Beogradske opštinske novine
Број 21
— 84 —
Год. XVII
XIV По прочитању накнадног извештаја процењивачке комисије о извршеној процени имања А. Христодула (Катарине Рајковић) ГБр. 1175, који је извештај поднет услед решења одбора од 14 Апр. о.г. ГБр. 3017/98 год. одбор је одлучио, овлашћује се председник општине да са сопственицом имања овог ступи у погодбу, не би ли постигао јевтинију цену за откуп потребног земљипгга за отварање улице Вишњићеве, па да резултат цреговора иоднесе одбору на решење. XV Председник саопштава одбору, да ће се сутра 29. о. м. у 11 часова пре подне у Саборној цркви давати парастос блаженоупокој еном Кнезу Михаилу, и позива одборнике, да овом парастосу присуствују. Одбор је примио к знању, овај позив председника општине.
0 Г Л А С По одобрењењу Г. Министра Грађевина од 21|1У 1899 год. Бр. 2676, Начелство ово држаће на дан 13 Јуна 1899 год. од 9—12 сати пре подне у II грађевииском одељку у Београду усмену лицитацију за реконструкцију горњег строја на мосту преко Остружничке реке у селу Остружници. Предрачунска сума за ову реконструкцију износи 1961 - 26 динара а кауција полаже се у напред према закону у суми од 300 динара у новцу или вредећим државних папирима. План предрачун и услови за ову реконструкцију могу се видети свакок радног дана у II грађев. одељку Началства у канцеларији ср. врачарског ГБр. 567. Из канцеларије Начелства окр. подунавског 22 маја 1899 год. у Смедереву.
ИЗВОД ИЗ ПРАВИЛА о уре^ењу еснаФа димњичарског Члан 13. Чишћење димњака вршиће се радним данима пре и после подне, и сваки без разлике дужан је допустити чишћење димњака. Но ако је коме са извесних разлога немогућно допустити чишћење једнога дана, дужан је то без одлагања допустити другога дана у исто време. Тако исто димњичар је дужан следовати на сваки позив за чишћење димњака, а нарочито за случај пожара. Члан 16. За чишћење димњака плаћају се ове таксе: а) за чишћење димњака цилиндар без разлике на спрат . 040 динара б) за чишћење димњака простог 0 - 20 „ в) „ „ „ на два снрата 0 - 40 „ г) за чишћење гвозденог шпархерда 0'40 „ д) за чижћење зиданог шпархерда 0'40 „ ђ) за чишћење зиданог шпархерда великог у гостионицама 1*— „ е) за чишћење Фуруна с чунковима од два метра на више О '40 „ ж) за чишћење Фуруна с чункоковима до два метра . . . 0 - 20 „ з) за испаљивање димњака . . 1*50 „ и) за чишћење типлова на пекарницама од типла . . . 0'20 „ Члан 17. Таксе за чишћење димњака плаћају сопственици зграда, а за масе масени стараоци. Само у одсуству ових плаћају закупници (кпрајџије). Плаћање прописних такса обавезно је. У случају противљења, таксе ће наплатити полицијска власт без икаквог одлагања. По наплати таксе димничар је дужан сваком без разлике издати признаницу, у којој мора бити назначено : колико је и каквих димњака очишћено, на чијој згради, колико је наплаћено и когје даначишћење вршено. На полеђини приз-
нанице мораЈу бити одштампане таксе из члана 16. правила. Признанице морају бити снабдевене оригиналним потписом мајстора, који у дотичном рејону занат упражњава.
ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА
За квартове: Савамалски, Теразијски, Варошкн и Врачарски 1. Од собе и кухиње иди мањег дућана са собом — — — — — — 0 - 25 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0*70 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од каФане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале — Г50 д. За квартове: Дорћолски и Палилулски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — 0 - 20 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0 - 60 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од каФане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале — Г— д. Од суда општине београдске 28. августа 1892
јод. АБр. 9449.
РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ
ТАКСЕ
I. Гробарина:
'
а) Гроб за децу — — - - —
- 7 —
д.
б) Гроб за одрасле — — —
- 12'—
д.
в) Мала гробница — — —
- 555-52
д.
г) Велика гробница Ш реда —
- 998-93
д.
д) Велика гробница П реда —
- 1099-93
д.
ђ) Велика гробница I реда —
- 1684-57
д.
II. Пражн.ен.е помијара и нужника: а) Од кубног метра — — — — 6 1 — д. б) Од акова — — — — — — 0.30 д.
По релацији никопољског бискупа Филииа Станиславова од 1659. г. било је: У Трнову 17 дубровачких кућа а 170 душа; у Трнову је дубровачка колонија имала своју цркву; у Рушчукгу 9 кућа а 80 људи; у Силишрији 3 куће; у Разграду, Шумену, Варни, Исмајилу и Акерману по 2; у Ировадији и С1пеПа Ко\ т а СхуПаз по 5. 1 ) По лепој релацији фра Ангаонија Сшеванија , никопољског бискупа од 30. Августа 1685. г. било је Дубровчана у Никопољу,Трнову, Рушчуку, Силистрији,Варни, по Добручи. 2 ) 15. У најважнијим трговачким местима на Цариградском Друму. од вајкада главној трговинској артерији Балканског Полуострва, било је дубровачких Факторија. Дубровчана је било у XVI. в., како бележи знаменити путописац Катарино Зено 1550. г., и у Цариграду, у Пери, најзнатнијем цариградском тржишту 3 ) У ХУШ. веку Дубровчани су имали у Цариграду ђенерални консулат, 4 ) који је имао да штити
1) Јћ. с. 262., 263., 264., 265. Јћ. с. 299—300. 81 (тауапо апсће пе11а сНесеа! МагИапороШапа апсога сЦ цие11е <Н Боћгпсја, с1уе Уагпа, Гопп е Ругоа(;ого ш тоШ 1иосћ1 сћпзЦапх тегсапЦ Кавизе! е4 аНп ато^НаЦ, сНзрегв! т циа т 1а. 3) КаД к. БХИ. с. 121. 4 ) Епде1 с. 330. (Путописни дневник једвог дубровачког посланства.)
дубровачке колониј е на Цариградском Друму и дубровачке трговце који су одлазили у Малу Азију, бродили по Црном Мору и Дунаву. Сви знатнији путописци, који су путовали Цариградским Друмом налазе дубровачке колоније у Софији , Пловдиву и Једрену. По белешци једног папског визитатора који је у кратко описао свој пут од Цариграда до Новог Пазара 1581. године у Пловдиву се налазиле 4 дубровачке куће. Малени на броју Дубровчани немађаху за своје духовне и религиске потребе ни цркве, ни капеле, ни свештеиика и за то ови пловдивски Дубровчани, као ревносни Хришћани, иђаху о Ускрсу и Божићу у Софију или у Једрене, да у овим местима у многобројној средини својих земљака проведу ове светле празнике. 1 ) У Пловдиву је било Дубровчана и у XVII. в., јер их спомиње и Капрарин путописац Ђовани Бенаљија 1610. г. 2 ) и Бенети 1680. 3 )
Шта више и под крај XVIII. в. било је много Дубровчана у Пловдиву, где су се бавили трговачким послом. 1 ) На Цариградском Друму од Београда до Цариграда најача дубровачка колонија кроз XVI., XVII. и ХУШ. в. била је у Једрену. Знатнији путописци Новога Века које је стигао да публикује | II. Матковић, спомињу редовно дубровачку колонију у Једрену. Још при крају ХУШ. в., 1792. г., врло многи Дубровчани посећивали су Једрене, ту су Дубровчани имали свој вицеконсулат, који је зависио од цариградског ђенералног консулата. 2 )
!) Моп. 8рее1. у. XVIII. с. 12. ГШророИ. МопсесМеза 31 Г,а1т|', пе сарреПа, пе теп аасег<1о4е. С1 зоп <1а циа1> 1го еаае <И Ка§и8е1 тегсапи. 1 <ЈиаН 8о1еуапо ашЈаге т АпЛппороИ а раг 1а разцие е1 ш па4а1е теп1ге с'ега Н рге(;е, Ла <1ие апт Ш циа сопуетуапо апЗаг т 8ова. 2) КаЛ к. СХУ1. с. 103. 3) Ка<1 к. БХИ. с. 107.
(НАСТАВИЂЕ СЕ)
!) Епде1 с. 328. Белешка у једнои путописнои дневнику дубровачког посланства од 1792 г: ЕШрророН, сНа тоИо аћНа(;а е тегсапШе ипа \ г о1(а а88а1 рге^иепии <1а Кај*изе1 а тоЦто <1е1 сотето. 2 ) Еп§е1 с. 330. АпапапороН, сПа ће1Н88<та, роро1аЦ881та, е тоНо тегсапШе, рге§иеи4а(;а риге <1е Ка^изсЈ, сће 1У1 ^ел^опо ип У1се -соп8о1е, <Црепчеп(;е За ^иеПо <11 СопзипЦпороИ. — Ср. Ог. К. Лгесек, Неегб^газзе страиа 132—133. —
УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊ.У ОИШТИНСКОГ СУДА
Власник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА
Штампарија Д. Димитријевића.
Уредник УРОШ КУЗМАНОВИЋ