Beogradske opštinske novine

Број 10

— 38 -

Год. XVII

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 25 Фебруара 1899. год. Председавао председник г. Н. Д. Стевановић; присуствовали чланови суда: г.г. Стев. Ивковић и Коста СимиК, од одборника били: г.г. Ђока Тошић, А. Н. Крсмановић, П. И. Јовановнћ, Трајко СтојковиК, Ђорђе Н. Соколовић, Трифун Ђорђевић, М. Штрблћ, Мих. Јовановић, Н. Петровић, Стојан Пајкић, Младен Николић, Марко С. Петронијевић, Н. Спасић, Голуб С. Јањић, К. Н. Лазаревић, Ј. М. Јанковић, Д. М. Ђорђевић, Богоје Јовановић, Михашг С. Протић, А. Ј. Стевановић, Васа Николић, Дамјан Стојковић, Ммов. Милепковић, Ив. Ивковић, Ј. Алкалај, Мита Петровић, Јован Петровић, Др. Ј. Ђурић, Ђ. Пантелић, Д. Тадић. (СВРШЕТАК) X По ирочитању извештаја економског одељења АБр. 1442 и изјаве Д-ра Јов. Ђурића апотекара АБр. 1379, одбор је решио, да се уговор о закупу куће, у којој је смештен првостепени суд за вар. Београд продужи са садањим сопствеником Др. Јованом Ђурићем под истим погодбама и по истој цени до првога Новембра 190треће године. XI Председник извештава одбор, даје понуђено још неколико кућа за кварт дорћолски, али да је комисија нашла, да ни једна не одговара нотреби сем куће Дим. М. Ђорђевића. По саслушању овога одбор је решио, да се за смештај канцеларија кварта дорћолског узме под закуп горњи бој куће Дим. М. Ђорђевића у Душановој улици за две стотине седамдесет динара месечне кирије. Закуп да траје три године од 1. маја о. г. и да се према прописаним погодбама закључи уговор о овоме закупу. ХП Председник извештава одбор да је суд општински на основу правпла о уређењу димничарског еснаФа расписао стечај за 6 димничара за вар. Београд, да су се на овај стечај при јавили 11 димничара са документима. По саслушању овога и по прочитању члана 3, 4, 5 и 6 правила, свих пријава димничара под АБр. 1153, 1201, 1227, 1268, 1269, 1381, 1382, 1383, 1384. 1385, 1386, одбор је решио,

да димничари за варош Београд буду ова лица: Марија М. Алегссић удова, Ламберт Клузачек старији, ако обоје поднесу доказа, да су српски поданици, Ђорђе Дебељевпћ, Риста Милишић, Алекса Дебељевић, и Сима Бркић. Овлатћује се суд општински, да изабраним димничарима одреди рејон. Да се учини представка господину Министру народне привреде, да је такса за чишћење димшака сувише висока и да би је требало умерити. ХШ По прочитању извештаја општинског правозаступника АБр. 1104 о паградама изборним судијама и о томе, како да се општина у овој парници понаша, одбор је решио, да се општина београдска у парници са трамвајским друштвом пред изборним судом има понашати као тужена страна. Да изборним судијама и деловођи буде награда од сваке седнице по десет динара. XIV Председник износи одбору на решење писмен предлог заступника трамвајског друштва за равнање по спорним питањима, због којихје изборни суд састављеи. По прочитању тога предлога АБр. 1343 одбор је решио, да се понуђени начин равнаља не може примити и да према томе има се продужити парцичење пред изборним судом. XV Председник извештава одбор, да се два грађанина "јавила, да купе општинско земљиште на топчидерском друму до Ђорићеве Фабрике боја, од којег онштина за сада нема никаквог прихода. По саслушању овога и по прочитању тих понуда АБр. 7923/98 и 254, и извештаја економног одељења, одбор је решио, да се ово земљиште не може продавати но се може дати под закуп ако ко жели. Понуде за закуп да се поднесу одбору на решење. XVI * По прочитању акта београдског духовног суда АБр. 9038/98. да општина од своје стране одреди

лица, која ће са повереницима духовног суда означити границе општинског и црквеног земљишта на старом гробљу, одбор је решио, да члан суда г. Стев. Ивковић и одборници г.г. Мита Петровић, Младен Николић, Коста Н. Лазаревић и Богоје Јовановић буду од стране општине чланови комисије за одређивање гранине општинског и црквеног земљишта на староме гробљу. ХУП По прочитању извештаја судског одељења СБр. 7915/98. одбор је решио, одобрава се кредит од 156-60 дин. за исплату потраживања Боне Неорчића, коју је суму Светозар Павловић бив. извршитељ наплатио за рачун Неорчића па упропастио. Да се тражи судским путем накнада од Св. Иавловића. Овај кредит да падне на терет партије буџетом одређене за повраћај неправилно наплаћених сума. XVIII По прочитању акта г. Министра Народне привреде АБр. 979, да му се уступи општинско земљиште у глумачкој улици где је велосипедско вежбалиште у размену за какво државно земљиште, или да му се исто прода како би држава на овом земљишту могла подићи угледну зграду за пошту и телегра®, одбор је решио, овлашћује се председник општине да ступи у преговоре са господином Министром Народне Привреде о размени овог општинског земљишта за какво државно земљиште. РЕДОВНИ САСТАНАК 4 Марта 1899. год. Председавао председник г. Н. Д^ Стевановић, присуствовали чланови суда г. г. Ст. Ивковић и Коста Симић. од одборника били: г. г. Мих. Ђ. Илић, Ђока Тошић, Трифун Ђорђевић, М. Савчић, Стојан Пајкић, Ђорђе Н Соколовић, К. П. Лавареввћ, Голуб С. Јанић, Н. Спасић, Др. Јов. Ђурић, Марко Петровић, Н. Петровић, Коста М. Ђурић, С. ЈосиФовић, Ђ. Димитријевић, М. Штрбић, Васа Николић, Ј. М. Јанковић. Мил. Арсенијевић, Јов. Петровић, Милов. Миленковић, К. II. Михајловић, Младен Николић, Др. Стеваи Марковић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 25. Фебруара 1899 год. и примљен је без измена.

КРАЉ СТЕФАН ДРАГУТИН ИСТОРИСКА РАСИРАВА

МОТО: ...„ (ИиШагит е[ [огтов д1огга Џиха оЛ<[ие јгадЖа ез1; тНш сХага аеСегпадие 1гаЂ<'Лт м 8а1ив1;. Сош. Са*. сар. I. НАПИСАЛИ К. Н. КОСТИЋ И Ф. АР. СТАНОЈЕВИЋ (Рад награђен еа 400 динара, првом видовданском наградом од 15 Јунија 1897. г).

(нАСТАВАК) По причању АЕ. Данила изгледа, да је краљ Драгутин најпре он напао на Дрмана и Куделина, 1 ) вероватно да се ослободи својих немирних суседа или пак у освајачкој намери, понет скоро задобивеном ратном славом у грчком рату. Али је краљ Драгутин врло рђаво прошао у овом ратном походу. По АЕ. Данилу краљ Драгутин није ништа могао против Дрмана и Куделина, и био је приморан да се врати у своју државу. Вероватно да краљ Драгутин није ни допро до куманске престонице, као што се то обично у-

Ј ) ЈШето етр. 115.

зима („због брдовитости и неприступачности"), јер АЕ. Данило о томе ништа не каже. 1 ) Дрман и Куделин охрабрени овим неуспехом краља Драгутина, а можда и победом, с великом добро плаћеном најамничком војском од Татара и Кумана упадну у Сремску Краљевину. Они поразише краља Драгутлна, јер АЕ. Данило разговетно каже, да су они опљачкали многе крајеве Сремске Краљевине, и да је краљ Драгутин био приморан да избегне у државу краља Милутина. 2 ) Тада краљ Милутин похита у помоћ своме брату краљу Драгутину, који се налазио у Расини. Краљ је Милутин ишао с војском из Дежева најкраћим путем: Ибарским Друмом до знаменитог трговишта Плане, долином Јошанице, низ Треботинску Реку. 8 ) Како бележи АЕ. Данило, у месту Мачковцу у Расинској Жупи, састали су се српски краљеви. 4 ) И данас у Расини постоји село Мачковац на споменутом путу, с леве стране Треботинске Реке или Пепе-

1) Дан. Жив. стр. 115.. И № Б1>'јМОЖЕ ИМк НИК016 же ПЛКОСТИ СћТКОрИТИ ИЛИ ОТкГНЛТИ ИХк ОТк пр -вдили ТДКО КћШХк, Н ПДКМ Б1>ЗКр<ГГН с« К1» дркждкоу СКОК). 2 ) Дан. Жив. стр. 115. 3 ) Види Ђен. Карту Краљ. Србије 4 ) Дан. Жив. 116—116.

љуше. 1 ) Уједињени српски краљеви успеше сада не само да изагнају Дрмана и Куделина из Сремске Краљевине, него да им и целу државу заузму и да их прогнају преко Дунава. Сада је тек, г. 1286, Браничево присаједињено Сремској Краљевини.-) У данашњој српској историограФији није рашчишћено питање, због чега се завадише српски краљеви Милутин и Драгутин. Г. Ст. Новаковић је већ напоменуо, да се не може тачно знати због чега је била та завада. 3 ) На основу белешке АЕ. Данила да је краљ Драгутин устао тражећи српски краљевски нресто за се и на основу спомена настављача и био-

!) У право данас постоје два Мачковца: један је споменути, а други близу Мораве на путу КрушевадТрстеник: али је Данилов М /1ЧК0ККЦК вероватно први • Ниди Ђен. Карту Краљ Србије и њене секц. Ж7 Крушевац и Ев Брус. 2 ) Дан. Жив. стр. 115—116. — О Куманима одржала се успомена у оном крају. Једно село близу Градишта назива се Бумани; у близини Пожаревца постоји село Дрмне. На десној страни Млаве, код села Рибара, налазе се развалине града Дрмна, а код села Крепољина развалине града Креаољина. Ждрело више Крспољина назива се Куделиноким Ждрелом. Види Гласн. ХћШ стр. 327 — 329; — Милићевић, Кнеж. Србија стр. 1032—1033' — Гласн. IV стр. 193—194. — Гласн. XXI стр. 57. — У једном српском летопису стоји погрешно, да је Дрмана и Куделина победио Константин Милутинов син. Гласн. XXI стр. 242. 3 ) Срби и Турци стр. 66.