Beogradske opštinske novine

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XVI.

'ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖА

ЛХ\\Л.\ХХХХХ\\Х\Х\>.ЛХХХ'

'ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈ'А

НЕДЕМ *. ОКТОБРЛ 1898.

Број 35.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ

Ц Б Н А:

За Србију на годину .... ча пола године . За стране земље на годину

6 динара 3 9 .

ј

"ЖЖЖЈ ■жжжжжжжжжжжжжжжжжж. ПРЕТПЛАТУ ВА.1А СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОДБНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА. РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАИЕНА I I С I А НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

НА ЗНАЊЕ Општина је београдска уступила пренос мртваца Бнљану Вуковићу и Кости Нешићу овд. по погодбама, којесууовом уговору изложене. Према томе, нека сс грађани изволе обратити именованима за мртвачка кола, кад им иста затребају. Ради бољег обавештења грађана излаже се овде у целини: УГОВОР ИЗМЕЂУ: ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ И, БИЉАНА ВУКОВИЋА и КОСТЕ НЕШИЋА 0 ПРЕНОСУ МРТБАЦА РАДИ САХР. У БЕОГРАДУ. На основу решења одбора општине Београдске од 22. јануара, 1898. године, ; АБр. 751 и решењима од 13. маја, АБр. 3179" и 5. августа, АБр. 3988 од 1898. г. — Општина Београдска закључила је овај Уговор о преносу мртваца ради сахране у Београду са Биљаном Буковићем и Костом Нешићем, овд. на следећи начин: I. Општина Београдска уступа гореименованим: Вуковићу и Нешићу вршење преноса мртваца у Београду, ради сахране,

до гробља за време: од 19. септем. 1898 г. па до 19. септембра 1901. год. под овим погодбама: 1. Да су именовани дужни сваког умрлог, без разлике вере, на својим колима пренети до гробља и за то наплатити таксу предвиђену тач. 17. овог уговора. Сиротне, пак, дужни ће бити пренети без икакве награде — бесплатно — кад се за њпх поднесе увера, или акт Суда општинског о томе, при чему уговарачи Вуковић и Нешић неће моћи противно доказивати, но безусловно пренос бесплатно извршити. Гроб издат за каквог умрлог из почасти, неће значити да јепокојник сиротног стања и у том случају уговарачи Вј*ковпћ и Нешић имају права користити се наплатом прописне таксе. Но, ако је умрли у истини сиромах и њега ће бесплатно пренети до гробља. 2. Да су дужни без икаква изговора уредно пзвршити пренос сваког мртваца до гробља без обзира на то: да ли је исти или његова, Фамилија у стању одмах положити прописну таксу за пренос или не. 3. Уговорачи Вуковић и Нешић морају имати увек: шестора мртвачка кола за сарану и пренос мртваца; три затво-

рена и Један отворен ФИЈакер, — сваки са по четири седишта; довољан број коња и служилаца и запрежни материјал -— све у исправном стању. Сав овај возни материјал има бити ј'ош и угледан и солидно направљен, иначе, Суд општински, наредиће да се све доведе у ред, те да одговара пијетету и ономе, зашта је намењен. По указаној потреби Вуковић и Нешић биће дужни на захтев општине Београдске у року од месец дана овај возни материјал иовећати, и, ако то не хтедну учинити, општина ће на њихов трошак то извршити и од њих наплатити из кауције положене без икаквог суђења и парнице, а они ће дужни бити у року од 10 дана, после те наплате, кауцију у колико треба допунити. 4. Кола за сарану имају бити пред станом покојниковим на 15 минута раније, него што је од надлежног свештеника за сарану на посмртној лекарској листи назначено. Да им је смртни случај обзнањен и да им је одређено време саране стављено до знања, потнисаће се на тој ' листи један од њих двојице или њихов заступник. Листу ће им подносити на потпис или

КРАЉ СТЕФАН ДРАГУТИН ИСТОРИСКА РАСПРАВА

Мото:

...„Уат гЈ/к-Шагит е.1. [огтае д\огга [1Ј1ХО. а1цие ргадШз ех1; тНш сХага ае1етадие ћаће1иг и 8з1из4. Сош. Са!.. еар. I. „Драгути-нова је влада била без живота и гвежине" Ист. Ковач. и Јован етр. 102.

НАПИОАДИ К. Н. КОСТИЋ И Ф. АР. СТАНОЈЕВИЋ (Рад награђен са 400 динара, првом видовданском наградом од 15 Јунија 1897. г).

А. ДРАГУТИН КАО ПРЕСТ0НАСЈ1ЕДНИК (до 1276)

РОДИТЕЉИ НРАЉА ДРАГ7ТИНА. Чији је син Драгутинов отац? — 0 имену аегову. Чија је к&и Драгутинова мати ? — 0 ииену аеном? — Побожвост и хуманитарноот Драгутинових родитеља. У нашоЈ* је данашњој историскоЈ* литератури одавно утврђено: да је Урош I Велики био син Првовенчанога Краљ>а и да је, пореметив већ поремећени природни ред наслеђа у династији Неманића, насилно дошао на српски краљевски престо. Али, I српски историски споменици у томе, даје^

Урош I Велики син Првовенчанога Краља, не слажу се. Архијепископ Данило П узима, да ј *е Урош трећи син Првовенчанога Краља 1 ). То исто потврђују и старији српски летописи („родослови"), па шта више и Руварчев Родослов, који и у ортограФији и у релацијама показује неке знаке оригиналности и усамљености. 2 ) Неки, пак, летоппси, особпто млађи, не слажу се са старијпм летописима. Они краља Уроша називају унуком Првовенчаног Краља или синовцем синова Првовенчаног Краља „лнеписж", = а7еф[,6$) 3 ). Изгледа, да је сва пометња ових летописа у томе, што они узимају да је Првовенчани Краљ имао сина Сшефана , кој'и

ШаФ. Ра-

1) Дан. Жив. стр. 4, 7.; Ив. Павл. Жит. 161. 2 ) Љ. Стој. Спом. Ш стр. 94, 105—108. гаа1. 1 јр 1;. 51, 69. 3 ) Љуб. Стој. Спом. III стр 98, 100, 138, 150. — ШаФ. Рата4. 1 јс 1. стр. 60. — Гласн. 53 стр. 36, 55. — Гласн. XI. стр. 146. — 84аг. ХШ стр. 177,— Дан. Рјччн. 1 стр. 1". — Као прототип тих непоуздаћих споменика, послужио би Врхобрезнички Летопис (Мл.гђи): С б же СтеФанв, Приов-ћнчанн крал1,, сб своеи соупроужшицев, дмнтерТи цара Але^а роди .д. сннн, имт, же имена соут1> Са: Радославв, Владислав!,, СтеФанц Нредиславв.. Сте ®анБ, сннб Пр1вов1нчаномоу Кралго,роди снна и нарече име емоу Б'ћла Оурошв.... Св бнствпрБВИ ОурошБ,храпави кралћ Љ. Стој. Спом. Ш стр. 100. — Гласн. ТТТ страна 36.

би био отац Урошу Великоме. Да пак ти летописи са свим греше, поред поузданих старијих летописа и Данила, доказ је и то, тто се Урош сам назива сином Првовенчаног Краља. 1 ) Краљ је Урош назван у споменицима најразличитијим именима: Великим Краљем, Првим Урошем, Храиавим Краљем, Сшефаном, Велим Урошем, Драгославом, Сшрашним Краљем , у једној прилици и Абагп-им Краљем. Пахимер га, пак, назива ОбрескЈ-ом. 2 ) Чија је кћи била Јелена, Драгутинова мати, у том питању и споменици и историци нису једногласни. Данило вели, да је Јелена била богата, славна и царскога рода а Франачке народности (Францускиња). Данилу се придружује Бранковић, називајући краљицу Јелену кћерју Франачког краља. Троношац, Рајић и Видаковић узимају, да је она била кћи Балдуина П, последњег

М Дан. Жив. стр. 4, 7. — Ив. Павл Жит. стр. 164. Љ. Стој. Спом. Ш стр. 8. — Дим. Аврам. Опис. древн. у Св. Гори, стр. 18, 19, 23, 21 2 ) Дан. Жив. стр. 7. — Павл. Жит. стр. 165, 166. ШаФ. Рата1. 1.01. 51., 1Ла1. стр. 60, 69. — Љ. Стој. Спом. Ш стр. 94, 98, 100, 105, 125, 130, 145, 150 — Глаен. Ш1 стр. 53. — Пахим. бои. изд. од 1835. г. Нћ. Ш сар. 6, стр. 350 -352. — Рајић, Иет. II стр. 453 — АТ>аУ1-им краљем назван је у БранковиКа и Пејачевића („ЛЈаиј вем ћгарагл кга1"Ј. Ср. Агкју гл ји§. роуј. кпј. Ш стр. 11 — 12. — Глаен. БШ стр. 5"-> — Пејач. Шн{. 8егу. стр. 197. — Дан. Рјечн. Ш стр. 16170, 184,378, 379, 428; I стр. 96.