Beogradske opštinske novine
Број 21-
— 100 —
Год. XVI
и поштовања, коЈе сви имамо према једном понуђачу кога нознајемо г. Мариновићу, ииак потребно било да је г. иредседник потражио банкарске реФеренције о понуђачима, којим би се реФеренцијама утврдила њихова Финансиска и кредитна способност. Иознат вам је пут како се долази до таквих реФеренција. Само за то, да би се иоништила она наиред споменута скризена опција ја сам нагласио потребу, да се од понуђача затражи кауција. Уверен сам да је како од мепе тако и од сваког одборника далеко и помисао, да би општина била кадра учинити какву не коректност, да би само могла доћи до кауције на своју корист. Боже сачувај! та кауција била би само сигурна гарантија, да нонуђачи имају одиста сигуран изглед доћи до капитала, кад буде потиисана ова ирелиминарна конненција између н>их и општине За случај да би кауција пропала, могли би још садарешити да она оде дому сиротне деце или коме му драго само не у општинску касу. Има ли у опште чега неисправнога у овоме тражењу кауције ? Нема. У озбиљним пословима мора се поступати по опште уобичајеној пракси. Ја вас подсећам г.г. одборници на један случај од пре две—три године. Тада је Општини понудио зајам неки енглески банкар, и ствар се разбила око тога што је он тражио за један део зајма опцију, а Општина опет од њега тражила кауцију. Међу тим природа онога посла била је са свим друкчијанего овога, око чега се сада води претрес. Овде не само да има смисла тражити кауцију но она се мора тражити. Морам се сад дотаћи једног иитања које у неколико улази у детал, но које има веза и са напоменама г. председника и са овим што сам напред говорио. Мисли се за ове иослове засновати акционарско друштво. Г. председник рекао је да бар мени треба да је познато, да се не може у напред одредитн цнФра капигала за ове радове. а нарочито да се не може у напред одредити свота капитала акционарског друштва. То питање о акционарском капиталу, о његовој величини, веома је важно и бигно питање са ошптинског гледишта у овој концесији. Према овој понуди која је пред нама, понуђачи имају на уму две врсте капитала. 1). Капитал за радњу акционарског друштва, које би се образовало за експлоатацију општинских установа предвиђеним овом конвенцијом; и 2). Капитал потребан за грађење ових установа. Јасно је да би друштво дошло до једног и другог каиитала на овај начин: За грађење набавило би капитал емисијом обвезница, које би носиле општински печат и за чију би исплату тачну и сигурну гарантовала општина ириходима предвиђеним у конвенцији, а до капитала за екснлоатацију општинских установа, друштво би дошло издавањем акција. Да би друштво до тога капитала за екснлоатацију лакше дошло, оно обећава својим акциоиарима нарочиту добит постајући ортак са општином у чистој добити. Неки од г. г. одборника наводе да те добити неће никако бити пошто је општина за себе задржала право тарцфе, алн нииако не сме се сметнути с ума, да Општина према овој прелиминарној конвенцији како сада стоји нема никаква права то јест стварна права на одређивање експлоатационих трошкова. Право на одређивање тариФни такса, ушло је накнадоно у понуду, али никако није и накнадно ушло о експлоатационим трошковима. Дали је она добит спомињата у конвенцији тек Форме ради? Никако не. Ваља знати да се рачуни о засебним предузећима засебно и воде и према томе предузеће које седобро рентира пма одмах да даје друштву половину чисте добити и то у готовом новцу, док би друштво општини исплаћивало њезину половину добити у либерованим акцијама. Стоји ли пак то да никако није могуће још сада утврдити капитал потребан за експлоатацију општинских установа ? Никако то не стоји. Зар стручњаци, какви су ови понуђачн за општинске радове да не 'могу у напред знати колики им је капитал потребан, за екснлоатацију?! Не — никако то није занлетена ствар, него је овде у нитању нешто друго, налик на ону мало час споменуту скривену оицију. То је ово. Питам да ли има и један одборник у онштини београдској који би желео да ова кон-
цесија остане у снази пуни 50 година ? Са свим извесно неми ни једног одборника, који би то желео, јер иначе не би се од понуђача тражило да пристану, да општина осигура себи право одкупа свих општински установа после 25 година. То је право добијено тек пошто га је општина тражила. Међутим од величине акционарског капитала зависи, да ли би општина могла уцотребити то своје право откупа носле 25 година или би оно било илузорно. Кад се раде овако крупни и важни послови који својим финанским обвезама не нритежу само један иојао људи него и доцније генерације ваља озбиљно мислнти о свему, иначе би дали право доцнијој генерацији да зажали на нас што нисмо озбиљније размишљали кад смо иримали Финансиске обвезе. Кад би после 25. година дошло до одкупа веома је важно за сам одкуп, да ли би он био могућан или не, знати и своту акцијонарског капитала и имати прецизно обележену основу за оцену вредности акција. Та основа мени није довољно јасна према овој прелиминарној копвекцији иоглавито због оних либерованих акција. У ошите за целу ову прелиминарну конЕснцију веома је карактеристично шго се баш за екснлоатацију Општински установа бира начин предузећа у облику акцијонарског друштва. Г. Жнвковић изнео је пред одбор онштински у седници некоје веома важно напомене о томе облику предузећа а ја ћу овде да наноменем општинском одбору, да би г.г. одборници добро учинили, када би подробније изучили историју наше новлашћене Фабрике жигица, која је такође својина Акционарског друштва. Из историје те Фабрике бидо~би одмах веома јасно штазначе либероване акције, а нарочито шта значе оне и колико сме тају, кад се поведе реч о одкупу Фабрике. Било би им веома јасно како Фиктиван %анитал може изванредно да отежа и заплете цео носао око одкупа. Међу тим мора се вазда мислити на то да концесијонари извесно неће иринети друштву као свој улог своју концесију, а да им друштво вредност те концесије не урачуна као улог и уплату у капиталу. Сад намје ствар већ јаснија: Ми морамо водити најозбиљнију брнгу о величини акцијонарског капитала с'тога, што општииа мора тежити о одкупу после 25. година а друштво акцијонарско мора тежити да његов фиктивни акцнјонарски каиитал буде што већи, да би се општини отежао одкуп после 25. год. Међу тим колико ће вредити акције тога друштва после 25. година јасно је, да зависи од тога колико ће становништво бити у Београду после 25. година. Понављам: за извршење општински радова има у главном три начина; 1, Задужити се п добивеним зајмом изврпшти радове; 2, Наћи прсдузимаче да изврше радове, свршене радове примити и на име исплате дати обвезнице општинске и 3, Дати некоме друштву и Финансирањо и грађење и сксплоатацију свршених послова. Овај трећи начин најтежи је за ошнтине и ј^, који сам од иочетка општински радова био вазда за онај први начин, нристао би сада заморен нестрнлењем на онај други начин, којије много тежи за онштнне по Финансијској страни, али никако не бнх могао пристати на онај трећи начин који је толико теретан, да сумњам да би га Финансијски опшгина могла издржати. (продужиђе се.)
0 Б Ј А В А На дан 21 Јуна т. год. пред каФаном „Џивџановом", суд општнне Прокупачае држаће лнцитацију за израду столарског посла за нову школску зграду, пошто се из законских узрока није могла држати 31-вог п. м. Лицитација ће бити за израду столарског посла без материјала, само за руке.
Предрачун и услови могу се видети сваког дана пре подне у судници ово-општинској, а и на дану лицитатије. На име кауције полаже се 250 динара у новцу или у вредећим папирима. Од суда општине Прокупачке 9. Јуна 1898. год. № 2395 у Прокупљу.
РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТДКСЕ I. Димвичарство : а) За чишћење димњака (цнлиндера,) без разлике на спратове — — — 0'20 д. б) За незидан шпархерт — — — 0 - 40 д. в) За узидан — — — — — — 0-20 д. г) За велики узиданшнархерт у гостионици — — — — — — — 0'50 д. д) За чишћење димњака од два спрата 0 - 20 д. ђ) За чишћење простог димњака — ОТО д. е) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са пећима — — — 0-24 д. ж) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са више пећи — — 0 20 д. з) За паљење димњака (цилиндера) без разлике на спратове — — — 0'75 д. II. Гробарина:
а)
Гроб за децу — — — —
7-
Д-
б)
Гроб за одрасле — — —
- 12--
д-
»)
Мала гробница — — —
— 555'52
д.
г)
Велика гробница Ш реда —
- 998-93
д.
д)
Велика гробница П реда —
— 1099-93
д.
ђ)
Велика гробница I реда —
- 1684-57
д.
Ш. Пражњен>е помијара и нужника:
а )
Од кубног метра — — —
— 10--
д.
ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА За квартове: Савамалски, Теразијскн, Варошки и Врачарски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — 0-25 д.. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0 - 70 д 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале — Т50 д. За квартове : Дорћолскп и Палилулскп 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — 0 - 20 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0 - 60 д. 3. Од четири нли више соба са кухињом, од каФане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале — 1'— д. Од суда општине београдске 28. августа 1892 год. АБр. 9449.
ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ ЗА МРТВАЧКА КОЛА
а) Проета кола са 2 коња — — б) Кола са анђелима са 2 коња в) Стаклена кола са 2 коња — г) Стаклена кола са 4 коња — — —
- 10 дин. - 18 „. - 24 „ - 60 п
УРЕДНИШТЖ) И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА
Власник ОПШТИНА БЕОГРАДСКА
Штампарија Д. Димитријевића Бр. 351—98.
Уредник УРОШ К.УЗМАН0ВИЋ,