Beogradske opštinske novine

Број И

— 42 —

Год. XVIII

Како је кредпт на непредвиђене потребе, који је буџотом одређен за 1899 год. исцрпљен то предлаже одбору, да се ових пет стотина динара испдате у овој години из буџет. нартије на ванредне и непредвиђене расходе. По саслушању тога, — одбор је решио, да се из буџетске партије на ванредне и непредвиђене расходе за ову годину исплати другатву „Краљ Дечански" пет стотина динара на име добротворског улога за упис пок. Мих. Богићевића бив. председника оиштине, за члана добротвора поменутог друштва. XX По прочитању акта Управе варонга Београда АБр. 9535, којим извештава општ. суд, да је Господин Министар унутр. дела решењем својим од 11. Децембра 1899 СМ 12285 одлучио да се Физикат Управе вароши Београда споји са општинским санитетом, и препоручује суду, да за ту цељ спреми потребне локале; као и по прочитању мишљења ше®а општ. санитета и извештаја грађевинског и економног оделења АБр. 9717. одбор је решио, усваја се решење Господина Министра унутрашњих дела, да Физикат Удраве града Београда и санитетско одељење општине београдске раде у једној згради. Да се за смештај Управинор Физиката и општинског санитетског одељења уступе истима поред локала, у коме је сада општ. санитет и просторије општ. зграде, у којима су сада статистичко и војно општинско одељење, пошто се у истима изврше потребне преправке. Да се за смештај статистичког и војног одељења узме под закуп зграда или да се ова одељења сместе у просторије општинске зграде, у којима је сада општ. грађевинско одељење, а да се за ово одељење узме под закуп зграда. Овлашћује се председништво општине да овај распоред изврши и на ову цељ узме под закуп потребну зграду у близини општ. суда. XXI За остале предмете стављене на дневни ред за данашњу одборску седницу и то: регулаобуће, мириси, шећер, каФа, оружје, седла, свила из Алепа, ћилимови из Смирне, судови и др. 1 ) До пре неког времена Приштина је била знатно трговинско и политичко место („срце Старе Србије") а данас Приштина, удаљена од жељезничке пруге, вегетује, а трговина јој је по све локалног значаја. Приштина је била раскрсница врло важних трговинских друмова. На Ј.-И. полазио је један друм преко Хорме низ Бресаљицу у Гњиљан, 2 ) па даље преко Топонице низ Мораву. Овим је путем прошао Курипешић. Из Гњиљана је један друм ишао преко Карадага у Куманово; тим је путем прошао Пуквиљ. 3 ) У XVI. в. путовало се у Цариград Босанским Друмом преко Приштине и Криве; „конаци цариградски" беху онда из Н. Пазлра: Митровица, Вучитрн, Приштина, Пасјан, Страцин, Криви (Игридере), Ћустендил, Дупница, Самоков, Бања, Татар-Па1) Споменик IX. с. 39.; XXXI. с. 149—150. 2 ) На Хана је Гљиљан чинио утисак модерне варошице, па с тога он мисли да је ааснован у овоме веку. Ке18е с. 123.; а Бује на место Гаиљана ставља рим. Сгађи1еит Тигчше I. I. с. 140., 145.; 1. IV. с. 508. Име Гиљан Бује преводи са „аићег^е с1и 1ас" (јеверска гостионица). Ст. Новаковић мисли да не треба, према турском ивговору, писати Гиљан, него према нашим споменицима Гњилан. Чупић. Годишњ. к. II. с. 275. — Отаџбина к. V, с, 40. 3 ) Чуп. Год. к. П. с. 275.

ција Грантовца; молба X. Мунка за ослобођење општинске трошарине; молба Мих. Петровића, рачунопрегледача да му се накнади трошак учињен приликом одласка у Ниш и ре®ерисања председнику општине о пронађеном мањку код општинског благајника Т>. Нешића; саопштење процене имања Браће Тајсића; саопштење процене имања Алексе Матића старинара; саопштење решења Управе града Београда, којим је поништена одборска одлука од 5. Јануара 1899 АБр. 8716Ј98. године донесена по тражењу Михаила Јовановића, дасе ослободи плаћања општиниизвесне суме за откопавање Крунске ул. предњеговим имањем; тражење старалаца масе пок. митрополита Михаила, да им се призна извесна сума колику је пок. Митрополит учинио на осигурање свога имања у Вишеградској улици, као и да се имање истог у Боровој улици осигура, па да по том плате пок. Митрополита дуг од калдрме; молба Топчидерске економије, да јој општина накнади 600 динара за проширење друма топчидерског за Бањицу; решење питања односно издавања помоћи београдском певачком друштву; молба Душана Огњановића за експропријацију његовог имања на углу Везир Соколовића улице; одобрење накнадног кредита за исплату осветљења из ранијих година; просецање Влајковићеве улице; тражење Управе општинске трошарине нарочитог кредита за награду поштанског чиновника, који наплаћује трошарину на пошги; молба Владимира Родовића кадета VII. разреда кадетског корпуса у Нижњем Новгороду за помоћ, — одбор је решио, да се ови предмети ставе на дневни ред за идућу седницу.

РЕДОВНИ САСТАНАК 10. Фебруара 1900. г. Нредседавао председник општине г. Ант. Пантовић; присустоваи чланови суда: г.г. Стеван Ивковић и Коста Симић; од одборника биди: Захарије К. 3. Поповић, Коста Др. Ризнић, М. С. Иротић, К. Н. Лазаревић, А. Н. Крсмановић, Голуб С. Јанић, Дамњан Стојковић, Н. Спасић, Трифун Ђорђевић, Атанасије Нетровић, Ђ. Соколовић, Мих. Михаиловић, Милутин Ј. Божић, Богоје Јовановић, Стојан Пајкић, И. Козлић, Васа Николић, Др Војислав Суботић, млађи, 'Б. Митић, Давид Були, Благоје Милошевић, Петар Новаковић, Јован Петровић, С. ЈосиФовић, Сима Николић, Мита Петровић, Јов. Илкић, Младен Николић, М. Клидис, Д. Тадић, Мих. Штрбић, Миленко СтеФановић, Спаса Илић, Јанаћко М. Јанковић, Мих. Јовановић, Мих. Миловановић. I Прочитан је записник одлука седнице држане 3. Фебруара т. г. и учињене су ове измене и допуне: зарцик и т. д. 1 ) Као продужење Босанског у Маћедонски Друм из Приштине је водио пут ка развођу Црног и Јегејског Мора, поред ман. Грачанице, уз Ситницу, поред града Неродимља, где се бавио цар Душан, 2 ) низ Лепенац, кроз дивље-романтични Качаник у Скопље. За заштиту трговаца, који пролажаху кроз Качанички Кланац, у градићу Качанику у XVI. в. налажагае се посада од 70 јаничара. 3 ) Под градићем налажагае се караван-серај за одоцнеле путнике. 4 ) Опасно је било путовати кроз Качаник, јер у њему бегае легло пустахија. Што нага народни песникставља Мусу Кесеџију у Качаник, то је из реминисценције на хајдучке самовоље по Качанику. У XVII. в. Качаник је имао знатну стратегиску вредност. Ђен. Пиколоминију 1589. г. требало му је, како се он сам хвали, већег напора да се пробије кроз непроходни Качанички Кланац, него ли гато је требало Ханибалу преко Алпа! 6 ) По једном хвалисавом натпису у клавцу,

!) По једном српском запису од 1597. г. Гласник к. 1|У1. с. 337—337. 2 ) М. 8рес1. V. III. с. 85. — Пуцић, Спом. к. II. с. 16. 46. — Споменик XI. с. 103. 3 ) Тћетег, Моп. 8). Мег. I. П. § 233. с. 221. 4 ) Хан је код градића запазио развалине великог куршумли-хана. КеЈве с. 114—115. 6 ) Чуп. Год. к. VI. с. 154—155. — &ет. ТћеПпаћте с. 71., 73., 78., 178. Кагепек, Кагјапек, КаЈгЈапеск.

у регаењу књиге бр. 69. да се дода став: „ова лицитација да се држи у првој половини месеца марта тек. године." П Председник извештава одбор, да је према одлуци одбора од 3. ов. м. био код команданта дунавске дивизије односно обавештења, шта се по акту УП иуковске команде, којим тражи ревизију коморе, има урадити, и да га је командант известио, да је правац, којим је одборска комисија за ревизију коморе у своме раду по овој ствари узела, потпуно правилан. Да је о овоме известио п одборску комиепју. По саслушању тога, — одбор је примио к знању, ово саопгатење председника општине. Ш Председник извештава одбор. да сеје суд општински нрема решењу одбора од 3. ов. мес. односно набавке потребне количине — бломби за бломбирање меса на општинској кланици обратио Управи војно-техпичких завода у Крагујевцу; с питањем, да ли је Управа вољна, и под каквим условима, да изли®ерује општини потребну количину ових бломби. И да је од управе добио одговор, да је вољна да изли®ерује количину од 150.000 комада, колико је општини потребно по цену од деведесет пара динарских од сто ком., с тим, да општпна плати подвоз. Међутим, да је Јарослав Безуха, на држаној лицитацији понудио набавку ових бломли по цени од деведесет и девет и по пара од сто комада или једног килограма. Да је према овоме Управа понудила јевтиније за девет и по пара од сто комада. Кад се узме у рачун и подвоз који би општина имала платити, Управа техничких завода ипак је понудила јевтиније израду ових бломби. По саслушању тога, одбор је решио, прима се к знању ово саопштење председника општине с тим, да суд поступи по решењу одбора од 3. ов. м. АБр. 645. донесеног по овој ствари. IV По прочитању акта Управе вароши Београда и њених одељака АБр. 1012 и 1038 ; и по прочитању акта начелника среза врачарскога АБр. 1041, којима се траже уверења о владању

Турци су око средине прошлог века извршили трасирање пута кроз Качаник, што је више личило на поправку старог пута. 1 ) Непроходност кроз Качаник трајала је јога у поч. овог века; а када 1807. г. Регаид Паша очисти Качаник од разбојника, кроз Качаник заструји трговински саобраћај. 2 ) У опалом градићу становало је неколико стражара, који су путницима пасоше прегледали а од кириџија царину наплаћивали од товара. 3 ) Снопље. (Виз. 2хо1>гозс, ЗхотсЈш, Ххотиотоу?, 2хотаа; у спом. 8сор1а, 8гкорје; С ккпклв, Скопил«, С кошј, Скопм, Скопк, С коплђ; т. Ушћуп). У визант. периоди Скопље се звало ЈдвМшаша Рпша. 4 ) По Прокопију Јустинијан1. особито украси Скопље; подиже му водовод и безброј величанствених грађевина. „А није лако", вели Прокопије, „избројати цркве овога града и описати огромне архоитске палате, величину дворница, лепоту тргова, изворе, путове, купатила и трговачке куће. У кратко: то је једанвелики, многољудни и свачим благословен град целе земље. Поред тога, он, (Јустинијан I) намену за

х ) А. Воие, Ти^ше 1. III с. 51. 2 ) Наћп, Кејзе с. 115. 3 ) Г. Јуришић, Деч. Првенац с. 115. 4 ) Доказао Хан и потврдио Манертово мишљење. Кроз све релације и путописе XVI—XVII. в провлачи се вероваље да је Јиа1. Рпта Охрид. — Бује, панегириста арбанашког језика, име Скопље доводи у везу <*а арбан. речима: шкоп (штан), ушкег (храним), уштса (клас).