Beogradske opštinske novine

ЗВАНИЧНИЗЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

•^^^ХХ.Х.Х.-Ч.ЖХ.Х.Х.Х.ХЛХ.Х.Х.^Х.ХЖХ.ХЖХХ.ХХ.ХЛ

■ЖЖЖЖЖЖЖЖЖ*ЈГЖЖЖЈ7ЈГЖ.

Год. XVII. ИЗЛАЗВ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ

II I: II \ : За Србију на годину 6 динара на пола године 3 „ За стране земље на годину 9 „

НЕДЕЉА 16. МШ 1899.

Број 18.

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНОКИ СУД А ОВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА.

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ.

НЕПЛАИЕНА ПИСМА НЕ ПРИКА Ј7 СЕ.

С Т Е Ч А Ј Према решењу одбора оаштинског од 4. маја 1899. год. '>има се посдати на страну о општинском трошку једно лице, да увиди и проучи администрацију и уређеље општинских трошаринских установа у варошима, у којима су ове установе најбоље уређене, како би се и београдска општинска трошарина преустројила и на модеран и што савршенији начин удесила. С тога суд општине београдске расписује овим стечај и позива све оне, који би били вољни, да се овога приме, да се писменом молбом пријаве суду најдаље до 19. маја о. г. закључно. Уз пријаву треба поднети и исправе о свршеним школама, владању и занимању. Погодбе и награда одредиће се по извршеном избору питомца. Од суда општине београдске 7. маја 1899. год. у Београду АВр. 3460.

Н А Р Е Д Б А Скупљање деце код Београдских цркава, кад су у њима венчања и њихово лармање и изазивање сватова, да им ситан новац бацају, било је и раније забрањено, али без стварног успеха. То долази

и отуда, што децу, често пута, из личног задовољства, бацањем новаца намамљују на скупљање и сами сватови, те тиме и они доприносе, да се овај ружан обичај продужава. Да би се у будуће овоме стало на пут, Управа града Београда, у интересу одржања реда и поредка, тишине, мира и спокојства грађана, на основу§3'26. кривичног закона, издаје ову Наредбу: 1. Забрањује се скупљање деце код цркава, кадсууњима венчања. Деца која се ту нађу, казниће се полициски, ако су преко 12 година старости, а ако су испод ових година предаваће се родитељима или стараоцима, да их они казне. Ђаци предаваће се својим школским властима. 2. Сватови, који буду бацали новац деци код цркве или на улици кад са венчања пођу, и тиме децу мамили на скупљање и неред, казнпће се по наведеном пропису закона. Тако исто казниће се и родитељи или старатељи оне деце испод 12 година старости, што су им дозволили, да без њиховог надзора, изађу пред цркву кад су венчања, и да ту својом виком и лармом праве неред.

Ова наредба важи од данас. Из канцеларије Управе града Београда, 3. маја, 1899. год. № 10602, у Београду. 0 Б Ј А В А Одбор општине београдске у седници својој од 22. Априла 1899. год. једногласно јерешио, да се улица Кнеза Милота од сада зове улица Милоша Великог. Суд општине београдске о овоме извештава грађане ради знања. Од суда општине београдске 22. Априла 1899. год. АБр. 3390 у Београду,. РАД ОДБОРА ОПШТИНСНОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 29. Аирила 1899. год. Председавао нредеедник г. Н. Д. Стевановић; присуетвовали чланови еуда: г.г. Стев. Ивковић и Коста Симић; од одборника били: г.г. А. Н. Крсмановић, Ризнић, Трајко Стојковић, Михаило С. Протић, К. Н. Лазаревић, Васа Николић, 'Бока Тошић, Н. Спаеић, Михаило Миловановић, Младен Николић, Мих. Јовановић, Ив. Ивковић, И. Козлић, Стојан Пајкић, Петар И. Јовановић, Голуб С. Јанић, С. ЈосиФовић, Мих. Б. Илић, Н. Петровић, М. Ј. Божић, Богоје Јовановић, К. М Ђурић, Ј. Алкалај, М. Петронијевић, Трифун Борђевић, Ј. М. Јанковић, К. II. Михајловић Д. Тадић. I Прочитан је записник одборских одлука сед22. Априла о. г. и у одлуци КЊБр. 255 учињена је измена,

ТРГОВИНСКИ ЦЕНТРИ И ДРУМОВИ по СРПСКОЈ ЗЕМЉИ у СРЕДЊЕМ I I НОВОМ ВЕКУ ИСТОРИСКО-ГЕОГРАФСКА РАСПРАВА Мото : Трговина је један од појзначајнгцих момената у еволуцији једнога народа. написао КОСТА Н. КОСТИЋ (Рад награђен са 200 динара, другом Видовданском Наградом Београдске Општине од 15. Јунија 1898. г.) (наотавак) (6) Дубровчани бехувећ једном 1391. год. купили од браће Санковића целу Конаваоску жуиу. 1 ) Та је продаја закључена у Априлу 1391. год.; али поуздано Дубровчани нису тада овладали Конавлима. У зиму исте године кнез Павле Радиновић и војвода Сандаљ Хранић победише и заробише браћу Санковиће а земљу им поделише. 2 ) Да су Дубровчани и окупирали Конаваоску Жупу, ништа то није могло сметати Ј ) Моп. 8егћ. §. 204, е. 217—219. 2 ) Јиречек, Нап(1е1вв4газ8еп е. 38.

овој силној српској властели, да их истисну из Конавала. Тек 1419. год. Дубровчани купише од Сандаља Хранића и војводе Петра Павловића, сина кнеза Павла Радиновића целу Конаваоску ЖуиуУ) Босански краљ Степан Остојић с матером краљицом Кујевом и с властелом у Сутесци 4. Децембра 1419. г. из суверенства над Хранићима и Радиновићима преда Дубровчанима преко њихових поклисара Паскоја Растића и Николе Пуцића инвеституру на Конаваоску Жуиу и град Соко. 2 ) За ту потврду Дубровчани се обвезаше 8. Фебруара 1420. г. да ће босанском краљу Степану Остојићу плаћати годишње о Св. Власију 500 перпера дубровачких динара. 3 ) А 20. Маја исте године Дубровчани примише Храниће за своје племиће и сенаторе; дадоше им намешћену палату у граду и земљу у Приморју у вредности 3.000 перпера и обећаше им плаћати сваке године 500 перпера дубровачких динара. Сем тога Сандаљу обећаше, да ће му примити новац 30.000 перпера дубровачких динара са годишњим интересом од 5 Ч | 0 . 4 )

!) Моп. 8егћ. §. 268. е. 288-293. г ) Јћ. §. 269. е. 291—294. 3 ) Јћ §. 270. с. 294—296. 4) Моп. 8егћ. §. 271. с. 296—300.

Кад војвода Петар Павловић погину у борби са Исаком турским војводом у Врхбосни и Турци његов домен дадоше лојалним Хранићима, Сандаљ са својом браћом и синовцем 30. Маја 1420. г. у Соколу потврди Дубровчанима целу Конаваоску Жуиу са Обоцом, Цавшатом, Соколом, Доњом Гором и Виталином .') Ову донацију Дубровчанима од Хранића потврди Дубровчанима и босански краљ Твртко Твртковић под Високим 16. Августа 1420. год. 2 ) Војвода Радослав Павловић, који успе да завлада заосталом баштином свога брата Петра Павловића четири пута потврди Дубровчанима Сандаљев део Кон&вала: а) У Дубровнику 3. Новембра 1420. год.; б) и в) У Борчу 22. и 24. Априла 1421. год.; г) У Борчу 7. Априла 1423. год. 3 ) Браћа Санковићи, као што је већ споменуто, Априла 1391. г. продадоше Дубровчанима Конаваоску Жупу. После 30. г. војвода Сандаљ Хранић, потврди Дубровчанима и део Конавала војводе Петра Павловића. Мало доцније Радосав Павловић

1) Јћ. §. 272. с. 300—301. 2) Јђ. §. 273. с. 304— 305. 3) Моп. Зегћ. §. 274 , 277., 278., 283.-, с. 306—308. 313—314., 322—325.