Beogradske opštinske novine

Број 12

- 46 -

Год. XV11Г

шење питања односно помоћи Београдском певачком друштву; молба Душана Огњановића за експропријацију његовог имања; одобрење кредита за исплату осветлења из ранијих година; нросецање Вдајковићеве улице; о кредиту на награду поштанском чиновнику, који наплаћује трошарину на пошти; молба Влад. Родовића кадета за помоћ: о кредиту за исплату слика за париску изложбу; регулација Варош Капије; извештај кланичке комисијс: о кредиту заисплатухонорара Мих. Рувидићу; о преносу суме у 602.75 динара са буџетске позиције бр. 34, на одржање чистоће у вароши, на партију бр. 149; молба сирочади Ђорђа Првуловића за помоћ; молба дрварских трговаца са Саве због земљишта; молба Свет. Влајковића вештачког столара за земљиште; молба И. Бајлони за спровод водовода; молба Драге Ђорћевић за дрва; и о кредиту за упис општине за члана добротвора Књижевне задруге одбор је решио, да се ови предмети ставе на дневни ред за идућу седницу.

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 12. Фебруара 1900. г. Председавао иредседник општине г. Ант. Пантовић. Нрисустовао члан суда: г. Стеван Ивковић, Од одборника били: А. Н. Крсмановић, Ј. Алкалај, Голуб С. Јанић, Дамњан Стојковић, Си Или1>, Васа Никодић, Јанаћ. М. Јанковић, Ђ. Митић, Мих. Михаиловић, Сима Николић, Богоје Јовановић, Зах. К. 3. Поповић, Петар Новаковић, Ђока Тошић, М. Клидис, Т>. М. Станојевић, Млад. Николић. Атанасије Иетровић, Коста Др. Ризнић, Д. Тадић Стојан Пајкић, Ђ. Соколовић, Јован Петровић, М. Штрбић, Мита Петровић, I Прочитани су записаици одлука седница држаних 10. и 11. Фебруара тек. год. и примљени без измене. П Председник извештава одбор, да су спискови коморе преписани и моли господу одборнике, да исте потпишу, што су ови одмах и учинили. Ш Пошто су дошавши одборници потписали спискове коморе и како је већ доцне било за решавање по остадим предметима,— одбор је за остале предмете и то: молба X. Мунка за ослобоћење трошарине; молба Мих. Петровића, рачуноиспитача за накнаду трошка; саопштење процене имања Браће Тајсића; саопштење про-

Из Куманова је даље пут ишао у Криву Паланку, Ћустендил, Дупницу, Бању и силазио у долину Марице. Овим су друмом у XVI. в. путовали у Цариград дипломатски посланици а у XVII. в., 1683 .Г. Арсеније Чарнојевић. На ЈИ. од Куманова ишао је један пут у богати рударски предео око дан. Кратова , где Воие рим. СгаЉсга-у. 1 ) У XIV. и XV. Кратово је било знаменито рударско и трговинско место. На шеговом тргу, који су посећивали Дубровчани, наплаћивала се царина ас! уа1 2 °ј 0 („на 100 аспри 2 аспре.") 2 ) У XVI. в. султани су имали 70.000 дин. год. прихода од златних и сребрних кратовских рудника. 3 ) У XVII. в. кратовски су рудници још непрестано радили и Кратово је било рударска колонија од 300 кућа. 4 ) Још у времену Бујева путовања вршила се примитивна експлоатација сребриих и оловннх кратовских рудника. 5 ) На 3. полазио је из Скопља преко Вардара поред града Љешка , који је Не!) Тигцше 1. II. с 392. 2 ) Моп. 8ег1>. с. 525. 3) Кас1. к. XV. с. 216. 4 ) Тћешег, V. Моп. 81. МегМ, 1. II. с. 221. 6 ) ТигдиЈе 4. III. с. 59—61.; I. IV. с. 105.

цене имања Алексе Матића; саопштење решења Управе вар. Бееграда о поништеној одборској одлуци од 5. Јануара 1899. АВр. 8716 |98 донесеној по тражењу Мих. Јовановића да се осдободи извесног плаћања онштини; тражење стараоца, масе пок. Митроподита Михајла да им се призна извесна сума; модба топчидерске економије због накнаде у 600 дин; решење питања односно Помоћи Београдском певачком друштву; молба Душана Огњановића за експропријацију његовог имања; одобрење кредита за исплату осветдења из ранијих година; просецање Влајковићеве улице; о кредиту за награду поштанском чиновнику, који наплаћује трошарину на пошти; молба Влад. Родовића кадета за помоћ; о кредиту за исплату слика за париску издожбу; регулација Варош-капије; извештај кланичке комисије; о кредиту за исплату хонорара г. Мил. Рувидићу; о преносу суме у 602.75 динара са буџетске позиције бр. 34, на одржање чистоће у вароши, на партију бр. 149 ; молба сирочади Ђорђа Првудовића за помоћ; молба дрварских трговца са Саве због земљишта; молба И. Бајдони за спровод водовода; молба Драге Ђорђевић за дрва; и о кредиту за упис општине за члана добротвора Књижевне задруге молба Свет. Влајковића за земљиште; решио, да се ставе на дневнн ред за идућу седницу.

РЕДОВНИ САСТАНАК 17. Фебруара 1900 год. Председавао председник општине г. Ант. Пднтовић; присуствовали чланови суда: г.г. Стеван Ивковић и Коста Симић; од одборника били: г.г. Мих. Јовановић, Јован Петровић, Сп. Илић, М. II. Клидис, Ц.Новаковић, Атанасије Петровић, Ј. Алкалај, И. Козлић, Дамњан Стојковић, Ђока Тошић, Ђ. Соколовић, А. II. Крсмановић, Н. Спасић, Мих. Михаиловић, Јанаћ М. Јанковић, Ђ. М. Станојевић, Мита Петровић, Д. Тадић. I Прочитан је записник одлука седнице држане 12 Фебруара тек. год. и примљен без измене. Н По прочитању акта управе града Београда и њених одељака АБр. 1266, 1284, 1285 и 1319, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних људи, ■— одбор је изјавио, да су му непознати Јован Ивановић, молер, Јанко Јовановић, ликерџија; да је доброг владања а средњег имовног стања

мања заузео од Грка, 1 ) у Хтетово, и даље кроз Жаденски Кланац у Гостовар, из Гостивара или у Кичево и Битољ. или, пак, преко павровске преседлине у долину Радике, у Дебар. Хтетово (т. Калканделен). 2 ) У XIV. в. у Хтетову беше трг. Цар Дугаан, који се у оном крају, у Полозима, бавио и повеље писао, обнови цркву Св. Димитрија у Хтетову и њој подари приходе са хтетовског трга. 3 ) — У доцнијим вековима путници се слабо усуђивали да пролазе опасие Пологе; X, КалФа бележи да у Хтетову има много башта. 4 ) У Хтетово је био и Вопе. Он бележи да леп изглед ове обичне турске вароши дају многи дудови. 5 ) У Хтетову је ишао и Гопчевић. 6 ) Један је друм ишао из Скопља преко Овчег Поља, у Штип, Струмицу, у долину Струме, кроз Рупељски Кланац у

Ст. Новаковић, Земљиште радње Немањине с. 55—57. Л '1ШЈКСК1> оу ДОЛћШбМк Полоз -К. К. Порфирогенит епомиње српски град то Лесгугјх М. 8рес1. V. VII. с. 407 , 415.; ШаФарик узима да је то Љешница, ади да није то Љегаак. 2 ) Тетнвно Гласн. VIII. с. 145.; Калкомдилер Гласн. IX. о. 233 3 ) Споменнк III. с. 28., 29., 37. Такође и хтетовску цркву св. Богородице цар Душан обдари донацијама. Јћ. С. 27—30. 4 ) Споменик XVIII. с. 46. б ) КеспеИ 1. I. с. 306—310. с ) Ст. Србија и Македонија с. 195.

Светозар Вучовић, учитељ у пензији, и да је доброг владања и доброг имовног стања Аврам М. Леви, мењач. III Председник износи одбору на мишљење молбу Христине Лекић, удове, којом тражи уверење о нородичном односу. _По прочитању те модбе СТБр. 482, — одбор је изјавио мишљење, да се молитељици може дати тражено уверење о породичном односу. IV Председник извештава одбор, да је општински суд решењем својим од 15. Фебруара ове год. АВр. 1417 одлучио, да цена лебу за другу половину месеца Фебруара тек. год. т. ј. од 16. истог месеца закључно буде двадесет и једна парадин. по килограму, алебда сепродаје по двадесет пара дин. у тежини од 952 грама. По саслушању тога, — одбор је примио к знању, ово решење општ. суда о одређеној цени лебу. V По нрочитању решења ошнт. суда од 13. Фвбруара ове год. АБр. 1300, којимјена основу решења одборских од 3. Фебруара ове год. АБр. 645 и од 10 Фебруара ове год. АБр. 1300, решено, да се набави стонедесет хиљада комада бломби за бломбирање меса ва општ, кланици и којим се израда ових бломби уступа управи војно-техвичких завода у Крагујевцу ио цени од девет динара од хиљаду комада, а да онштина београдска нлати подвоз железницом од Крагујевца до Београда, — одбор је решио,. одобрава се у свему ово решење општин. суда. • VI По прочитању акта економног одељења АБр. 1165, — одбор је решио, одобрава се општ. суду да може у овој години из општ. касе утрошити суму од три хиљаде динара на потребе за општ. кланицу. Овај издатак да се учини из општинске готовине и покаже у рачуну за ову Сер. То је Серски Друм , Главни је, пак, друм ишао долином Вардара у Солун. У XVII. в. 1 ) од Скопља до Солуна беху ова ноћишта: Каплан, Велес, Тиквеш, Демир-Капија, Ђевђели, Аврет-Хисар (ср. век. Женско , последња српска стража према Солуну у XIV. в.)

8. Цариградоки Друм кроз Србију и: његове побочне гране. Од вајкада најзнатнији пут на Балк. Полуострву био је друм, који је ишао од Београда у Цариград и који се звао УЈа МлШаг18 а доцније Царски, Цариградски или Моравски Друм. Њиме се са С.-а могло најлакше ићи у Балк. Полуострво. Нмше су се кретала најважнија насељавања и инвазије на Балк. Полуострву. Од Београда Цар. Друм иђаше на ушће Мораве у Браничево, па је долином Мораве одлазио у Ниш. Од Ниша је он ишао на И., па је преко релативно незнатно узвишена развођа Нишаве, и Искра н преко Трајанових Врата силазио у долину Марице. Знаменита једна грана од Цар. Друма полазила је од Нигаа на Ј. и даље долином Мораве, па је преко незна-

') Чуп. Год. к. XVII. с. 1С8—109.