Beogradske opštinske novine

Број 40

— 156 -

Год. XVII

5-о Банка Кредита Француског одузимаће од номиналне вредноети емисије, и то сваки пут, једну комисију од петнаест на сто, у име награде свог саучешћа и својих трошкова. Ова ће се комисија одузимати постепено примањима годишњим вароши Београда. 6-аНосиоци облигација примитиће привремене сведоџбе да ће добијати интерес од пет на сто годишњи, исшатљиви полугодишње од првог маја и првог новембра хиљаду девет стотнне г. Првог Јануара хиљаду девет стотина три, ове ће се привремене сведоџбе заменити са нравилним титровима. 7-о Банка Кредита Француског узимље на себе и на своју комисију од петнаест на сто таксене трошкове, и то до два на сто, који ће се морати исплатити држави Француској због емисије зајма. 8-о Као гарантију исплате ових двадесет и три хиљаде пет стотина и двадесет облигација од пет стотина Франака и њиховог интереса, варош ће Београд, као по обичију, и то по пријему првог доходка зајма пренијети права на своје дохотке од трошарине, а ако ови не би били довољни за покриће интереса и отплате на овај зајам онда тек и приходе од кеја, канализације и водовода: За контролу тих доходака Банка Кредита Француског ће именовати једногагента, који ће се издржавати на рачун вароши Београда. 9-о На послетку, једина банка Кредита Француског, биће опуномоћена о раду купона и амортизације облигација, али она може наименовати друге Банке по потреби. Учињено у два примерка, у Паризу, за Банку Кредита Француског, деветог Новембра хиљаду осам стотина деведесет девете и у Београду за представнике вароши, истог месеца и године. Прочитао и одобрио администратор делегат Жилијан де Лаки, с. р. Прочитао и усвојио Председник београдске општине Н. Д. Стевановик с. р.

по СРПСКОЈ ЗЕМЉИ

НАПИСДО КОСТА Н. КОСТИЋ (НАСТАВАК) У овом веку Призрен стоји на доброј трговинској и индустриској висини. Он постаде оружницом турских земаља на Балканском Полуострву. Призренско се оружје извози чак у Мисир. Сахтијан, разне златарске и терзиске израде на добром су гласу и на далеко се извозе. Свиларство је исто тако добро развијено као и у Ђакову. Трговина и индустрија је сасређена у кварту Еминиту, где се налази покривен базар са огромним бројем дућана. Призрен има један од најлепших и најпријатнијих положаја на Балканском Полуострву. Леп изглед овој вароши дају високи јабланови и платани, који се издижу изнад многобројних кућа и чине пријатну хладовину. 1 )

Ј ) А. В >ие, КесиеП 1. I. с. 315—319.; Тиг^ше 1 II. с. 282., 343 ; III. с. 46., 47., 93—94., 164; IV. с. 532., 549 — Хан, Путовање кроз Поречину с. 126—130. ГиљФердинг, Босшл с. 2., 9. — Макенз. и Ирб. Путовање

Као продужење уговору, који је овде прикључен додају се следећи услови, утврђени и углављени данас између Господина Николе СтеФановића, председника општине града Београда и Господина Жилијана де Лакиа, званичнога преставника Француске кредитне банке (Ваи^ие с1е СгеЈИ; ћ-апсаЦ, 1. Француска Кредитна Банка обвезује се: да општини изда уговорени зајам, и то чистих 9,996.000 у злату у четири рате, а општина Банки да изда облигације за 11.760.000 (једанајест милиона седам стотина шесет хиљада) динара номинално у злату, без икаквих других трошкова. Француска кредитна банка обвезује сејога: да 24. децембра ов. год., по старом календару, а 5. јануара 1900 године, по новоме, преда општини 1.000.000 и словом један милијон динара номинално у злату, што износи, према курсу 85% 850.000 и словом: осам стотина педесет хиљада динара еФективних у злату на рачун прве рате од 3.000.000 динара номинално у злату или еФективних 2,550.000 и словом: два милијона пет стотина педесет хиљада динара у злату, што се има положити 1. марта 1900 године по новом. На случај да Банка не би ових 850.000 динара и словом: осам стотина педесет хиљада динара еФективних у злату, номиналних 1.000.000 динара и словом један милнјон динара, издала општини на дан 5. јануара 1900 године по новом, уговор се цео сматра за уништен и не постоји, и Општина не одговара Банки за ннкакве трошкове ни таксе. Но ако Банка неби према уговору за 1. март 1900 године по новом издала општини рест до 2.550.000 динара и словом: два милијона пет стотина педесет хиљада динара еФективно у злату, онда општина примљеннх 850.000 динара и словом осам стотина педесет хиљада динара еФективних у злату на рачун ове прве рате, задржава, и Банки пропада цела ова сума, нити она има права да тражи повр'аћај ове примљене суме ни под каквим условима или изговорима. 2. Разуме се и утврђује овим, да Када биПризренбио у сигурним саобраћајним и срећним политичким приликама (када би се ослободио), Призрен вероватно „сдглалсн 6бт снова какч, при ДНшана, сербскимг ЦареградомЂ, средоточ1емЂ дЂнтелвности всеи западнои половинБ1 Балканскога Полуострва" (Гиљч>ердинг). Из Призрена је друм ишао преко развођа Јадранског и Црног Мора, поред еела и хана Дуљеја и преко Штимља у Липљан , где се овај трговински друм са Приморја састајао са Босанским Друмом. Лииљан (Стара Шр1апа, доцн. ЈизНнјата 8есипс1а; 1Лр1апа, Шретоп, Липлганк). 1 ) Пре развитка Приштине и Новог Брда, Липљан је био на гласу као епископска резиденција. Развитком пак тих места Липљан постаде селом, као гато је и данас. 2 ) Липљан се помиње у ратовању краља Драгутина и краља Милутина са Византијом. 3 ) У Новом Веку Липљан је трговцима и путницима био обично преноћиште. 4 ) с. 335—337., 345. — "Шттег, Еигор. Тигке1 с. 161. Браство к I. с. 198.; к. II. с. 72., 73., 79 — 80. — Сп. Гопчевић, Стара Србија и Македонија к. I с. 210—213.х ) Стару Улпијану Јустинијан I улешпа и назва је ЈиаИшаша 8есип<1а, али ипак нов нааив не потисну стари. Бује, Кес. 1 I. с. 178., 348., тражи Улпијану између Вучитрна и Митровице а Драгашевић, Гласн. к. ХБУ. с. 7680., код Жеговда на путу из Врања у Гшван и Приштину (Лутања). 2 ) На4га88еп с. 68. 3 ) Дан. Животи с. 107., 111. 4 ) Чупик Годишњ. к. XVII. с. 108. Анонимни руски путопис од 1675. г.

Француска кредитна банка неће имати права на и какву награду за своју сарадњу, а за све своје трошкове у опште осим на провизију од 15 /о петнајест на сто, које ће она узети од целе суме зајма, а то, на једанајест милнјона седам стотина шесет хиљада динара, и то према годишњим исплаћивањима, како ће се иста по овом уговору ошнтини чинити. 3. Општииа града Београда обвезује се најдаље до 5. јануара 1900 године по новом да уступи Француској Кредитној Банки уредно и законпто гаранције, које су унесене у прикључени уговор. 4. Општина града Београда прима на себе да контролу, који ће бити наименован у Београду од Француске Кредитне Банке, плаћа уредно плату од шест хиљада динара годишње у злату за све време између првога дана првог уплаћивања, које ће се општини учинити аконто њенога целога зајма, и дана последњег амортисања реченога зајма; општина се обвезује још, да стави на расположење контроли Француске Кредитне Банке све књиге, које се тичу гаранција, о којима је реч у прикљученом уговору. 5. Амортисање зајма од једанаест милијона седам стотина шесет хиљада номиналних у злату динара, који овим целим уговором закључује Општина Града Београда предати Француској Кредитној Банки у исто време кад јој и гаранције уступи. Рађено у Београду, у два примерка, двадесет другог (десетог) Новембра хиљаду осам стотина деведесет девете године. Прочитао и усвојио горе наведене услове, пуномоћник Француеке Кредитне Банке Жилвјан де Лаки с. р. Прочитао и устојио горе наведене услове Председник Општине града Београда (М. П.) Д. СтевановЈЉ с. р.

Од развалина старе Улпијане краљ Милутин нодиже манастир Св. Богородт\,е у Грачаници, где се за време краља Милутина установила резиденција липљанске епархије. 1 ) У XVI. в. у манастиру Грачаници је била једна ћириловска штампарија: г. 1539. калуђер Димитрије штампао је један осмогласник 2 ) Из Липљана је друм ишао у Јањево а одатле у Ново Брдо. Јањево. У средњем Веку Јањево је било један од главних рударских центара. Јањевска латинска колонија сачињавала је једну католичку нурију. У XV. в., овде се помињу дубровачки трговци. 3 ) У XVI. в., по једном анонимном реФерату од 1578 г., Јањево се рачуна у ред главних српских места, насељено католицима (латинима). 4 ) Порелацији Александра Комуловића (од 30 Нов. 1584 г.) у Јањевује у XVI. в. била латинска колонија од 1000 душа; Јањево је још било на гласу са богаства својих златних и сребрних рудника 6 ) и ова 1) У срп. лет. бште ЖО СкЗМДД ЦрћКОБк <пиСКОПИИ) грлндничко^. Спом. III. с. 98. 2 ) Спом. Обод. Прославе с. 59., 60., 63. 3 ) Нви-азаеп с. 57. 4) Моп. 8рес4. V. XVIII. с. 394. 5 ) Моп. 8рес4. V. XXIII. с. 339. Јадпеуо, { гга псса рег 1е гштеге (1' ого е! аг^епЈо, тШе е рт аште, Ј?еп1е атогеуо1е, <Иуо1а е ЈгаМаћПе, (ЈеаШегапо пп рптаЈе, сће 1о 1гаМагећћего ћепе; зопо 8о41о 1е сигга (И ип сареПапо.