Beogradske opštinske novine
Број 37
- 146 -
Год. XVII
оправку свију општинских возова и подкивање коња и то: I. На дан 13 Октобра тек. год. од 2 до 5 сати по подне, што спада у ковачки, шлосерсгси, мехавички и коларски рад; II. На дан 15 октобра тек. год. од 2 до 5 сати ио нодне, што спада у сарачки, сатлерски, тапетарски и Фарбарски рад; и III. На дан 18 Октобра тек. год. од 2 до 5 сати по подне, што сиада у подкивачки радЛицитације ове држаће се означсних дана у канцеларији економног одељења Суда општинског. Кауције се полажу при лицитацији по 200. динара за сваки рад понаособ. Ближи услови могу се видити у поменутој канцеларији сваког радног дана за време канцеларијско, а празником од 9 до 11 сати пре подне. Од стране Суда општине града Београда 15. Септембра 1899 год. АБр. 6545,* у Београду.
ИЗВОД ИЗ ПРАВИЛА о уре^еву еснаФа димњичарског
г) за чишћење гвозденог шпархерда 0-40 „ д) за чижћење зиданог шпархерда 0 40 „ ђ) за чишћење зиданог шпархерда великог у гостионицама 1-— п е) за чишћење Фуруна с чунковима од два метра на више (Ј'40 „ ж) за чишћење Фуруна с чункоковима до два метра . . . 0\20 „ з) за иснаљивање димњака . . 1 -50 „ и) за чишћење типлова на пекарницама од типла . . . 0'20 „ Члан 17. Таксе за чишћење димњака плаћају сопственици зграда, а за масе масени стараоци. Само у одсуству ових плаћају закупници (кирајџије). Плаћање прописних такса обавезно је. У случају противљења, таксе ће наплагити полицијска власт без икаквог одлагања. По наплати таксе димничар ј е дужан сваком без разлике издати нризнаницу, у којој мора бити назначено: колико је и каквих димњака очишћено, на чијој згради, колико је наплаћено и ког је дана чишћење вршено. На полеђини признанице мораЈу биги одштампане таксе из члана 16. правила. Признанице морају бити снабдевене оригиналним потпнсом мајстора, кодотичном ре-ји у јону занат упражњава.
0 Г Л А С Суд београдске општине издаваће путем јавне усмене лицитације под закуп своје земљиште постојеће између Дунава и старе ботаничке баште. Лицитација ће се држати на дан 20 Октобра тек. год. од 2 до 5. сати после подне .у канцеларији економног оделења суда општинског. Кауција 120 динара. Ближи услови могу се видети у иопоменутој канцеларији сваког радног дана: за време канцелариско, а празником од 9 до 11 сати пре подне. Од стране Суда општине града Београда 30. Септембра 1899 год. АБр. 7139. у Београду.
0 Г Л А С Суд општине београдске издаваће путем јавне усмене лицитације под закуп, своје земљиште постојеЋе испод војног сењака н врачару. Лицитација ће се држати на дан 19 октомбра тек. год. од 2 до 5 сати после подне, у канцеларији економног оделења Суда општлнског. Кауција се полаже при лицитацијиу 120 динара. Елижи услови могу се видити у поменутој канцеларији сваког радног дана за време канцелариско а празником од 9 до 11 сати пре подне. Од стране суда општине града Београдб 22. Септембра 1899 год. АВр. 6885 у Београду.
0 Г Л А С Суд општине београдске издаваће путем јавне, усмене лицитације под закуп,
Члан 13. Чишћење димњака вршиће се радним данима пре и после подне, и сваки без разлике дужан је допустити чишћење димњака. Но ако је коме са извесних разлога немогућно допустити чишћење једнога дана, дужан је то без одлагања допустити другога дана у исто време. Тако исто димњичар је дужан следовати на сваки позив за чишћење димњака, а нарочито за случај пожара. Члан 16. За чишћењо димњака плаћају се ове таксе: а) за чишћење димњака цилиндар без разлике на спрат . 0'40 динара б) за чишћењедимњака простог 0'20 „ в) „ „ „ на два спрата 0'40 „
РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ
I. Гробарина:
а)
Гроб за децу — — — —
— 7-—
д.
б)
Гроб за одрасде — — —
- 12--
д.
в)
Мала гробница — — —
— 555'52
д.
г)
Велика гробница Ш реда —
- 998-93
д.
д)
Велика гробница П реда —
— 1099-93
д.
%)
Велика гробница I реда —
- 1684-57
д.
II. Пражње&е помијара и нужника: а) Од кубног метра — — — — 6'— д. б) Од акова — — — — — — 0.30 д.
У времену највеће своје пиратске славе Уцињ није био искључиво легло поморских разбојника. У XVII и XVIII в. он је водио доста знатну трговину. Био је познат као знаменпт трг арбанашких сировина, особито жита. У Уцињу се много шверцовали турски коњи. 1 ) Уцињ је тада имао до 10.000 становнпка. 2 ) У њему се налазио Француски консулат. 3 ) Уцињска се трговина поче више развијати у овом веку. Већ 1818. г. трговачка њихова Флота бројаше на 400 бродова. За време грчког устанка, у патраској експеднцији, Флота нм пропаде, алн се они брзо подигоше. Трговали су поглавито сољу и успешно конкурисали и самом аустриском Лојду. Снабдевали су сољу арбанашке и црногорске крајеве. Ишли су трговинским пословима до Трста, Млетака, КрФа, Сицидије, Малте, Грчке. 4 ) И данас, када
тагтез с! ЈоигпИ 1рз тоШеигз та^еМз с1е 1а ТигИе. По млетачкнм еиоменидима у XVII. в. Дубровник је Фаворизовао уцињску пиратерију. Ка(1. к. 1ЛУ. е 70. !) Моп. 8рес1;. v. VIII. с. 231.; v. XI. с. 5. (Диедо) с. 32. (Ђуст.) с. 115—116 — (рел. М.Бона и Г. Ерида, 1559); 2 ) Кош^. 1)а1гоаМеп с. 261 — 266. — Споменик X. с. 52. (В. Бркић) 3 ) Јанов Спом. Уоуа^е 1. I. (167 5.) с. 88—89. 4 ) Вг. Ј. 6. v. N31.11, А1ђапе818с1)е 81и(Псп. Јепа 1854. с. 110—11. 1Ле ^апге бсћПТатапзсћаЛ ћес1ећ1 аиз е1п^ећогпеп 1игк18сћеп АЉапебеп. Ет дгозвег Тће11 <1ег би1с1§по!еп 8с1п<Те 1а4 пп( <1ет 8а1гћап(1е1 ћезсћаЛј®!, ^евсћег, тпе оћеп егууаћп!, &84 ^апг т Јћгеп 11ап<1еп 181. 1Ле
се стара уцињска пиратска и трговннска слава угаснла, Уцињани, вешти и одважни морнари, живе од морепловства. Највише се баве на Бојани. Капетани и сва послуга на маленој црногорској трговачкој флотили су Уцињани Мухамеданци. 1 ) Под Уцињом је био у Средњем Веку православни манастир св. Арханђела поред католичке цркве. 2 ) Јужно од Уциња протезао се Дрински Залив (СгоНо ДеИо Вгшо, 8 ) у који се уливала Бојана. Лево од уласка у Бојану дизао се бенедиктовски манастир 8ап Шсо1о Ле Ог 1 по или с1 е Војапа. 4 ) Предео на С. од Војане звао се Забојана )А8аћо јап а, 8а1зо1апа, Хађо1апа, 8ађо1аша, Хађоуапа). У том пределу Забојанп, на путу из Уцнња у Скадар, на Језерцу Шасу у којс утиче речица Међуреч или Мегуред, а које истиче у Бојану код св. Ђорђа (Снерч), налазила сезнаменита варош Свач. 5 )
ићп§еп 1'аћгеп 2\У1зсћеп 8ко(1га, Тпеај; ип(1 Уепе(%,ип<1 1ћге С тсиггепг аиС (Невеп Бјпп и №1Г(! ипзегег Магп1е ћегеИз зећг етрПп <Шсћ. — НесчиапЗ, II. А1ћаи1е с. 47—49. !) Р овинскш , Черногорјн т. i. с. 203—205. 2 ) Н81гаа8еп с. 65. — Моп. 8рес(:. V. XXI. с. 16. 3) На1;1'а88еп с. 65. *) Јћ. 6 ) РовинскЈи, Черногр'1л т. I. с. 361—362 , 795. Ровински мисли, да ће данашњеиме језерцета Шаса имати везе са именом некадање варонш Свача.
Свач (У спом. и нутоп. 8пс1ас1а, 8уас1а, 8оадо, 8оас1нш, 8иаг, 8пас1а, 8иа221, 8уаг1, 8^221, 8иа§1иш, С1У11а8 8уасеп818; Склчк) Све до XV. в. Свач је био знаменит трг и велико насеље, седиште католичке бискуније и један од главнијих далматинских градова. 1 ) Ово знаменито трговинско место у XV. в. у непрестаним ратовима пропада, док није прешло у развалине. 2 ) У XVI. в., по Ђустинијанију (1553. г.) 3 ) и по једном италијанском анонимном путописцу (1559 г.), 4 ) од знаменитог Свача постојале су жалосне развалине, измешане римским поменицима а по развалинама ижђикао коров. (Настав^ће се)
1) Моп. 8рес1. v. V. с. 77—78 3 ) Н81газ8еп с. 65. — Кас). к. Х1Л1. с. 161. 3 ) Моп. 8ргс(;. V. VIII. с. 231. VI 8опо арргеазо (ЈиезЈа сШ;а 1ац1п, сауегпе, ^оп^апо ва1зе е(; \ 1 топ1;е С18Ј§иа азрг188пио е! <11 уепепозе егћо сор1озо ек <П Сетте 1псап1ап1пС1 аћНчиши. 4 ) 81аг1пе к. X. е. 252. буагј, <1е11а 5иа1е 81 уе4опо апсога сегке уевМ^Ја.
УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА
Власник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА
Штампарија Д. Димитријевића.
Уредник УРОШ КУЗМАНОВПЋ