Beogradske opštinske novine
ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
Год. XVIII. ИЗЛАЗВ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ
НЕДЕЉА 19. ШАРТА 1900.
Број 13.
•ЖЖЖЖЖЈГЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЖЈГЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЖА
•жжжжжжжжжжжжжжжж.
ПРЕТПЛАТУ ЈЗАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИИСКН СУД А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ НА УРЕДПИКА
Ш'. II Л : За Србију на годину 6 динара на пола годино 3 „ За стране земље на годину 9 »
РУКОППСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ
НЕПЛАИЕНА ПИСМА НЕ ПРИИАЈ7 СЕ
Београд, 16. марта 1900 Нзегово Величаметво Краљ лан, армијски ђенерал, командант активне војске, приспео је 12. тек. мес. у подне засебним возом у Београд у пратњи Своје свите.
РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 17. Фебруара 1900 год. Продседавао председник општине г. Ант. Пднтовић; присуствовали чланови суда: г.г. Стеван Ивковић и Коста Симић; од одборника били: г.г. Мих. Јовановић, Јован Петровић, Сгг. Илић, М. Н. Клидис, П. Новаковић, Атанасије Петрпвић, Ј. Алкалај, И. Козлић, Дамљан Стојковић, Ђока Тошић, Ђ. Соколовић, А. Н. Крсмановић, Н. Спасић, Мих. Михаиловић, Јанаћ М. Јанковић, Ђ. М. Станојевић, Мита Петровић, Д. Тадвћ. (Свршетак) XIV По прочитању акта општинског кљиговодства АБр. 6895/99, — одбор је решио, одобрава се кредит у четрдесет и једну хиљаду гаест стотина осамдесет и два динара и осам пара дин. за исплату осветљења из 1897 и 1898 год.
Издатак овај да се исплати из редовних трошаринских прихода за ову год. XV По прочитању акта општ. књиговодства АБр. 1040, — одбор је решио, одобравају се накнадни кредити и то: 1. на осветљење канцеларија електриком за 1899 год. три стотине двадесет и осам динара и шесет иара дин., која сума да се исплати из онштинске готовине и покаже у рачуну за 1899 год.; 2. на осветљење варопш и парка калимегданског за 1899 год. једна хиљада стопедесет и шест динара и деведесет и пет пара дин.; која сума да се исплати из редовних прихода општ. трошарине за 1899 год. и покаже у рачуну за исту годину. Да се за ово решење изиште надлежно одобрење Господина Министра Финансија. XVI По прочитању акта Милана Јовановића двор. ФОтограФа ГБр. 108, којим тражи да му општина београдска плати 480 дин. за израду ФОтограФСких снимака зграде основне школе на дунавском крају за париску изложбу и по прочитању извештаја грађевинског одељења и месног
рачуноиспитача на истом акту, — одбор је решио, да се Милану Јовановићу, дворском Фотографу, исплати из општ. касе четири стотине осамдесет динара за израду фотограФских снимака основне школе на дунавском крају за париску изложбу. Овај издатак да се учини из буџет. партије бр. 157 на ванредне и непредвиђене расходе. XVII На предлог општинског суда АБр. 976, одбор је решио, да се сума од шест стотина два дин. и седамдесет и пет пара динарских пренесе са буџетске партије бр. 34 на партију непредвиђсних расхода бр. 149 за 1899 годину. XVIII Председник износи одбору на решење молбу Наталије Првуловићеве, СоФије Првуловићеве и Јована Првуловића, деце пок. Ђорђа Првуловића, бив. службеника државне трошарине, којом траже новчану помоћ. По прочитању те молбе АБр. 976, — одбор је решио,
и
по
СРПСКОЈ ЗЕМЉИ НАПИСАО КОСТА Н. КОСТИЂ
( НАСТАВАК) У срп. нар. песм. Сшојни Београд, престоница Јакшића. 1 ) У шајкашким исправама: Доњи или Срцски Веограц. 2 ) Изврсност геограФСког положаја (на главном улазу у Балк. Полуострво, као почетна тачка Цариградског Друма) доносила је, да Београд буде кроз векове један од најглавнијих места на Балк. Полуострву. У Ср. В.-у; док визатински војници гледаху таласе српских река, визатпнски трговачки каравани са цариградским Фабрикатима и индиским производима, воћем и зачинима, путовима преко Београда ишли су дубље у Средњу и Северну Јевропу, да одавдс врате преко Српске Земље јевтине сировине. Знаменити трговинскн од-
!) Вук, Пјесмо к. II. с. 239., 597.; к. III. с. 62. 2 ; Гласн. к. VI. 2. од. с. ||ј). — 29'.
носи између Бугарске (док њихова власт допирагае до Мораве) и Византије са Вел. Моравском вргаили се једино овим друмом преко Београда. 1 ) У XI. и ХП. в. Београд је бпо знаменито место, око кога су се упорно отимали: Византинци, Маџари, Бугари и Срби; у ХП. в. Београд је био поглавито у рукама Маџара ; али већ у ХШ. в. заузегае га Срби. 2 ) Ипакје Београд у овом дугомвремену размирица био гласовит трговински град. Један крстагаки путописац из ХП. в. назива богатим и добрим градом. 3 ) Крстагаи су се у Београду одмарали и снабдевали сваковрсном храном. 4 ) Бугарски цар Асен П допусти Дубровчанима да могу слободно одлазити трговинским пословима и до Београда. 5 ) У Београду је тада била владичанска столица. 8 ) Док је био у српским рукама Београд је лепо напредовао, особито за владе сремског краља Драгутина, који Београд учини једном својом престоницом, за време Цара Дугаана и Деспота Стевана. Д. Стеван, заузе Београд почетком 1403. г. као на-
!) Неег8(;га88е 75—76. Глаен. к. XXXIII. с. 217—220. 2 ) Неетгазбе с. 82., 84., 103., 104., 107. 9 ) Ка<Ј к. Х1ЛТ. с. 117. 4 ) Јђ. с. 75—76. в > Моп. 8егћ. с. — ШаФ. Рат I/. с. 2. 6 ) Гласник к VII. с. 14«.
пугатени и разорени турски нлен; 1 ) подиже га из развалина; утврди га; у њему подиже многе знатне грађевине; учини га својом престоницом; трг беше онда, као и доцније за дуго време, на дунавској страни; старо прочишћено и уређено римско пристаниште беше утврђено кулама, које су биле епојене ланцима испод воде; пристанигате је могло примити до 20 лађа; Београђани су имали у Србији знатне трговинске повластице, а Деспот им је израдио трговинске повластице и у Маџарској; те су повластице учиниле да Београд постане многољудна трговачка варога; тада је у Београду била једна дубровачка колонија. 2 ) Под српском влашћу Београд је остао све до смрти Д. Стевана (1427 г.) када га заузеше Маџари. У маџ. је рукама остао све до 1521. г., када га опет Турци заузеше. Под Турцима, особито у XVI. в. Београд, „глава београдског пашалука", беше један од најзнатнијих трговинских градова пространог Турског Царства. У XVI. в. Београд је имао са свим источњачки тип.
Ј ) Ст. Новаковић, Срби и Турци с. 312—313., 319. 2 ) Гласн. к. XXVIII. с. 406—407.; к. Х1Л1. с. 272., 286—288. — Ка<1. к. Х1Л1. с. 172—173. — Чуп. Годишљ. к. XIV. с. 56—58.