Beogradske opštinske novine
ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
Год. XVIII.
НЕДЕЉА 6. ФЕВРУЛРЛ 1900.
Број 7.
'ЈГЖЖЖЈЖЖЈГЖЖЖЖЖЈЖЖЈМГЈЖЈЖЖЖЖЖМЈЖЖЖЈГЖЖЈГЖЖЈГЈГЈГЖЖЖЈГЈГЖЖЖЖЖЈЖЖЈГЖЈЧГЈГЖГЈГЖЖЖЖ*
ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ
ПРЕТПЛАТ.У ВАЉА СЛАТИ ГПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОДЕИЦИЈЕ НА УРЕДНИКА
1Д Е Н А : За Србију на годину 6 динара на пола године 3 „ За сђгране земље на годину 9 „
РУКОПИСП НЕ ВРАЋАЈУ СЕ НЕПЛАБЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ
С Т Е Ч А Ј Општини београдској потребни су ови чиновници п то: 1. Управник трошарине, плата до 4000 дин. и тантијема х /а °/ 0 на чист приход и ван дарине до 4000 дин ; 2. Благајник трошарине, плата до 3000 динара; 3. Управник водоводног одељења, плата до 6000 дин; 4 2 секциона кнжењера, плата I ом до 4500 динара; Г-ом до 4000 дин; 5. Главни књиговођа, плата до 5000 динара; 6. Главни благајник, плата до 4500 динара; 7. Архитекта, плата до 5000 динара; 8. Један марвени лекар, плата до 3000 дин; и 9. Хемичар, плата до 3000 динара; Сви сем хемичара морају бити српски држављани. Они којп буду компетовали за управника водоводног одељења, секционе инжењере, главног књиговођу, архитекту, марвеног лекара и хемичара морају имати поред стручне спреме још и дужу праксу
с успехом, о чему ће уз пријаву поднети потребна докумснта. Онн пак, који буду компетовали за управника и благајника трошарине, као и онај за главног општ. благајника, поред тога штотребају да имају довољно спреме за та места, морају приликом пријема дужностн положити кауцију, која може бити у готовом новцу, папирима од вредности или интабулацији на I степен на непокретно имање, које мора пмати двоструку вредност дате кауције. Кауција је за управника трошарине 8000 дин., за благајника трошарине 5000 дин., а за главног општ. благајнпка 20000 динара. Рок је пријавс до 15. Фебруара ове год. закључно. Још ближа обавештења могу се добити у општ. суду. Позивају се сви они, који држе да имају довољно спреме за назначена места, да се до означеног дана обрате општ суду са пријавама, уз које, да приложе и нужна документа. Од суда општине београдске 29. Јануара 1900 г. АБр. 727, 728, 732, 733.
0 Г Л А С Општини београдској потребна је јвдна зграда са 6—10 одељења у близинн зграде укојој је општински суд, а ради смештаја канцеларија извесних одељења општ. суда. С тога се позивају имаоци таквих зграда, да се са писменим понудама обрате општ. суду до 9. ов. м. закључно. Од суда општ. београдске 5. фебруара 1900 г. ТБр. 3174\99. Београд.
Н А 3 Н А Њ Е У општини београдској нема празних места, како чиновничких тако ни осталих службеника, сем места оних чиновника, за које је расписан стечај од оппггинског суда под 29. Јануара ове год. АБр. 727. и т. д. 0 овоме се извештавају како сви они, који су општинском суду поднели молбе за службу. тако и они који намеравају то учинити, ради знања и управљања, те да не би чекајући на општинску службу дангубили, јер се према оваком стању
I
по
СРПСКОЈ ЗЕМЉИ
КОСТА Н. КОСТИЋ
* (НАСТАВАК) Г. 1700/ спомиње се зворнички владика Герасим; 1 ) дакле, .још почетком XVIII в. Зворнпк јебио владичанска резиденција. — У пропЈлом веку, у турско-аустрпском ратовању Зворник се спомиње као тврђава од знатне стратегијске вредности. 2 ) Зворничку тврђаву спомиње и X. КалФа као врло впсоку, да људи гледани са града изгледају „као мрави". 8 ). Божур рачуна у Зворнику 9—10.000 стан. 4 ) По извештају Франц. консула Пјера Давица, Карађорђе је радно, да од Зворника начини једну етапу за извоз српске марве у Босну. 5 ) У овом веку за време Турака
') Гласн. к. III. 2. од. с. 6. 2 ) 01е 0(мте. ТћеНпа11те с. 66., 90., 91., — Чуп. Год. VIII. с. 291. Хоепоск, 2о11егоск, 2луоппк, Хуогт сиН. 3 ) Спом. XVIII. с. 87. 4 ) Уоу.ч^е 1. I. с. 396. 21 у 01- шк. 6 ) Спом. II. с. 10.
Зворник је имао више цолитички и стратегијски значај. Имао је до 10.000 стан. и водио незнатну трговину са Србијом. 1 ) Пз Зворника је дру& ишао низ Дрину и преко Саве у Сремску Митровицу , или је пак игпао преко Дрине у знаменита рударска места Крхуиањ п Зајачу. Пз Зворника је један пут ишао у Д. Тузлу, одатле у Бељину или у Брчку поред града Сребриика] или јс пак долином Сирече одлазио у Грачаницу , одакле је један пут одлазио преко Градачц,а у Шамац , или пак у Добој , где се састајао са путем, који је ишао долином Босне у Сарајево. Митровица. Мптровица се налази на месту старог Сгцишјума, који је у римској перподц био зиамеиито трговпнеко место п главни град Папопије Друге. 2 ) У визаптиско доба, у времепу Велнке Сеобе Народа, Сирмпјум је и даље био зпамепит град, око кога су се варварп. а особпто Авари. и Впзантпнци отимали. И у X. в. био је па гласу. К. ПорФирогенит га спомиње п рачуна да је од Београда удаљен 2 дана хода. 3 ) Али у другој половини ХП. в. Сирмијум беше у развалинама. Барбаросинп крсташи могли, су
Сћаишеие, Уоуа^о с. 39—40. — \\Пплтег, Еигор. Тигкеј е. 202., рачуна у Зворнику 2.3.000 ст. — Воие, ТигчиЈе I. II. с. 345. — КоШеигЈсг, с. 171. — Бошшак, с. 44. 2 ) К1ерег(, 1<е111ћис11 е. 363. 3) КаД. к. 1 ј У1. с. 76.
1189. г. од старог Сирмијума впдети само раз валине. 1 ) У XIV". в. Митровица се јавља као знатна дубровачка колонија (8апсћ18, 8ап1;о ВтИпо). 2 ) Митровачка је дубровачка колонија, по допусту Дубр. Бећа, имала је право да сама решава своје међусобне спорове. Тога ради она је имала право на веће и 2 судије (ипо соп8е1о е Дие си<1еб1. 3 Нруиањ и Зајача. — Зајача (8аега, 8ае21а, 81С21а) била јс у XV. в. од знатнијих српских рударских места. У Зајачи су Дубровчани имали своју колонпју, а поред Дубровчана било је и Саса и Млечана. У зајачким рудницима вадпло се поглавито сребро. Крупањски су рудници били знатни гвожђем; у Крупњу се налазиле велике топионице и самокови. И у Крупњу је било Дубровчана. 4 ) Овај обилан средњевековни рударски рад изгледа да је нропао за време Турака. Нигде нема сиомена о каквој рударској радњи у овим рудницима. Хаџи -КалФа само спомиње Кру
1) Ка'1 к. Х1.11. с. 121. 2) Моп 8ргс1. V. XXVIII. с. 36., 20с., 237. 3) Јђ. с. 152—153. 4 ) Н8(;га85еп с. 51., 81—82.