Beogradske opštinske novine

Број 42

- 170 —

Год. XI

Београд 9. Децембра 1898. год. Председник општине београдске, у име Београђана, честитао је Њиховим Величанствима Краљу Александру I и Краљу Милану Славу, и Њихова Величанства благоизволела су милостиво одговорити овим брзојавима: „Предсвднику оишшине београдске Н. Д. Стевановику Београд Ниш (Двор) 7. Дец. 1898. Мојим верним Београђанима изјавитеМоју благодарност на честитању Крсног имена. Александар"-

Председнику београдске оишшине Г. Николи СтевановиАу Београд Пиш (Двор) 8. Дец. 1898. Благодарим председнику Престонице на топлр1м жељама за Мене и војсву, којом имам част по благовољењу Босподараи Краља Врховног Команданта заповедати. Београд, који у својој недалекој историји памти туђе гарнизоне, и треба свакад да високо по|ми значај врле српске војске. Командант, ђенерал, Милан"'■ $ ' Честитке председника општине гласе: Његовом Величансшву, Краљу Србије Длександру I Ниш У најдубљој поданичкој верности понизно молим Баше Величанство, да о Своме Крсном имену благоволи милостиво примити искрена честитања, која Величанству са пуно преданости подносе одани Вам Београђани са усрдним жељама, да би Ваше

КРАЉ СТЕФАН ДРАГУТИН ј. $' . ИСТОРИСКА РАСПРАВА : . Мото: ... „ Уат дтШагит е{ јогтае д1огга [Гиха оЈ/јие /гадгТм ез1; VГт1ш сЛага ае.1ег '1Ш1.[У .е ТгаћеОиг" 8а1и81;. Сош. Са4. оар. I. „Драгутинова је влада била без живота и свежине" Иет. Ковач. и Јован стр. 102. ндписали К. Н. КОСТИЋ И Ф. АР. СТАНОЈЕВИЋ (Рад награђен са 400 динара, првом видовданском наградом од 15 Јунија 1897. г). (ндставдк) За владе краља Уроша I Српска је Држава импоновала околним државама вероватно са унутарње државне сређености. Урош није био владалац претераног освајачког духа; он се не може похвалити каквим територијалним проширењем Српске Државе, и нама изгледа, да је врло оправдано мишљење: Да краљ Урош I није добио звучни надимак Велики због срећно извршених освајачких предузећа, него због унутарњег благостања, које је уживала Српска Држава за његове владавине. 1 )

Величанство још дуго и дугогодина Славу славило на дику и понос Срба и на добро и срећу Свога Дома и Србије. Председтшк београдске општине, Никола Д. СтевановиК с. р. Његовом Величансшву Нраљу Милану Команданту Активне Војске Ниш Најпонизније молим Ваше Величанство, да на данашњи дан благоволите примити усрдна честитања са топлим жељама за дуг и срећан живот Величанства а за добро Србије и њене војске. Предеедник општине београдеке, Никола Д. СшевановиИ с. р.

Народној Скупштини, Ниш. Прославу четрдесетогодишњице повратка народне династије Обреновића, коју данас и Народно Представништво прославља, честитају Београђани, у чијој се средини извршио тај знаменити догађај и благодаре Скупштини на иницијативи за прославу овога историјског чина, са усрдним жељама, да се умножи и увелича сјај и слава Великих Обреновића на срећу Србије и српског Народа. Председник београдеке општине, Никола Д. СтевановиЂ с. р. редовни састанак 19. Ловембра 1898. Нредседавао председник г. Н. Д. Стевановић; присуствовали чланови суда: г.г. 13. Ј. Ра.јић и Коста (Јимић; од одборника били: г.г. Васа Никодић, Р. Драговик, Др. Стеван Марковић, Глиша'' Стојанови!!, Дамјан Стојковић, Милутип Ј. Марковик, М. Капетановић, Коета М. Ђурић, Ј. М. Јанковик, Др. Лазаревик, Ђ. Паптелић, Стеван Миљковић, Михаило Ђ. Илић, К. П. Михаиловић. К. Н. Лазаревић, Љуб. ЖивковиК, Коста Д. Главинић, Стеван МаксимовиК, Др. Леко, М. Савчић, Милов. Миленковић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 12. Нов. 1898 год. и учињене су ове измене и допуне:

Али, као што смо видели, последњих година Урошева краљевања у Српској Држави беше завладала нека раздраженост и растројство поглавито изазвано познатим антагонизмом између Уроша и Драгутина. Из тог екстремног антагонизма развила се Драгутинова буна, као оправдана последица Урошева непопухптања. И Драгутин, чији се долазак на престо характерише као израз победе једне странке у Српској Држави, у првим годинама свога краљевања имао је да еквилибира између две странке, ако би желео да рачуна на општу приврженост. Поред краља Уроша и поред других знатнијих личности Драгутину је, према Данилову причању, био противник и АЕ. Јанићије. Када је Драгутин дошао на престо АЕ. Јаннћије, као из неке солидарности са Урошем, одлази за збаченим Урошем. Побожни АЕ. Данило мотивише Јанићијево оступање тиме, што се АЕ. Јанићије сетио љубави Урошеве и обећања да се неће никако раздвајати са Урошем. 1 ) Али се и из таква Данилова приповедања да извести: Да је АЕ. Јанићије потпуно одобравао Урошеву политику да му је био личним пријатељем; да није одобравао Драгутинов рад и да је био нро-

у решењу КЊБр. 696 да се поред нове тапије преда и стара тапија истога земљишта комисији за регулисање улица око имања купљеног за дорћолску цркву. у решењу КЊБр. 698, да се преко дотичне господе министара изиште мишљење од санитетског односно грађевинског савета о овом предлогу одборника г. К. Д. Главинића. П Одборник г. Раденко Драговић предлаже, да се пред савамалском основном школом направи тротоар од камена, јер садашњи од цигаља, кад је влажан, клизав је и опасан за пролазнике а нарочито за децу. Председник је изјавио, да ће наредити да се тротоар постави од камена. Ш Одборник г,. Др. Стеван Марковић пита, шта је са екепропријацијом Параносовог Хана. Председник је одговорио, да се овај предмет налази пред грађевинским одбором на раду. IV Одборник г. Глиша Стојановић примећује, да друштво за осветљење Београда, полажући подземне епроводнике квари калдрдау и не доводи је у нрвобитно стање. Председник је изјћвио, да је одређена комисија, да прегледа сва места, на којима је калдрма искварена и да ће се иста оправити о трошку друштва, ако оно не би хтело само да то учини. V По прочитању акта Управе вар. Београда и и њених одељака АБр. 7962, 8060, 7961, 8090, 7У72, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да је Милан Спасић овд. рабаџија доброг владања и средњег имовног стања; да је Светозар Суботић служитељ општ. доброг владања и сиротног имовног стања; да су му непознати: Милева жена Видоја Марића надничара, Живојин Кршљановић бакалин, Франц Рипка лончар, Зарија Ђурђевић и Богољуб Михајловић слуге овд. тивник ново-створеног стања. Нема сумње уз Јанићија, који је, по Данилову причању као свештеник уживао добар глас и ауторитет, био је и један део свештенства као непомирљива опозиција Драгутину. Како АЕ. Данило П прича, краљица Јелена није осуђивала поступак свога сина: Она је у том догађају увиђала прст Провиђења и теши свога сина Драгутина, када је овај на коленима моли да му опрости. Драгутин даде матери својој „један део земл>е своје државе на уживање и пребивање". 1 ) У причању првих догађаја, у времену првих година Драгутинова врховног краљевања Троношац се јако разликује од АЕ. Данила. По њему: Јеленаје „побегла" преко Бихора у Бар своме мужу и није она никако хтела да види свога сина. Даље Троношац прича: да је и АЕ. Јанићије преко Брда добегао Урошу; да Драгутин није хтео даље гонити Уроша, него му је оставио целу „Скендерију" на уживање; да је Драгутин у скоро сазвао државни сабор и да је на томе сабору поставио за архиј епископа Данила I, од кога је у Жичи помазан за српског краља; да је Урош са својом женом и АЕ. Јанићијем живео

!) Т. Флорински, К)жнне Славлне и Визашм в. П стр. 13. — В. Калаји, Ист. Срп. Народа стр. 43.

Ј ) Дан. Жив. стр. 289.

1) Види: Дан. Жив. стр. 19—'21, 58 и Павл. Житија стр. 173—175. —