Beogradske opštinske novine
ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
ЛХХУХХХХХХХХХ^
.ХХЧЧХХ%ХХ\ХХ\ХХУУ\\ЧХХХХХ\ЖХ^ЛЖХ\\ЖУ
Год. XVII. I , Ж ЈЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЛ 'ЖЖЖЛ ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ
НЕДЕМ 6. Ш1 1899.
.ХХХХ\ХХХ\ХХХХХХХХХХХХХХХ1
Број 21.
'ЖЖЖ.ГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЛ '
За Србију на годину
I I, 1-: II V :
на пола године
6 динара 3 .
За стране земље на годину 9 »
ПРЕТПЛАТ.7 Р.А.1А СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ О.УД А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ НА УРБДНИКА
'ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЛ
РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ
НЕПЛАВ.ЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈ7 ОЕ
0 Б Ј А В А Господин Министар народне нривреде одлучиоје, да се и у овој години приберу подаци о гајењу свилобуба у нас. У тој цељи, суд општине града Београда овим путем позива одгајиваче свилобуба, који се у овд. вароши тим баве, да предстану Статистичком одељењу ове општине најдаље до 20. овог месеца, те да даду податке потребне господину Министру народне привреде о овоме. Из суда општине града Београда, 3. Јуна 1899. године у Београду АБр. 3931.
Н А Р Е Д Б А Скупљање деце код Београдских цркава, кад су у њима венчања и њихово лармање и изазивање сватова, да им ситан новац бацају, било је и раније забрањено, али без стварног успеха. То долази и отуда, што децу, често пута, из личног задовољства, бацањем новаца намамљују на скупљање и сами сватови, те тиме и они доприносе, да се овај ружан обичај продужава.
Да би се у будуће овоме стало на пут, Управа града Београда, у интересу одржања реда и поредка, тишине, мира и спокојетва грађана, на основу§326. кривичног закона, издаје ову Наредбу: 1. Забрањује се скупљање деце код цркава, кад су у њима венчања. Деца која се ту нађу, казниће се полициски, ако су преко 12 година старости, а ако су испод ових година предаваће се родитељима или стараоцима, да их они казне. Ђаци предаваће се својим школским властима. 2. Сватови, који буду бацалн новац деци код цркве или на улицн кад са венчања пођу, и тиме децу мамили на скупљање и неред, казниће се по наведеном пропису закона. Тако исто казниће се и родитељи или старатељи оне деце испод 12 година старости, што су им дозволили, да без њиховог надзора, изађу пред цркву кад су венчања, и да ту својом виком и лармом праве неред. Ова наредба важи од данас. Из канцеларије Управе града Београда, 3. маја, 1899. год. № 10602, у Београду.
РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ ВАНРЕДНИ САСТАНАК 26. Маја 1899. год. Председавао председник г. Н. Д. Стевановић; присуствовади чланови суда: г.г. Стев. Ивковик и Коста Симић; од одборника били : г. г. М. Ј. Божић, Дамјан Стојковић; Ђорђе Соколовић; А. Н. Крсмановић; Стојан Иајкић; Ђока Тошић; Мијаило Миловановић; ТриФун Ђорђевић, Голуб С. Јашић; Ив. Ивковић; К. П. Михајловић; Младен Николић; Јаков Алкалај, Милов. Миленковић; Јанаћ М. Јанковић. I Прочитан је записник одборских одлука седниде држане 20. Маја и примљен је без измеиа. II По ирочитању акта Управе вар. Београда и њених одељака АБр. 3890, 8892, 3984, 3860, 3977, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица одбор је изјавио, да су доброг владања и доброг имовног стања Стеван Гојковић зајмодавац, Драга Димитријевић-Митрићевић, Ђорђе С. Новаковић адвокат и Петко Стојановић баштован, да су му непознате Катарина жена Владимира Смутека и Анка Гргурићева служавка, да Светозар Хранисављевић надничар, није грађанин београдски и да према томе не може за њега ни издати уверење о његовом владању и имовном стању.
И
по
СРПСКОЈ ЗЕМЉИ у србдњем и новом веку ИСТОРИСКО-ГЕОГРАФСКА РАСПРАВА Мото : Тр\овипа је један од нијзначајнијих моменатау еволуцијиједнога народа, НАПИСАО КОСТА Н. КОСТИЋ (Рад награђен са 200 динара, другом Видовданском Наградом Београдске Општине од 15. Јунија 1898. г.) —♦ ♦- • ( НА СТАВАК) Односи између Дубровника и Француске нису престали све до пада Дубровачке Републике, и у овом последњем времену Дубровчани су имали у Паризу свог министра резидента. 4 ) 12. Дубровник је. по В. Макушеву, ступио у трговинске везе са Енглеском, вероватно, при крају XII в.; али је трго-
4 ) Мак. Ис.гид. с. 24.
вина са Енглеском постала знатном тек у времену Оливера Кромвела. 1 ) Време почетка вез& Дубровника са Енглеском Макушев је узео, вероватно, на основу дуброкачких анала, који бележе, да је енглески краљ Ричард Лавово Срце дошао у Дубровник 1192. г. Журећи из Свете Земље у Енглеску да рестаурира своја погажена права Ричард у мало не погину у морској бури. У очајним тренуцима у морској бури овај витез владалац заветова се, да ће на месту где се буде срећно искрцао, подићи за свој спас цркву Св. Богородици. Његов брод наиђе на дубровачко острво Локрум и он ту хтеде, по своме завету, подићи цркву. На молбу дубровачког сената и по папском одобрењу, Ричардо допусти да се од његова новца подигне величанствена катедрала у част Св. Богородице (ХЈпа сМеза а<1 оиоге ћеа^шта Уег^те. Ова лепа црква пропаде у Великој Третњи. 2 ) Дубровачки летописци Рањенић под год. 1521. и Аноним под 1548. бележе, да дубровачки бродови крцају и знатне количине енглеске робе. 8 ) Дубровчани су из
Ј ) И8сл г ]&довашл с. 17 18. Торговлл начавшалсл в4роатно узие вт, конц® ХП. в «ка, прЈобрЈтаетг значеше толбко со времени Кромвелл. 2 ) Мопит. 8рес4. V. XXV. с. 66. — 1д1ссап, Сор. К18 <;геМо л. 28—29. — СГ. Еп§е1, Сгевсћ. Ка§пза'8 с. 87. 3 ) Моп. 8рсс4. V. XIV. с. 133, 276.
Енглеске извозили поглавито енглеско сукно. Папа Климентије УГ1. у свом писму од 16. Фебруара 1526. г. заузима се код Британског Војводства за неке трговце Дубровчане, који су би;ш опљачкани од Британа а били су натоварили своју лађу грубим сукном (рапшз) и другим трговинама из Енглеске. 1 ) 13. Односи Дубровачке Републике са Руском Империјом започети су за владе Петра Великог. Петар Велики беше упутио дубровачком сенату једно писмо у заповедничком тону, да допусти гроч>у Сави Владислављевићу, да може подићи у Дубровнику православну цркву. Дубровачка Сињорија под традпционалним веровањем да ће Православље донети и пропаст Ду бровачкој Републици, у Сенату одлучно и једногласно одби молбу гроФа Владислављевића, те не испуни жељу моћног руског самодршца. 2 ) Једног Дубровчанина налазимо у аудијенцији цара Петра, који се, по свом деспотском схватању, дивио дубровачком Сенату. 3 ) У своју Флоту, младу своју установу, Петар Велики радо је примао Ду-
!) ТћеЈпег, Моп. 81ау. Мег. I. §. 398. с. 285. 2 ) В. Макуш. Мат. с. 6—8 3 ) 81аппе к. XIII. с. 72.