Beogradske opštinske novine

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

лххж\^лл.>.*\\.\.ххххчхччххххх^жхх\лж\^^хч\\.\.хжж\хчх1лж'

Год. XVII.

НЕДЕМ 7. ФЕБРУШ. 1899.

Број 5.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДДН-ПУТ ЦБН А: За Србију на годину 0 динара на пола годино 3 „ За стране земље на годину 9 „

'"ЈГЈГЖЖјГЖЖЈГЈГЖЖЈЈГЖЈГЖЖА

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦО.М НА ОПШТИНСКИ СУД А СВК КОРЕСПОДЕНЦШК НА УРЕДНИКА. РУКОИИСИ НЕ ВРАЂА.ЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

ПРАВИЛА 0 7РЕЂЕЊУ ЕСЕАФА ДИМНИЧАРСКОГ Чдан 1. Задатак је димничарском еснаФу, да чланови његови заједнички раде моралним и материјалним средствима на томе, да се занат димничарски што јаче развије и унапреди. Седнште је еснач>а у Београду; његова се надлежност нростире на целу Србију. Члан 2. Занат димничарски може само онај унражњавати, ко је тај занат уредно изучио и кога је еснаФ за мајстора нризнао. Члан 3. На сваких 8000 становника у варошнма и варошицама поставља се по један димничар. У местима где има најмање 12.000 становника, могу се ноставити два димничара. У Београду се за сваки кварт поставља по један димничар. Но ако би кварт имао најмање 16.000 становника, могу се поставити два димничара. Рејоне одређује оиштински одбор.

Члан 4. Димничаре, како у Београду тако и у унутрашњости, бира и поставља ошптински одбор. Кад се место ког димничара упразни, суд дотичне општине расписаће стечај и у року од 15 дана објавиће га преко новина. Сваки кандидат, који се на расписани стечај јавља, мора уз своју нријаву поднети: 1., уверење есна®а, да је занат стално радио ; 2., евоје калФенско и мајсторско писмо; н 3., уверење надлежнога општинског суда, да за прљава дела није осуђиван. Избор димничара, као и рејон који му принада, општински суд доставља месној полицијској власти ради знања. Члан 5. При избору димничара имају ирвенство онп који су занат дуже година радили и који су српски ноданици. Тек у недостатску српских иоданика могу се примиги и страни ноданици сходно §. §. 129. и 130. еснаФске уредбе. Члан 6. После смрти постављеног мајстора његова удова имадопреудајенраво да продужирадњу умр-

лог мужа, уз припомоћ мајсторског помоћника, коме еснаФ призна за то снособност — §. 79. еснаФске уредбе. Исто право имају и малолетна сирочад умрлог мајстора — §. 79. еснаФСке уредбе. Члан 7. Димничар, који намерава да напусти своје место, дужан је о томе известити на 3 ) дана раније суд општински. Члан 8 Сваки димничар мора стално живети у вароши, у којој упражњава радњу. Он може своју радњу упражњавати и преко изученнх и признагих помоћника, али за њихов рад он је лично одговоран. Члан 9. Мајстор димничарски може узимати ученике (шегрте) на учење, али ови не смеју бити млађи од 14 година. Ученик мора нровестн на учењу најмање три године, носле којег рока може бити ослобођен за калФу. Као калФа дужан је радити стално четири године, и тада има нраво пријавити се еснаФу,

КРАЉ СТЕФАН ДРАШИН ИСТОРИСКА РАСПРАВА

Мото: ...„ Уат д.тШагит е( рогтае д1опа \'1иха, аЈгрге р-адШз ек1; тНиз с1ага ае1егпа(ЈУ,е 1>оЈ>е1иг и 8а1иб*. Сош. Са*. сар I. НД1ШСАЛИ К. Н. КОСТИЋ И Ф. АР. СТАНОЈЕВИЋ Рад награђен са 400 динара, ирвом видовданском наградом од 15 Јунија 1897. г). (нАСТАВАК) На основу ових претпоставака ми узимамо: Да је јужна граниг^а Драгутинове Сремске Краљевине ишла иоглавишо Заиадном Моравом. Када Дрман и Куделин бише савладани и протерани, Драгутин присаједини евојој држави Браничево и Кучево. Вјекослав Клајић на свом историском атласу српско-хрватских земаља као Браничево (Вгопвси, Вогопсћ, ВгишЈизшт, ВгапсИт,) обележио је предео од Мораве до Млаве, а као Кучево предео од Млаве до Пека. 1 ) —

х ) А41аз карта 4.

Г.г. Ковачевић и Јовановић на историским картицама уз прво издање своје историје као Браничево обележили су предео и преко Млаве, све до Мироча и Дели Јована, па и до Тимока. 1 ) Г. Милићевић узима, да је старо Враничево заузимало цео данашњи Пожаревачки Округ и предео уз Велику Мораву до Сталаћа. 2 ) Милојевићу се старо Бранпчево протезало све до Вида у Бугарској.(!) 3 ) И у XVI веку жупе Браничево и Кучево биле су на гласу. Знаменити путник XVI века Антун Вранчић спомиње их (ВгагпсГег-о, Сиааеуо) на путу из Смедерева у Јагодину, само што их он погрешно ставља на леву обалу Мораве према Дунаву. 4 ) Као западну границу Браничева ХШ до XV века ваља узети Велику Мораву, јер се у једној хрисовуљи кнеза Лазара манастиру Раваници спомињеуБраничеву село Ж икнцј Горнгага ( и мегл гди истече кллто изк Морлке и о\;плдл о\{ Морлку...Л 5 ) Ј ) Ист. ивд. 1891 карте Ш и IV уз стр. 80 и 136. 2 ) Кнеж. Србија стр. 1015. — И К. Ненадовић улима под Враничевом: „ тожаревп.чку н Луариску нахрју", Жнвот К. Ђорђа стр. ШХ—&Х1, '780, 805. 3 ) Нутопис I стр. 12, 13, 10. 4) КаД. 1 ј ХХ1 стр. 23. 5 ) Моп. 8егђ. стр. 198.

Село Живица налази се у Пожаревачком Срезу, између ПожаревцаиВеликеМораве. 1 ) Источну граннцу Браничева ваља размакнути и преко Млаве све до ГГека, 2 ) јер се у једној хрисовуљи деспота Ђорђа у Браничеву спомињу села: Тоиоловник, П&шчаница, Курјаче, Кладоруб . 8 ) Село Тополовник и данас постоји у 1'амском Срезу. Село Пешчаница без сумње је данашње село Печанигја на путу из Пожаревца у Велико Градшпте. Курјаче је Курјача у Рамском Срезу. Кладоруб биће да је данашње село Кладоруво у Млавском Срезу, на путу из Петровца у Кучево. 4 ) Јужна граница Браничева, вероватно, ишла је гребеном, кроз који се пробија Млава у Браничевској Клисури (Ждрело). Манастир Витовница већ је у Кучају.5) На основу целокупног досадањег разлагања ми ћемо претпоставити: Граница је Драгутаинове Сремске Краљевине ишла од Дунаеа ЈТоречком Реком, !) Ђенер. Карта Краљ. Србијо. 2 ) У срнским сноменицима Пек се јавља и као топограФско име. У истој хриоовуљи кнеза Лазара манастцру Раваници (Моп. 8ег5. стр. 199) спомиљу се села у Пеку: Д 8нИ 111€, К лМ1(КО, КН млнм . Љубиље и Камијево налазе се близу Печанице а Кумани близу Великога Градишта. 3 ) Моп. 8ег1). стр. 196—199 бр. С1 ј ХХХУ1. 4 ) Стат. Краљ. Србије стр. 218, 224,226,228. — Ђенер. Карта Краљ. Србије. ") Старинар за 1883 г. етр. 73 - 84.