Beogradske opštinske novine
ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
ЛЈ .ХХХХХХХХХХХХХХХ'
'^^^^^^^Х.ХХХ.ХХ.Х.^Х.Х.ХХ^^^Х.^^Х-у-ХХ-ХХ-^-Х-ХХХХ.Х.Х.-Х.Х.-Х-^-ХХ.-Х-ХХ-ХХ.^кХ.-Х.-Х.-Х^Х."! Год. XVII. 1. I НЕДЕЉЛ 5. ДЕЦЕШБРА 1899. I Број 42. •ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖл
•ЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ.
ИЗЛАЗВ НЕДЕЉНО Ј Е Д А Н-П 7 Т ЦЕНА:
За Србију на годину .... на пола године . За стране земље на годану
6 динара 3 , 9 .
ИРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВК КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА
РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ
НЕПЛАБЕНА ПИОМА НЕ ПРИМАЈ7 СЕ
ГРАЂАНИМА БЕОГРАДСКИМ. Предеедник београдеке општине г. Антоније Пантовић, примио је дужност, и пред одбором општинеким положио законом пропиеану заклетву 2. Децембра т. г. Ово ее јавља грађанима ради знања. Од Суда општине београдеке 3. Децембра 1899. год. АБр. 8859. у Београду.
п о з и в
По наређењу Команданта VII. пуковског округа, суд општине београдске има до 23. децембра т. г., да састави списак младића рођених у 1879. годинст, а који
ће се у 1900. год. регрутовати за сталан кадар. Суд општине београдске позива све оне младиће, који су рођени од 1. јануара до 31. децембра 1879. године овде у Београду, а тако исто и оне, који су рођени на страни, да одмах предстану суду општинском — војном одељењу —__ да се у регрутни списак уведу. По члану 6. правила о регрутовању: сваки младић рођен 1879. године дужан је сам, да се пријави општинском суду, да се у регрутни списак уведе, а ако то не учини сматраће се, да избегава службу у војсци, и по чл. 14. закона о устројству војске казниће се трогодишњом службом у кадру, без обзира на задружно стање, а казниће се и старешице задруге са 300 динара, који регрута из своје задруге прикрива и не јави га суду, да се у регрутни списак уведе. Са младићем —- регрутом — има да предстане суду и старешина задруге регрута, који има дати потребно обавештење суду о свом задружном стању. Они младићи, чији су претходни задругари одслужили свој рок у кадру, понеће собом војничке исправе својих прет-
ходних задругара, из којих ће се видети колико су у кадру служили, пошто се и то у регрутни списак ставити има. Од Суда Општине града Београда 0. В. Бр. 3422. 24. новембра 1899. год. Београд.
РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 11. Новембра 1899. г. Председавао председник ошнтине. г. Никола Д. Стевановић, присуствовали чланови суда: г. г. Стеван Ииковић, и Коста Симић, од одборника били. г. г. Трифун Ђорђевић, Богоје ЈовановиЦ А. Н. Крсмановић, Михаило С. Протик, Голуб С. Јаиић, Дамјан СтојковиК, М. Ј. Божић С. Пајкић, Ђока Тошић, П. Козлић, М. Штрбић, К. П. Михаиловић, Баса Николић, Ђ. Димитријевић, Мита Петровић, Н. Петровић. Јанаћ М. Јанковић, Н. Спасић, 1)г. Јован Ђурић. I Прочитан је записник одлука седнице држане 4. новембра тек. год. н учињене су ове измене и допуне: у решењу књ. бр. 635 под бр. 6, 23 а. и 28 а. да се у место речи „два дииара" ставе речи „један динар," а у истом решењу да отпадну улице поц бр. 9, 11, 22, 30, 35, 37, 39 52, 56, 61, 64, 68,
1
по
СРПСКОЈ ЗЕМЉИ НАПИОАО КОСТА Н. КОСТИЋ ( НАСТАВАК) Приходе од кријумчарске казне делили су међу собом надлежни царнници. 1 ) Будва је имала још једну знамениту привилегију, а то је, што је на свом тргу могла продавати со из својих сланнца. 2 )
Ј ) Моп. 8рес4. с. 1 —118. настр. 53 — 54 — — 25. Арг 1426. ЈпзШшто ррг тСогтаИопе Ш с»(Јиипа регвопа о тегсап(;е, сће уешвзе а ВиЗуа соп шегсапЛе, шое соп раппо, Ги84а§по е1> всМаута ра§1Н рег режга §го881 (101, е(; рег 1пие 1е аНге сове е тегсапНе, сће регкавбе рег уепДег а Ви(1уа, ра§1п 1ге рег сеп!о. Е1; сабаип тегсап1е, сће уеш*88е а ВшЈуа соп 1е воргабеКе соае, поп аг(Пвса с1е бћаМаг (в1;а1аг) пе уеш1ег сова П188ипа Пи сће поп тов4га аћ ДоапЈег о Лоавјеп Де1 соттип; е! 8е сопћ-аГаеебве 1п поп тоз1;гаг, е1; уеп(1е88е е1 аћаПаазе, саЈа т репа рег о^гш регга <11 Ји81а§по (Зеиап 12 е(; рег о§п1 8сћ1а\'1па депагј 12, е4 рег 1е акге созе е1 тегеап1;Је саЛа т репа д! уеп(;1 рег сепЈо, е(; ра^М 1а (1оапа, соте е (1е14о <1ј зорга, 1а ^иа1 репа 81а <3е1 ДоапЈег о (1оаш'еп. Е1 1а 8орга(ПМа (Јоапа 1а тИ;а в!а а11а Саћпен (1е11а сћ1еаа (П 8. 2иаппе, пов4го рго1е14ог е(; 1' аКга тНа а1 по«(;го соттип. Е4 апсога 0|гш соп1гаћапдо, сће 81 Јгоуавае, сће 4иИо 81а (ЈеШ (ЈоапЈеп <Је1 соттип, е(; о§п1 питсап(1ап(;г, сће ра88а88е рег П (Па(;ге1(;о по8(;го, еће радћј 1а (Ша Лоапа. '<) Моп. 8рес1. V. III с. 99.; V. XXII с. 341—348.
Будва је имала малену територију: у дужину једну миљу, а у ширину један стреломет (1аг§'0 ип 1лгаг (1' агсо). Будванску терпторију беху опколила турска насеља. Измећу Будве и Бара, на пределу са многобројним грозним виноградима, становали су Паштровићи, који су, и ако млетачки поданици, живели у непријатељству са Будванцима. По особитој повељи млетачког дужда Паштровићи су могли доћи у Будву кад год зажеле и донети своје вино а при том нису плаћали никаквих царина ни дација. 1 ) Будванци беху све до 1521. г. православни Хришћани. Ове их године обрати у католичанство барски архибискуп. 2 ) Па ипак се Ђустинијаније (1553. г.) рђаво изражава о характеру Будванаца („Будванци су варварских обичаја и живе прљаво као год Цигани, станујући у једној одаји заједно са својом марвом" и т. д.). 3 ) У XVI. в. Будва је имала на 1.000 становника. Будванци су живели погла-
1) Моп. 8рес(;. V. XI. с. 8., 33., 119. (Дидо, Ђустинијани је, М. Боно и Г. Ерицо). 2) Моп. 8рес1. V. VIII. с. 238. 3) Јћ 8опо (ас. Ви(1иаш) (И С081ит1 ћагћап е! VIуопо аог(Н<1атеп(;е а ^ и ' 8а ст§аш, 81;апс1о 1п ииа аЈапга теЗевЈта соп зио1 апјтаН, соте Јаппо ^иаз1 1иШ ћапевј, И сће ргосе(1е да11' е«1гета роуегЈа, еће 1п дие11а рготтсЈа.
вито од прихода од вина. Неки су се бавили помбрском трговином одлазећи у Арбанију, Пуљу и друга места с коњима, житом, вуном, уљем, воском и другим стварима. Сиромашни су се бавили риболовом. Женскиње је сушило за извоз знатне количине смокава, крушака, бресака, шљива и др. 1 ) У XVI. в. Будва је имала односа и са Которем, с којим је одржавала саобраћај морем. Једини сувоземни пут из Котора у Будву водио је кроз жупу Грбаљ, брдовит и непроходан крај. Тим је путем 1553 г. прошао Таустинијаније. 2 ) У XVII. в. Будва се није нимало подигла од стања у коме се налазила у XVI в. Водила је неку незнатну трговину, а имала је до 200 кућа. 3 )
1) Јћ Ј сНиШш ујуопо (1а1Г еп4га(1а с!а У1Ш, 1а диа1е & ааза1 ћопа, гассо§Неш1о81 зорга ^иа1 роео 1егп(;опо 1ап(о тјпо, сће ћаз1а а1 ћеуеге (П 1иМа 1а 1егга; аМеп(1опо а1еип1 сН 1ого а11а таппагегга е1 зЈаппо ви ^иа1сће 1га?Осћо апс1ап(1о соп 1 8и01 ћег§ап1т1 т А1ћап1а, 1п Ри§На е(; ш аНг! 1ио§ћ1 еоп сауаШ, СогтепН, 1апЈ, о&Н, сеге е! аНге соае. А1сип1 (Н ро*ег1 а(;епс1опо а11е резса^мп! е4 1е (Јоппе бессапо ћоп188ппа ^иаиМа (П Псћј, реп, регае^ћј, 8и81ш е1 аНге созе. 2) Моп. 8рес4. V. VIII. с. 239—240. 3 ) Тћетег, Моп. 81ау. Меп<1. (;. II. е. 50.. 219. — 81агте к. XX. с. 57. — Еа<1. к. СХХ1У с. 25.