Beogradske opštinske novine

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XVII ТЖЖЖЖЈГЈГЖ ИЗЛАЗЕ НВДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ

7/1////////////////Л

■ЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЈГЈГЖЈГЈГж

тжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжл-

Ц ! ■: п А :

За Србију на годину .... на пола године . За стране земље на годину

НЕДЕЉА 30. ШШ 1899.

к\\\\.\\\\\\\\\\\\>

Број 20.

6 динара 3 „ 9 .

ГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ,

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА.

РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ.

НЕПЛАЋЕНА ПИОМА НЕ ПРИМАЈУ ОЕ.

РАД 0ДБ0РА 0ПШТИНСК0Г РЕДОВНИ САСТАНАК 13. М.аја 1899. ход. Председавао нредседдик г. Н. Д. Стевановић; нрисуствовади чданови суда: г.г. Стев. Ивковић и Коста Сииић, од одборника били: г.г. Иет И. Јовановић, А. Н. Крсмановић, Богојв Јовановић. Михаидо С. Оротић, Голуб С. Јанић, С. ЈосиФОвић, Ђ Димитријевић, Мих. Јовановић, Ив. Ивковић, Дамјан Стојковић, И. Снаслћ, М. Ј. Божић, Ђурић, Милов. Миленковић, Ђока Тошић. Стојан Пајкић, Баса Николић, И. Козлић, М. Миловановић, М. Саввчић, Мдаден Николић, М. Штрбић, Г Б. Ј. Пантелић, Ј. Алкалај Д. Тадић, Ј. М. Занковић, I-, Прочитани су записници одборски одлука седница држаних 4. и 8. Маја о. г. и у одлуци КЊБр. 284 учињена је измена, да Дубровачка улица од Косанчићевог венца па до цар Душанове, буде чаршија (улица I реда). П Одборник г. Мих. Јовановић и остали потписници подносе писмен иредлог, да се још у овој години сазида зграда, у коју би се сместиле канцеларије пореског одељења, водовода и грађевинског одељења. Одбор је одлучио, да се овај предлог стави на дневни ред за решавање. III Одборник г. Мијаило Јовановић, пита, зашто се не износи на решавање одбору понуда Бео-

градске Трговачке Банке за извршење великих општинских радова. Председник је одговорио, да се ова ионуда још налази пред одборском комисијом за проучавање оваких понуда, и све до сада поднете понуде за зајам и радове поднеће се одбору на решење или свака за себе или све заједно, како буде одбор доцније одлучио. IV По прочитању акта Управе вар. Београда и њених одељака АБр. 3406, 3503,3548, 3571, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да је Зорка жена Петра Оморца штампара доброг владања и доброг имовног стања; да је Зорка Кочовић бабица доброг владања и сиротног имовног стања; да су му непознати, Сава Бошковић бив. чинов., Михаило Обрадовић надзорник железн. телеграФа и његова жена Сојка, Ђорђе Костић кројач, Ђорђе Судар бив. пушкар, Сима Шимшић, ВидакЗељић и Јован Томић безпосличари. V Председник износи одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о породичном односу. По прочитању тих молби одбор је изјавио мишљење,

да се Винтури Којен удовој може дати тражено уверење о њеном породичном односу; да се Јовану Ребрићу надничару може дати уверење о његовом породичном односу ако још један од одборника буде јемчио за истинитост његових навода. VI По прочитању молбе Косте Ђ. Поп-Манића, богослова из Петрограда АБр. 3134, који моли за помоћ, да би могао продужити школовање, одбор је решио, да се ова молба одбаци. VII По прочитању понуде Тшре Аћимовића АБр. 3612, одбор је решио, да се трећи месарски плац с горње стране на Краљевом тргу уступи под једногодишњи закуп од првог ма.ја о. г. а под прописаним погодбама Ћири Аћимовићу за годишњу цену од иљаду три стотине динара. VIII По прочитању извештаја одборске комисије Абр. 1456, одбор је решио, да Димитрије Грујић закупац општинског земљишта на Дунаву плати за ову 189 девету годину половину закупне цене

по

СРПСКОЈ ЗЕМЉИ

СРБДЊЕМ I I НОВОМ ВЕКУ

ИСТОРИСКО-ГЕОГРАФСКА РАСПРАВА Мото : Трхоаина је један од пајзначајнијих момепатау еволуцији једнога народа. НАПИСАО КОСТА Н. КОСТИЋ (Рад награђен са 200 динара, друтом Видовданском Наградои Београдске Општине од 15. Јунија 1898. г.)

(наставак)

(6ј

Драчки АЕ. Павле Анђел славећи Дубровник због усрдног гостоиримства указаног Скендербегу овако одушевљено узвикује: „Која су шо мора, ио којима не броде дубровачки трговци; које земље они не иролазе; која су то места тако сакривена и врло удаљена, којима се они не ириближавају и у која они не иродиру^ ?! (Дубровник) школа и учитељица свију врлина, пример и светило добрих обичаја,

дика и украс целе Далмације, Илирика, Јадранског и Јегејског Мора." 1 ) Падованац Паладије Фуско (око 1450) вели о Дубровнику: „Нема у Јевропи краја тако сакривена и странцима неприступачна а да не наиђеш на дубровачке трговце. Имађаху прошлих година више од 300 бродова, које пуне трговина слаху на добитак у разне стране света." 2 ) Ђовани Батиста Ђустинијани (1553. г.) бележн, да Дубровчани трговинским пословима броде у све делове света, да имају 100 бродова и, како се мисли, у Дубровнику је наслагана велика множина блага. 3 ) Мелхијор Сајдлиц (1553 —1559) бележи да Дубровчани због велике развијености

х ) В. Макушевт,, Изслвдоввшл с. 20. „СЈиае тапа Ка§1шт тегеа4огев поп пауј^аШ, диаа {еггаз п поп регтеап4, диае 1оса 1ат аМНа е(; гетоМзаппа а(1 диае пом ассе<1чп(; е* репе4гап(;?!. . (ХЈгћет Ка^ивтат) всћо1ат е4 та§181гат огатит уЈгШит, ехетр1аг е(; 1итеп ћопогит тогит, <1еси8 е4 огпатеи1ит Шшз Оа1таИае, Ј11уг1сј, А(1паНс!, Ае^еЈ^ие тапз." 2 ) В. Макушевг, Изслђдовашн с. 20. „ХиЦч Еигорае рага аЛео ађ(Ша ез(;, 14а аЛуешз 1пСе8(;а, и1 111 еа Ка&и81П08 поп туепјаз пе^а41оп1 ;е8. Наћећап!; аппЈз зирепопђиз пауез атрПиб 1гесеп (;а8, ^иаз тегс1ђи8 опизЈаз И1 сИуегбаб сгђт раПез ад ^иаеа(;ит тШеђап!." 8 ) Моп. 8рес(;. V. VIII с. 250. „Кауј§апо рег 1иЦе 1е раг(;е Ле1 топс!о, е(; ћаппч Гга (;иШ соп(;о пауТ §ађ1а, с1ј ташега сће т К*ј?и8а 81 зИта е88ег циапШа јпвиНа (И (Јапап; е4 регсће §Н соптјен тагсап1аг рег 1иМе 1е раг1е (1е1 топДо е(;с.

своје трговине држе по страним земљама велику Флоту. 1 ) Еј (Науеа, 1621. г.) вели, да су Дубровчани у своје руке прихватили сву трговину по Средоземном Мору. 2 ) Феликс де Божур из времена велике Француске Револуције, пре десетину година пада Дубровачке Републике, назива Дубровчане Холанђанима Средоземног мора; бележи да Дубровчани имају више од 200 великих трговачких бродова, који плове у сва мора и више од 50 бродова, за каботажу поред турске обале. 3 ) И. т. д. Да је Дубровник и у Средњем Веку имао односа са Мисиром, Сиријом и Малом Азијом; да су Дубровчани похађали Трапезунат, ЈаФу и највише Александрију има доказа и спомена. У Фебруару 1442. г. султан Мурат II даде Дубровчанима ону знамениту трговинску повељу с правом „дл трћгокци и лк>ДИ1€ нихи (вс. Дубровчани) С Трк -}И и С ИМ4И№М1ж НИХк Д<1 МОГ!5 ХОДИТИ ПО МОрб И ПО С8Х8 КЈЗК НШДКНЈ 34КЛК8 П0 Н <ЈТ0Л1€, ПО РоМЛН1€, по

1) Кас1 к. 1ХХХ1У с. 54. 2) КаД к. СХХ1У с. 23. 3 ) Р. Ле Веачјоиг, Таћ1еаи (1и сотшегсе Де 1а Огесе., дертз 1787. ји8ди'еи 1797. Рапз (;. II. с. 256.