, па тек кад би они казали да ће тај Шонов систем задовољити иотребе наших грађана, онда бисмо могли решавати о самој понуди. Господо, нека је с моје сгране свако поштовање г. Марцновићу; алија мислим кад и један нриватан човек ради какво предузеће, он хоће да зна с киме ће да ради ? Дакле и ја сам за то, да се нретходно зна техничка снособност г. г. Косу и Мариновића, на иосле да знамо, ко иза њихових леђа стоји, да ли је каква јака финансијска груна? Јер то не може бити довољно за мене, што се каже да је он Србин и да не може бити бојазни да би он штогод урадио нротив Општине, као шго би то могао какав сгранац да уради. Господо, г. Мариповпћ истина је Србин; али има и Срба свакојаких. Има и овде међу нама потомака славних јунака, који су за ову земљу крв свој'у лили , па ипак не можемо да верујемо тако на голу реч. Тако и овде; треба ирво добро да се уверимо о Финансиској и техничкоЈ' споеобности г.г. Косу и Мариновића, на тек онда да решавамо о њиховој ' понуди. У колико се сећам, у седници одборској држаној 9. Марта о. г. одборник г. Капетановић је рекао, да овај Шонов систем неће бити употребљен у целој вароши; међутим ја из ове нонуде, а тако и из извештаја већине и мањине комисијске видим, да ће бити употребљен тај систем. 0 Финансиској страни ове понуде, довољно су објаснила господа, која су стручна у тим нитањима. Ја сам истина слушао Финансију на Великој Школи,