Beogradske opštinske novine

Број 28

- 110 -

Год. XVII

Гра^анству Београдском Његово Величанство Краљ, благоволео је указом од данашњег уважити оставке, које су му поднели Министар Народне Привреде г. Сима Лованић и Министар Унутрашњих Дела г. Јеврем А. Андоновив., и, стављајући их на расположење, поставити: За Заступника Министра Народне Привреде г. Вукашина Петровића, министра финанеија, а аа Министра УнутРашњих. Дела г. Ђор^а А. Генчића, ^омесара Народне Банке. Ово се саопштава грађанству ради знања. АБр. 5514. Од Суда општине београдске 30. Јула 1899 године у Београду,

РАД 0ДБ0РА 0ПШТИНСК0Г РКДОВНИ САСТАНАК 15. јула 1899. год. Председавао председник г. Н. Д. Стевановић; приеуствовали чланови суда: г. г. Стев. Ивковић и Коста Симић; од одборника били: г.г. Михаило С. Протић, Голуб С. Јањић, Дамјан Стојковић, Милутин Ј. Божић, Ђока Тошић, И. КовлиЈј, Мих. Ђ. Илић, Др. Јов. Ђурић, Јанаћ М. Јанковић, Стојан Пајкић, Мих. Јовановић, Мита Иетровић, Ј. Алкалај, Д. Тадић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 8. Јуда о. г. и у одлуци КЊБр. 427, учињена је измена, да се ово решење нема сматрати као засебан нредлог, него као измена и допуна решења из прошле седнице о овоме предмету. П По прочитању акта Управе вар. Београда и њених одељака АБр. 5109, 5079, 5168, 5184, 5101, 5104, 5167, 5170, 5166, 5063, 5102,5091, 5092, 5093 којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да је доброг владања и доброг имовног стања Боривоје Анђелковић адвокат; ТРГОВИШИ 1ШНТРИ К ДРУМОВИ по СРПСКОЈ ЗЕМЉИ НАПИСАО К0СТА Н. К0СТИЋ -*• ( НА СТАВАК) Кад који српски властелин или владалац приређује какву изванредну своју Фамилијарну свечаност, онје сматрао за част и пријатну своју дужност да позове и Дубровчане на своје домаће весеље; српски владалац тек што је скинуо са својих обућа и оружја прах са бојног поља, одмах би послао гласнике у Дубровник, да својим пријатељима Дубровчанима јави о својој победи. А обазрива Дубровачка Сињорија том приликом слала је на српске дворове посланство с богатим поклонима да честитају домаћу свечаност или победу српском владаоцу. 1 ) !) Овако су Дубровчани састављали и слали на српски двор своја посланства. Изабрали би у Малом Већу два амбасадора ; дали би им 12 коња (2 за њих, 1 за тумача (^игсЈгааппо), 5 за слуге коњанике, 4 за нртљаг) шест слугу пешака и 5 коњаника; посдуга је била униФормисана. Месечна плата целог оваквог посланства билајеб ливара грошева. Амбасадори су се старали само о посланству; нримили би дарове одређене за владаоца и његов двор. Снабдевено свиме дубровачко би се посданство кренуло на пут ка српској престоници. Моп 8рес4. V. X. с. 111.; V. XXIX. с. 343—344.

да су доброг владања и средњег имовног стања Алимпије Савић адвокат, Ћира Танасковић предузимач, Јован Ковић, трговац; да су доброг владања и сиротног и мовног стања Глиша Регнеровић новинар, Драгомир Јанковић новинар, Гавра Гавриловић бравар, Лале Трпчев и Риста Стојановић лебарски момци, Макарије Мушицки овд.; да су му непознати Настас Лазаревић ситничар, Никола Нушопулос и Новипа Вучковић његови момци, Вукашин Павловић жандарм, Јеротије Антић каФеџија, Риста Петровић и Риста Костић кравари, Драгутин Јовановић кочијаш, Милорад Тзорђевић шегрт, Јанко Арсић бив. каФеџија но с тим, да је овај последњи био осу!)иван због убиства. Ш По нрочитању молб е Доброслава Дулића шпекуланта СтБр. 1820, одбор је изјавио мишљење, да се молиоцу може дати тражено уверење о његовом породичном односу. IV По прочитању молбе Светозара Грујића служитеља општинског ГБр. 1802, Милогаа Милисаг БеЈЗћћа командира пожарне чете АБр. 5132 и Антонија Стојановића служитеља АБр. 5103. одбор је решио, одобрава се молиоцима Грујићу и Стојановићу тридесет а Милисављевићу двадесет дана осуства од дужности ради лечења с тим, да им се исто има рачунати од дана кад га стану употребљавати. V Председник извештава одбор, да је суд општински решењем својим од 15 Јула ове године АБр. 5139 одредио цену лебу од 24 паре динарске по килограму, а да се леб продаје по ^5 пара у тежини од 1042 грама, пошто је жито за прошлих 15 дана било ]5 дин. 100 кграма, Одбор је примио к знању, ово регаење суда општинског. VI По прочитању писма Безименог Друштва. трамваја града Београда АБр. 5119, којим друСрпска краљица Јелена Францускиња, мати краља Драгутина и Милутина кумовала је једном Дубровчанину. 1 ) Госпођа Јела Сандаљевица и Стеван Косача узедоше Дубровчане за сведоке, чуваре и извршиоце својих тестамената. 2 ) Често би завађени српски владаоци или племићи звали Дубровчане да им иресуде њихове сиорове и да их измире. 3 ) У мутној политичкој атмосФери који целом Српском Народу у скорој будућности наговештаваше велике напасти, Дубровчани би, забринута лица, бојећи се да пропаст српске самосталности не донесе и пропаст Дубровачке Републике, саветовали српске владаоце да живе у миру и љубави. 4 ) У својим писмима српски владаоци и властела називају Дубровчане својим иријашељима (поштеним, племенитим, драгим, мудрим, срдачним, љубазним, добрим, славним, старим и новим, сваке части достојним или богодарованим, | !) Моп. 8егћ. с. 66. 2 ) Пуцић, Спомен. к. II. с. 121—136. 3) Јв. с. 118—120. 4 ) Дубровчани 12 дец. 1402 г. пишу Мари В. Бранковићки:.... „Ког к-к КОЛШЛИ КНСМО Д4 № ШГ10 к.и .Ну лкжјкк н докри мирк како пр-кстои мегло сестр« и КрЛТКК). А тон кнккше господоК4ЛИ КНСТЈИ бЗКДрКЖЛЛН -ЈЈМЛИ) 8 ДОКрОМК МНрб И СТЛНК1 Тф КИ ККСС докро кило", Пуцић, СиОМ. к. I. с. 43.

штво изјављује да не пристаје на донуну решења одборског од 3. Јула 1899 године АБр. 4449, коју је допуну предложио одборник госп. Никола Спасић у седници од 8. Јула 1899 год., — одбор је решио, одбор остаје при својем решењу од 3. Јула о. г. АБр. 4449, односно грађења нових трамвајских пруга, измена тариФе и продужења концесија за осветљење и трамвај, и при измени овога решења учињеној у седници од 8. Јула о. г. односно тариФе од ђумрука до Славије, одбацујући измену односно тариФе на линији од Калимегдана до Славије. Наиомена. Овоме решењу био је противан одборник г. Михаило Јовановић. УП По прочитању извештаја одборске комисије ББр. 2980 о прегледу књига и рачуна општинских за 1898 годину, одбор је решио, прима се к знању овај извештај са тим, да суд општински у што краћем року изврши примедбд комисијске у овом извештају наведене. VIII Председник износи одбору на решење молбу одбора Ђачке Трпезе, да му се даде потребно земљиште за подизање зграде за Ђачку Трпезу. По прочитању те молбе АБр. 5097, одбор је решио, да се одбору Ђачке Трпезе даде на бесплатно уживање за подизање зграде за ђачку трпезу један део општинског земљишта на Зеленом венцу. Колики део овога земљишта да се даде, под каквим погодбама и за које време, овлашћује се суд општински да одреди, с тим, да ово уживање не може дуже трајати од 15 година. IX По прочитању извештаја грађевинског оделења о тражењу Алексе Бибе, да му се прода један плац регулационог Фонда, како би тиме свој увећао, одбор је решио, да се Алекси Биби уступи тражено земљиште Фонда регулационог по процени која ће се по закону извршити, ако остали моћним и т. д.), браком (драгом, старијом многопоштованом и т. д.), госиодом (мудром, племеиитом, славном, свемоћном), кумовима, сродницима и др.. 1 ) Доцније такве ласкаве изразе употребл>авали су и турске аге и бегови, па су Дубровчане звали госиодом, иријашељима, комшијама, беговима . 2 ) С друге пак, стране Дубровник уговара као неки мали суверен: у дубровачким писмима и исправама веје тон неке власти и самопоуздања ; Дубровчани обично овако почињу своја писма : „Кл им« откцл и сиил и ск«Т0Г4 Д8ХД. Лминк. Мк1 К1НЗК, КЛЛСТЈЛЈ и кксл оикнна грлдл Двкрокникл длжмо кк скидин -ше ккслкомк мллому и големомб П0 С(МК нлнммк ПИСЛННК) Л ПОД П(ЧКТИК) нлшомк" и т. д. Дубровникје, имућан, свуда поштован, сматран за прибежиште немоћних и гоњених. Сваки несрећник, гоњен судбином или људима, налазио је у Дубровнику искрено гостопримство. Са свију страна на њ су 1) Моп. 8егћ. с. 250-254:, 260., 276., 287., 296., 309., 380., 450., 518., и т. д. — Пуцић, Спом. к. II. с. 1., 5., 22., 38.. 49., 57., 62., 71., 80., 98., 118 и т. д. - Споменик XI. с. 53., 75. — На једном месту, Пуцић Спом. к. I. с. 176., Дубровник је назван „МНОГОПЛШЖИТИ ГрЛДК Дукрокник 8 ДЛЛМЛЦИИ." — И сам цар Душан назива Дубровчане својим сродницима. Пуцић, Спом. к. II. с. 22. — Не ретко у споменицима Дубровчане називнју: „Мадт(ш Лоттг тегса1огез ЕегриШсае Еадштае", „МадпгЦт згдпоп тегсап1г ВадизеГ." Моп. 8рес1;. V. XVIII. с. 200., 208., 214, 258. 2 ) 84апе к. XI. с. 81. И на другим местима.