Beogradske opštinske novine

Број 10

36. Хади Рувимовој, на Савинцу, од Милешевске до у њиве ка Краљ Александровој; 37. Чубурској, на Савинцу, у продужењу Макензијеве до чубурске пољане; 38. Крагујевачкој, на Савинцу, наставак Шумадиске иза СтеФановићевога имања; и 39. Шуматовачкој, на Савинцу, од Кичевске у ноље ка Св. Савском крсту; вреде у свакој по педесет пара динарских од квадратног метра; даље да вреде у улицама и то: 40. Сибињанин Јанка, у кв. дунавском, од Солунске у правцу ка Дунаву један динар; 41. Мали Степени, у савамалскомкварту од Фрушкогорске до Савске улице десет динара; 42. Моравској, у кв. савамалском, код Параносовог Хана па до Личанске улице, дванаест динара, а од Личанске улице па до Жељезничке станице осамдинара; 43. Сокачету Бугарчића, у кв. палилулском, из Хилен™арске без излаза четири динара; 44. Стрмој, у кв. теразиском, од Обилићевог венца у космајску улицу, три динара; 45. Тројанској, у кв. дунавском, од Господар Јованове до Калемегднна десет динара; 46. Цветни трг четрдесет динара; све по квадратном метру. Сокаче Прапорчетовића ушлојеупроцену улица : Вука Караџића, Грачаничке и Чубрине. V Но прочитању молбе Спасе Идића, одборника, АБр. 498, којом моли, да се ослободи дужности присутничке, —- одбор је решио, да се Спаса Илић, одборник општине београдске, ослободи дужности присутничке а да на његово место буде присутник при ислеђивању кривичних дела при кварту врачарском Божа Габај трг. овд.

у Рогатицу (т. Челеби-Пазар), преко пл. Семећа и Дрине у Вишеград. У Романији, према народним песмама, 1 ) хајдуковаше са Грујицом и Радивојем Старина Новак (истор. Баба-Новак). 2 ) У ХУП. в. из Рогатице се ишло преко Јадра у Сребрницу, и на томе се путу виђаху остаци римског друма. 3 ) Путем преко Семећа Омер-Паша, идући да умири босанске бегове, проводио је своју војску и артиљерију, због чега се пут звао и Топовском Џадом. 4 ) Вишеград. (УГсћ^гас!, У1881§тас1, Угаае§тас1, Ућсћ^гас!). За време Турака од Са рајева до Н. Пазара Вишеград је био најзнатнија станица. У подграђу беше у ХУП. в. на 200 кућа. 5 ) У близини градића беше каравансерај за преноћиште одоцнелих путника. 0 ) На Дрини беше камени мост, који се ноћу затвараше. 7 ) Из Вишеграда је друм ишао у град Дабар (дан. Добрун ), 8 ) који је по ШаФа!) Караџић, Пјееме к. III. е. 4—5. 2 ) М. Вукићевић, Гореки Хајдуци с. 43. 3) М. 8рек*. V. XXIII. с. 347. 4 ) Гласник к. XXI. с. 295—302. 5 ) 81агте к. XIV. е. 188.; к. XVII. с. 148. в) Каа. к. 1 ј У1. с 170., 193., 200. 7 ) В1аи. Ке18еп с. 90. — Коак. 84и1;. с. 90. — Воапјак, с. 44 — Веаијоиг, ^оуа^е I. с. 395. — Воие, Тиг§. 1;. II. Тиг§. 8 ) Од интереса је споменути, да и прости Троношац мисли да је стари Дабар дан. Добрун. Гласн. к. V. с. 37.; међу тим и данас неки то неће да привнају.

— 38 —

VI По прочитању акта Господина Министра Народне Привреде АБр. 8932 99, којим, преко Управе града Београда, тражи од ошптинског суда извештај о томе: да ли се према уговорима, што их општина београдска има са безименим друштвима: трамваји града Београда и за електрично осветлен.е, може допустити спајањетих друштава у једно друштво, и да ли не би услед тога спајања општина претрпела какву штету, — одбор је решио, да суд општински, преко Управе града Београда, умоли Господина Министра Народне Привреде, да би изволео од директора ових друштава изискати за општински суд једне статуте тог друштва, које би се образовало из безимених друштава трамваји града Београда и за електрично осветљење, па да ужи одбор у који да уђу г.г. Димитрије Тадић, Ивко Ивковић, Никола Пегровић, Ђ. Станојевић, Коста Др. Ризнић одборници са општинским правозастуиником г. Драг. Стаменковићем и председништвом општине проуче ово питање с обзиром на уговоре, које општпна има са овим друштвима, као и да прегледају штатуте тог друштва, које би ова два безимена друштва саставила и извиде. да ли исти не стоје у противности са уговорима, које општина са овим друштвима има. У опгате да проуче оно што Господин Министар овим актом тражн и спреме тражени извештај па га одбору на претрес и решење поднесу. УП Заступник председника износи одбору на решење молбу Светозара Влајковића, всштачкога столара, којом тражи, да му оиштина уступи на послугу бесплатно или под каквим условима извесан простор земљишта од кога од њених плацева и то или од оног где се налази пробирница водовоца, или оног званог „стари сењак" или оног који постоји више плаца Стари Сењак да на истом подигне зграде за смештај Како своје столарске радионице тако и неизрађеног и израђеног свог столареког материјала, разних машина и осталих ствари вештачког столарстка. По прочитању те молбе и извештаја економног одељења АБр. 9797|99 одбор је решио, рику био на месту ПорФирогенитова града „то Доррсахсх^-а. 1 ) У Добруну, „вљ Дккри" Св. Сава је установио епископију. У XV. в. у Добруну је била једна дубровачка колонија. 2 ) У XVI. в., у времену Курипешићева (1530. г.) и Зенова (1550. г.) путовања Добрун бегае у рушевинама. Под разругаеном тврђавом бегае православни манастир Св. Богородице, у коме се калуђери, за прилоге мољаху Богу за здравље и срећу путника н трговаца. 3 ) У ХУП. в. Добрун беше на ономе друму обично преноћиште. 4 ) Из Вишеграда је ишао један пут преко Праче у Горажде и преко Дрине у Чајниче , 5 ) које је у ХУП. в. имало 400 кућа.®) Из Добруна је ишао један пут преко Мокре Горе и Шаргана у Пожегу, где се састајао с друмом из Котора.') Главни је, пак, друм ишао из Добруна преко Увца у Прибој , поред манастира Св. Николе на Бањи (који је појао још 1550. г.) 8 ) у Иову

!) М. 8рее1. V. VII. с. 4 '7., 415. 2 ) Нз^гаваеп с. 86. 3) Еаа к. ГЛа. с. 170., 200.: к. 1.Х11. с. 124. Чупић. Годишн.. к. XVII. с. 108 (Аноним Рус 1675 г.) в ) бајшк, Сап1гга, Тзсћа^тИжа, ЧојниН; т. Чајница, Џаница. 0) 84агте к. XIV. с. 177. ?) Ка(1. к. XXXVII. с. 23. «) Ка(1 к. БХИ. с. 123.

Год. ХУШ

Пошто се из овог извештаја економног одељења види: даје општинско земљиште на коме је пробирница онштинског водовода општини потребно; даље, да је земљиште више старог сењака издато под закуп, који истиче тек 1. Новембра 1902 год. то се од та два земљишта не може нншта молиоцу дати. Дакле остаје само земљиште звано „стари сењак." Ну како општини нуде за попашу на истом знатну суму, сем тога како би молилац хтео ако би му се то земљиште уступило на истом подизати зграде, што значи да би он хтео да му се земљиште уступи на дуже време, то се овлашћује онштински суд, да сс са молиоцем Влајковићем споразуме како о земљишту, које би му се уетупило, тако и о условима, под којима и времену, за које би му се исто дало па по том. да се овај предмет поново одбору иа решење изнесе. VIII По прочитању молбе Ђорђа С. Новаковића, адв. овд. луномоћника Мајира С. Албахари, гостионичара из Смедерева, АВр. 9498,99 којим предлаже општини, да јој његов властодавац Албахари положи одмах остатак главног дуга од аренде, а да га општина ослободи плаћања дужног интереса на тај дуг, — одбор је решио, да се ова молба као неумесна одбаци и наплата овога дуга изврши према ранијем одборском решењу донесеном у седници од 29. Јула 1899. АБр. 3453. по овоме предмету. По предлогу суда за накнадни кредит у 30 дин. на исплату награде једном поштанском коидуктеру, који је вршио наплату општинске трошарине иа пошти, — одбор је решио, да се овај предмет стави на дневни ред за идућу седницу.

РЕДО"»РИ САСТАНАК 3. Фебруара 1900 год. Председавао председник општине г Ант. Плитовић; присуствовали члннови суда, г.г. Стеван Ивковић и Коста Симић; о I одбпрника били: г.г. Д-р Вој М. Суботић, млађи, Варош., па се испред Сенице састајао са Дубровачким Друмом. Прибој 1 ) беше у XVI —XVII. в. леп градић са тржиштем испод градића. 2 ) Нову Варош спомињу неки путописци XVI. в. називајући је СкендерЛагиином Паланком или Варошицом. 3 ) У Н.Пазару овај БосанскиДрум одвајао се од Дубровачког Друма, па је поред средњевековног градића Јелеча А ) (који у XVI. в. беше \ развалинама), 6 ) поред Бањске и града Звечана одлазио у Мишровицу, Вучишрн и Пришшину. Бањсна. (Вапуасо Ва^п18са, Ва^по, Кдн 'скл). Манастир Бањску (Св. Стевана) подигао је краљ Милутин, због чега се он називао Бањским краљем. По мишљењу Г. Новаковића све до Косовског Боја Бањска је била повеће насеље. 6 ) У Св.-Стеванској Хрисовуљи Бањска се спомиње као село; 7 ) али се може узети, да је поред тако знаменита манастира постојало какво повеће насеље с тргом. 8 ) Вероватно

КVрип. 1'г!Ј)сп, X. КалФин Переџун. 2 ) Каа к. I. VI с. 70., 172., ">0<>. Споменик XVIII с. 81. 3 ) МагскНеш 8сћкепс1ег Рааећјпа, 8кеП(1ег-Роаећп1а. Кад к. IV! с. 171—473, 20 >. — Гласн. к. XXV. с. 44. 4 ) 0 Јелечу види: Краљ Ст. Драгутин с. 87—88. К. Н. Костић и Ф. Ар. Станојевић. 5 ) Каа к. 1 ј У1. с. 171. 6) Глас XXXII. ') Споменик IV. с. 2. 8 ) Глас XXXII.