Beogradske opštinske novine

1>1 )() ј 5

— 18 -

Год. XVII

Признанице морају бити снабдевене оригиналним иотписом мајстора, који у дотичном рејону занат упражњава. Члан 18. Сопственици зграда, односно масени стараоци, могу с димничарем уговорити, да му за чишћење нлаћају одсеком. Члан 19. Димњаке на Краљевом Двору и зград ама Његовог Величанства, на зградама страних посланстава и консулата, Фабрикама, железницама станицама, као и свима осталим државним надлештвима и касарнама, чистиће онај димничар из места, који буде за то позван, или коме се на лицитацији тај носао уступи. У местима у унутрашњости, где не би имало надметача за лицитирање ; димњаке на оваким зградама чистиће дотични месни димничар, а по таксама утврђеним у чл. 16 ових правила. Члан 20. Непосредни надзор над радом димничара врши месна полицијска власт (§ 326. казнеиог закона). Она ће се повремено увераваги о редовном чишћењу димњака, и тога ради дужан јој је сваки | показати нризнаницу, добивену од димничара (члан 17. ових правила). Члан 21. Димничара, који се не би одазвао позиву да одмах очисти, казниће месна полицијска власт са 1 — 3 динара. Ако се при том димњакупали, димничар ће се за недолазак казнити са 5—15динара (тач. 25. §. 329 казненог закона). Члан 22. Сопственик зграде, на којој се димњак на време не очисти, па се запали, казниће се са 5—15 дпнара. Но ако сеу овом случају докажс, дај е димничар долазио. па га је сопственик зграде одбио, овај ће се казнити до 150 динара (тач. 24. §. 329. казн. закона).

да га овај према прописима еснаФске уредбе испиту подвргне и за свог члана прими. Члаи 10. Сваки мајстор дужан је пријавити своје ученике и калФе еснаФСком старешини ради уписа у еснафске књиге. Мајстори из унутрашности вршиће ове пријаве писмено. Члан 11. Сваки димничарски радник мора за време рада имати при себи исправу од свога мајстора да заиста код њега ради, како би је свакад могао показати било на захтев приватног лица било на захтев власти. Члан 12. Димњаци на ириватним домовима, који су у сталној употреби, нмају се чистити једанпут сваких шест недеља; а димњаци на каФанама, механама, лебарницама, ашчиницама и другим таквим зградама, где већа ватра гори, морају се два пута месечно чистити. За рокове чишћења служи димничарска признаница. Члан 13. Чишћење димњака вршиће се радним данима пре и носле подне, и сваки без разлике дужан је допусгити чишћење димњака. Но ако је коме са извесних разлога немогућно допустити чишћење једнога дана ; дужан је то без одлагања допустити другога дана у исто време. Тако исто димничар је дужан следовати на сваки нозив за чишћење димњака, а нарочито за случај пожара. Члан 14. Димничар је дужан обратити нажњу како на димњак, који чисти, тако и на околину истога, па ако примети да има запаљивих предмета, опоменуће укућане да их одмах укдоне; у прот ивном, известиће о томе месну полициску власт. воцомеђом Црне Реке и Велике Мораве, иа се Јовановачком Теком хватала СталаИа и ишла Заиадном Моравом, можда све до њенога извора и одашле развођем Увца и Мораве; Увцем Црним и Белим Рзавом; даље ирелазила на Прачу и хватала се реке Босне и ишла низ њу све цо њенога угиЛа у Саву; Савом до Брчке а одатле готово правом иругом хватала се Цунава исиод Вуковара, као шшо и 1глајиЛ обележава; од Вуковара, је граница ишла Цунавом све до угиЛа Поречке Реке. 1 ) У Сремској Краљевини престоница је краљу Драгутину била у Цабрцу и у Београду. Данас, као да би тешко било одредити тачно, где је био тај Цабрц , престоница краља Драгутина, а поглавито с тога, што АЕ. Данило изриком каже, да се Дабрац налази у Срему а не у Мачви („Дккркцк кк зшли реком ни Ср-кми") 2 ) Неки наши старији историчари узимају да се Дабрац краља Драгутина одиста налазио у Срему, и они једначе данашње сиромашно сеоце Цобринце са старим Да-

!) Види К1аш. — Ђен. Карт. Кр. Срб. — Бег Еиг. Опеп*... тот К. К. ииШ. §ео§г. Јпб*. ш \\ г 1еп 1887 у Геогр. Зав. В. Школе. 2 ) Дан. Жив. стр. 43—44;, Ив. Павл. Жит. стр. 325.

Члан 15. Димнпчар је дужан водити тачан списак свију зграда у своме рејону, с назначењем: колико која зграда има димњака и кад је који димњак очишћен. Он ће исти списак на захтев полицијске власти свагда ноказати и нужна објашњења дати. Члан 16. За чишћење димњака плаћају се ове таксе: а) за чишћење димњака цилиндар без разлике на спрат . 0 - 40 динара б) за чишћењедимњака простог 0'20 „ в) „ „ „ на два спрата 0'40 „ г) за чишћење гвозденог шпархерда 0'40 „ д) за чижћење зиданог шпархерда ........ 040 „ ђ) за чишћење зиданог шпархерда великог у гостионицама V— „ е) за чишћење Фуруна с чунковима од два метра на више 1)40 „ ж) за чишћење Фуруна с чункоковима до два метра . . . 0-20 „ з) за испаљивање димњака . . 1 - 50 „ и) за чишћење типлова на пекарницама од типла . . . 0'20 „ Члан 17. Таксе за чишћење димњака плаћају сопственици зграда, а за масе масени стараоци. Само у одсуству ових плаћају закупници (кирајџије). Плаћање прописних такса обавезно је. У случају противљења, таксе ће наплатити полицијска власт без икаквог одлагања. По наплати таксе димничар је дужан сваком без разлике издати признаницу, у.којој мора бити назначено: колико је и каквих димњака очишћено, на чијој згради, колико је наплаћено и ког је дана чишћење вршено. На полеђини признанице морају бити одштампане таксе из члана 16. нравила. брцом. Тако, на пример, Пејачевић узима да је Драгутинов Дабрац — Цобринци. Пејачевић још у ноти додаје, да су места Краљевци, Петровци, Добринци, Сонлук у „домену Св. Димитрија", у околини сремске Митровице и да се у Сонлуку виде трагови старих развалина. 1 ) Ј. Рајић мисли да ће стари Дабрац бити или данашње сремско сеоце Цобринци или пак да се стари Дабрац налазио у долини између Карловаца и Сланкамена, где се и „данас" познају трагови негдашњих развалина. 2 ) И Видаковић и Давидовић и Мандровић називају ту Драгутинову престоницу Цобрац. Видаковић такође узима да је стари Дабрац сремско сеоце Добринци, Мандрои Медаковић само веле да је у Срему а Давидовић вели да је Драгутин становао и у месту Машеји, близу Карловаца, где се виде неке развалине. 8 ) И Бранковић узима да се Дабрац налазио у Срему. Он Дабрац назива маиастиром. 4 ) У једном нашем како изгледа а ) Пејач. 8егу. стр. 213—219 2 ) Рајик Ист. књ. П стр. 514—515. 3 ) Видак. Ист. књ. I стр. 117;Давид. Ист. стр. 78—79; Мандр. Илустр. ист. Срп. Нар. стр. 96, — Медак. Истор. I стр. 192. 4 ) АгкЈт. Кики1ј. св. Ш стр. 12.

Члан 23. Димннчар, који на случај пожара не би следовао позиву да се ватрогасцима на помоћи нађе, казниће се са 5—15динара (т. 30 §. 329. казн. зак.). досга младом летопису, јер помиње БонФинија, Дабрац је назван Докрицк; М. Орбиии назива Дабрац ЂеЂагг, Лукарије Бабагг и зна да је у њему био манастир. 1 ) Народно предање у Срему сачувало је веровање, да се Драгутинова престоница налазила у Краљевцима у Срему. 2 ) Г. Срећковић мисли, да се Дабрац налазио у Срему на Дунаву (где ?). Милојевић, на ушћу Вукодража у Саву. Г. г. Ковачевић и Јовановић узимају да је Драгутинова престоница била у Дебрцу на Сави. 3 ) Свакако, ово мишљење г.г. Ковачевића и Јовановића биће највероватиије. Још је Ами Бује чуо да се прича, да је Дебрц на Сави био престоница краља Драгутина, 4 ) По г-ну Милићевићу у данашњем селу Дебрцу, 3 —4 сахата низа Саву испод Шапца, код села Малог Дубокога, до скора су се виђале развалине старога града, за !) Гласн. XXI стр. 240. — М. ОгМш, Ј1 ге^ио <1е 81ауј стр. 253. — 1лшсап, Сор1оао па1:геМо Ле §Н АппаН (П Каиаа стр. 37. 2 ) Кал. Србобр. за 1895 г. стр. 108. 3 ) Срећк. Ист. књ. П стр. 175, 921. — Милој. Одлом. књ. П стр. 116. — Ковач. и Јован. Ист. изд. 1895 — 96 страна 96. —■ 4 ) Кес. (Ј' Шп. I. II стр. 261—263; — Тигцше, I. II стр. 369. Аи (Језзоиз с!е бсћаћаи, П ех1з1;е аиг 1а 8а\ г е с!еа гшпеа е1 пи уШа^е арреТе 1)е1>гг, ци' оп сШ а\*оп' е1е ипе геаМепсе с!и кга! СгадоиНп.