Beogradske opštinske novine

Број 35

— 138 —

Год. XVII

III. На дан 18 Октобра тек. год. од 2 до 5 сати по подне, што спада у подкивачки рад. Лицитације ове држаће се означених дана у канцеларији економног одељења Суда оппхтинског. Кауцнје се полажу при лицитацији по 200. динара за сваки рад понаособ. Ближи услови могу се видити у поменутој канцеларији сваког радног дана за време канцеларијско, а празником од 9 до 11 сати пре подне. Од стране Суда оппхтине града Београда 15. Септембра 1899 год. АБр. 6545, у Београду.

ницу, канцеларију или за сваки становање, свако посебице); 3.) годишња кирија, вредност ове ако сопственик сам седи у њој, или је привремено празна. Кирију за сваки стан треба посебице ставити, а не укупно, а сопственици да за своје станове назначе да су за личну употребу; 4.) године старости, које је вере и чији је поданик, о страном поданству треба доказ приложити; 5.) године и имена (цело име и презиме) свију чланова Фирме или задругара; Сви који мисле да се користе чл. 22., 37., 58., и 71. закона о непосредном порезу, имају уз пријаву поднети и доказе. Сваки онај, који је личног пореза ослобођен већ раније, нека то неизоставно у пријави назначи. Сваки трговац, који води уредне трговачке књиге, треба да приложи извод из књига потврђен трговачким судом. Сваки сопственик зграда издатих под закЈ п — кирију —требада приложи уговор закључен са закупцем, потврђен влашћу ако такови има. Сваки који има капитал по облигацијама, меницама и другим јавним и приватним исправама. треба у пријави да означи: име и презиме дужника оцакле је, суму дуга и годишњи интерес као и дан и годину датиране исправе. Сваки, који жели да се ослободи личног пореза, треба уз пријаву да приложи оригиналну крштеницу. Напомена: Ко у горњемодређеномроку не поднесе пријаву, порески одбор, по наређењу чл. §2 закона о порезу сам ће оценити имовно и привредно стање и распоредити му порез

за наступајуће три године, а не пријављени губи право жалбе на разрез пореза. 14 Септембар 1899 год. Београд ПОРЕСКИ ОДБОР ЗА ГРАД БЕОГРАД

К 0 Н К У Р с Општини Београдској потребне су од 1. Новембра тек. год. Зграде за смештај основних школа и других својнх оделеља и то: I. За смештај савиначке основне школе П. За смештај грађевинског и водоводног оделења, и Ш. За смештај ноћних стражара. Зграде за школе морају бити на средокраћи Савинца. За грађевинско и водоводно одељење у кварту варошком, а за ноћне стражаре у кварту дорћолском или варошком. Све зграде морају одговарати потребама за које се траже. Рок подношењу понуда је до 1 Октобра тек. год. Од стране Суда општине града Београда 7. Сеитембра 1899. год. АБр. 6544 у Београду.

0 Г Л А С Суд општине београдске издаваће путем јавне, усмене лицитације под закуп, оправку свију општинских возова и подкивање коња и то: I. На дан 13 Октобра тек. год. од 2 до 5 сати по подне, што спада у ковачки, шлосерски, механички и коларски рад; II. На дан 15 октобра тек. год. од 2 до 5 сати по нодне, што спада у сарачки, сатлерски, тапетарски и Фарбарски рад; и

0 Г Л А С Суд општине града Београда, на основу височајшег решења од 26 Јануара 1861. год. В ЈШ99, издаваће на дан 28 Септембра тек. год. под закуп, право продаје туцане каое — тамиса — у вароши Београду, а за време од 1. Јануара 1900, па до 31. Децембра 1902. год. т. ј. за три године дана. Лицитација ће се држати у канцеларији економног оделења општинског Суда од 2 до 5 сати по подне. Кауција се полаже при лицитацији у 600. динара. Страни поданици полажу Дуплу кауцију. Ближи услови могу се видити у поменутој канцеларији сваког радног дана за време канцеларијско а нразником од 9 до 11 пре подне. Од стране Суда општине града Београда 25 Августа 1899 год. АБр. 6172 у Београду,

део Копаоника. Из његових се рудника вадило и у топионицама топило сребро и гвожђе. Експлоатација у Средњем Веку, за време српског краљевства и царства, као год и у XVI. в. за време Турака, била је врло велика. У XVII. в. почела је рударска радња нагло опадати и у XVIII в. беше се готово угасила. 1 ) Из Копаоничких рудника, док они беху експлоатисани, турски султани добијаху велике приходе и материјала за ковање сребрних новаца. 2 ) Вероватно због великог обиља сребра Турци су звали Копаоник Сребном Планином (Ђумиш-Даг) Прокупље. Наместуданашњег Прокупља вероватно је било какво старије римско насеље, јер становништво у Прокупљу и данас ископава римске опеке, рбине од земљаних судова, римске бакрене, среб не и златне новце. 3 ) У Средњем Веку Прокупље се звало најпре Корс тгХо^ а при крају XIV. в. прозвано је данашњим именом по свецу Прокопију, чије је тело после Ј ) На(;га88еп с. Г З—55. 2 ) Јћ. — Споменик X. с. 59. (Патр В. Бркић). 3 ) Старинар г. II. бр. 4. с. 125. ■— М. Т>. Милићевић, Краљевина Србија Нови Крајеви. Београд 1384 с. 372 379.—Брвоплети Јован Драгашевић, на основу свогкартометриског реаултата који се подудлра са енумерацијом у Пајтингероввј Табли и на основу еуфонистичке сдичности и;Јме1)У речи Прокопа и Негси1ез(!) извео једа је дан. Прокупље римски Негси1еа. Гласн. к. Х1 ј У с . 62—64.

пада Ниша под Турке 1386 г. склоњено овде од Турака. 1 ) Тиме је Ирокупље добило неку црквену важност. Трговински значај добило је Прокупље, када је, вероватно у половини XVI. в., Дубров^чки Друм сишао ближе Топлици и пролазио кроз Прокупље. У другој половинн XVI в. у Прокупљу се налази јака дубровачка колонија. 2 ) Почетком XVII. в. дубровачки трговци, поклисари и курири путују у Ниш и даље у СоФију путем из Нозог Пазара преко Копаоника у Прокупље. 3 ) Врхунац у свомтрговинскм развитку Прокупље је постигло уХУП. в. Тада се рачунало, према католичким релацијама, у ред најзнатнијих места на Балканском Полуострву. 4 ) Дубровачка колонија бројала је на 15 кућа. 5 ) Дубровчани су у Прокупљу куповали и обделавали винограде. 6 ) Коже вуну и восак извозили у Италију. 7 ) За своје религиске потребе Дубровчани су имали свога капелана, али цркве нису имали. 8 ) У вароши се онда налазио један !) Нвћ-азаеп с. 61., 78.; Неегз^гавзе с. 88.—Отаџбина г. IV с. 6—7.—Вг. Наћп Ке18е V. Ве1&гас1 и. 8а1ошк с 35 2 ) Моп. УресЈ. V. ХХШ. с. 339. а ) Споменик XI. с 91. Геогр. Прег.ч^д к Ш. с. 26. 4 ) 84аппе к. XXV. с. 189. Тћешег, М.п. 81. МегМ. IX. § 228. 8. 213 б ) 84агте к. XX. с. 1-23—124. °) Споменик XI § 99. с 94—95. ?) Ка<1 к СХХ1У. с 21. 8 81агше к. XX. с. 123—124.

[ лекар, који је сваког јутра одлазио на трг и потребитима нудио своју помоћ и лекарско знање. 1 ) Прокушће је посрнуло при крају XVII в. и у XVIII в. у времену турско-аустриског ратовања 2 ) и када је Топлига колонизована Арбанасима, необузданим елементом. Дубровачка се колонија т~,да расу, трговина престаде и Ирокупље, ово у XVII в. знатно трговачко место опаде и уће у ред обичних већином Мухааеданцима насељених места, какво је и ослобођење дочекало. 3 ) Белешке из примедаба на коментаре Бг. П. Маткови^а о отаријим путописцима. Када сам 1895—96 г. бно у првој години Философоког Факудтета на Великој Школи по жељи поштованог про®есора Вг. ЈованаЦввјнћа студирао се целокупни књижевни р д пок. Вг. П. Матковића. Ја сам себи ставио у задатак, према упуствима Г. Цвијића, да верИФукујем на најбољим савременнм картама које има Геогра®ски Завод на В. Школисве Маткови^еве коментаре и ре®ерате о старијим путописима. (Наставлће се)

') Споменик IX. с. 38. 2 ) У аустр. кампањи 1737—39. помиње се Гагсћеге^ие •I« Ргосорја, који је пристао уз Аустрију и сдао им извешћа Ше Гге1те\ ТћеПпаШ . е с. 255. 8 ) Отаџбина г. IV с. 6—7

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Власник ОПШТННА ВЕОГРАДСКА

Штампарија Д. Димитријевића.

Уредник УРОШ КУЗМАНОВНЋ,